Tračak nade iz Azije

Nakon snažnog pada na početku jučerašnjeg trgovanja, cene deonica na azijskim berzama vratile su deo gubitaka, jer je neočekivano smanjenje kamatnih stopa u Australiji podstaklo nadu ulagača u koordinisanu akciju finansijskih vlasti širom sveta kojom bi se zaustavilo širenje kreditne krize.

Na Tokijskoj berzi je Nikkei indeks bio u minusu oko tri odsto, pošto je prvobitno pao više od pet procenata, na najniži nivo od decembra 2003. godine.

Oštar rez Kanbere

Do oporavka cena deonica došlo je zahvaljujući optimizmu ulagača pošto je australijska centralna banka smanjila ključnu kamatnu stopu za ceo procentni bod, što je njen najveći rez cene novca još od 1992. godine.

Evropske berze u zelenom

Na evropskim berzama, na početku jučerašnjeg trgovanja, vodeći indeksi osetno su porasli, jer se ulagači nadaju da je smanjenje kamata u Australiji uvod u smanjenje cene novca širom sveta.

FTSEurofirst 300 indeks vodećih evropskih deonica juče ujutru je skočio 2,6 odsto, na 1.031 bod, pošto je prekjuče potonuo 7,8 odsto, zaronivši na najniži nivo u četiri godine. Pariski CAC indeks je na dobitku više od dva odsto, dok je frankfurtski DAX indeks u plusu oko 1,2 procenta. Londonski FTSE indeks na dobitku je oko 0,2 odsto.

Ovaj neočekivani potez podstakao je oporavak azijskih berzi, pa je tako MSCI indeks azijskih deonica, bez japanskih, porastao 0,6 odsto, a prvobitni gubici smanjuju se na većini azijskih tržišta.

Ulagači se nadaju da je ovo uvertira u smanjenje kamatnih stopa u privredama najvećih svetskih zemalja i najava novih mera kojim bi se podstaklo kreditiranje na tržištu novca.

Međubankarsko tržište novca trenutno je najveći problem, jer je trgovanje na njemu gotovo zamrznuto, s obzirom na to da banke nevoljno kreditiraju jedna drugu zbog povećanih rizika. Očekivalo se da će prihvatanje zakona o sanaciji banaka u SAD-u, vrednog 700 milijardi dolara, podstaći međubankarsko kreditiranje, ali pozitivna reakcija je izostala. To onemogućava kreditiranje industrijskih giganata, pa i građana, što bi moglo da odvede svetsku privredu u recesiju.

„Buše" cenovni balon

Centralne banke Japana i Australije ubrizgale su na novčano tržište 11,1 milijardu američkih dolara zbog mogućnosti recesije ekonomija tih zemalja. Japanska centralna banka ubrizgala je 9,8 milijardi dolara, dok je australijska centralna banka ubrizgala 1,3 milijarde dolara, piše Blumberg.

- Na svim finansijskim tržištima se trenutno događa ispumpavanje špekulativno naduvanog cenovnog balona. Dugo smo živeli u zemlji snova i san koji smo sanjali se završio - izjavio je Adam Kar, viši ekonomista u „ICAP Australia Ltd".

- Uprkos značajnom ubrizgavanju likvidnosti u finansijski sistem od strane centralnih banaka, poslovne banke trenutno radije preferiraju da drže novčana sredstva ili kratkoročne trezorske zapise - izjavio je Ong Hok An, diler za novčano tržište u „ING Asia Private Bank Ltd".