Arhiva » Vesti » Biznis novine 07.10.2008
Banka na uzdi je najbolja garancija
Srbija „zaostaje" za vladama, koje u panici građanima „nude" sve veće osigurane depozite u bankama
Biznis novine pre 56 dana
U vihoru svetske panike oko stabilnosti banaka i sigurnosti novca klijenata u njima, vlade i centralne banke širom globusa kao da se takmiče koja će ponuditi veću garanciju za postojeće depozite. U Srbiji, gde se svetska finansijska kriza trenutno nazire samo preko ponora Beogradske berze, vlada ćuti, a guverner Radovan Jelašić se izjasnio kao protivnik takve primenjene psihologije na same osnove finansijskog sistema.
Ni u Srbiji nije svuda isto
Što se tiče banaka koje posluju u Srbiji, a koje su do kraja juna prikupile 12,4 milijardi evra štednje, one su obavezne da osiguraju depozite i redovno za njih plaćaju osiguranje. Međutim, ne gledaju sve banke isto na propise. U Inteza banci garancije se odnose samo na štednju, a u Hipo banci osigurani depozit predstavlja sva dinarska i devizna potraživanja građana prema banci - štednja, tekući računi, dinarski i devizni oročeni depoziti ili drugi štedni računi. Ista je situacija i u Sosijete ženeral banci koja osiguranim depozitom smatra dinarsko ili devizno novčano potraživanje građana prema banci i to ulog na štednju, tekući račun ili drugi štedni račun, što znači da garanciji podleže i tekući i štedni račun.
Lakrdijaška žurka
Da u takvom stavu nije usamljen pokazuju i sve učestalije kritike takvog ponašanja među stručnjacima, a koje su objedinjene u jučerašnjem redakcijskom komentaru uglednog londonskog „Fajnenšel tajmsa" ocenama o „lakrdijaškoj žurbi", skupim „solo-nastupima" kojima se ne nudi dodatna zaštita običnog ulagača, već ohrabruju banke sa lošim poslovanjem „da igraju na dupli ulog ili odustanu".
Tako, dok omiljena zemlja ministra ekonomije Mlađana Dinkića za poređenje sa Srbijom - Irska garantuje celokupan ulog u bankama, kod nas ostaje na snazi propis o garantovanih tri hiljade evra. Propisana suma se odnosi na svaku partiju u banci, ali samo štednih depozita, ne i na novac koji se nalazi na ostalim vrstama računa. Sa tri hiljadarke Srbija zaostaje po visini osiguranih depozita i za zemljama u regionu. Najbliža je Bosna i Hercegovina, gde osigurani depozit iznosi 3.800 evra, a „odmakli" su posle Crna Gora (5.000 evra), Hrvatska (13.500 evra), Makedonija (20.000 evra) i Slovenija sa 21.300 evra osiguranog depozita. U NBS, koja inače nije garant već je to Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka, smatraju da je od visine garantovanog iznosa mnogo važnija kontrola banaka, za koju jesu nadležni. Ne prođe ni dan od sunovrata prve velike američke banke, a da guverner ili sekretar Udruženja banaka u javnosti ne ponovi da su srpske banke sigurne, prevashodno zbog (pre)visoke obavezne rezerve i nivoa kapitalizacije. Čak i ako propadnu inostrane banke-vlasnici srpskih banaka, potonje će opstati, jer imaju svoj kapital.
Garantovani depoziti
Irska 100%
Francuska 70.000
Švedska 70.000
V. Britanija 44.287
Belgija 40.000
Holandija 40.000
Češka 25.000
Finska 25.000
Portugal 25.000
Mađarska 24.709
Poljska 22.500
*iznosi su u evrima
Teoretski, ukoliko zaista dođe do sloma banke u Srbiji, NBS oduzima dozvolu za rad, a Agencija za osiguranje depozita je dužna da isplatu osiguranih depozita počne u roku od 30 dana. Deponent naplaćuje maksimalno 3.000 evra, u evrima (devizni depozit) ili dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan oduzimanja dozvole za rad. Svako potraživanje preko navedenog iznosa, uključujući i kamatu na depozit, deponent treba da prijavi kao potraživanje iz stečajne mase banke kod nadležnog suda koji vodi stečajni postupak banke. Međutim, ni tih 3.000 evra nisu uvek tri hiljadarke.
Plus i minus
- Na primer, ako neko ima depozit u banci 5.000 evra, kamatu na depozit 250 evra i kredit kod banke 3.300 evra, znači da na dan oduzimanja dozvole potražuje 5.250 evra, ali pošto duguje 3.300 evra na ime osiguranog iznosa, pripada mu 1.950 evra - objasnila je Jovanka Kosanović, direktor Sektora osiguranja depozita u Agenciji.
Ako je za utehu, direktivom Evropske unije iz 1994. godine predviđeno je da minimum pokrića depozita bude 20.000 evra po deponentu u banci, što znači da i Srbija, ako ne zbog krize, onda zbog EU, mora svoje rešenje da uskladi sa ovim zahtevom.
Ni u Srbiji nije svuda isto
Što se tiče banaka koje posluju u Srbiji, a koje su do kraja juna prikupile 12,4 milijardi evra štednje, one su obavezne da osiguraju depozite i redovno za njih plaćaju osiguranje. Međutim, ne gledaju sve banke isto na propise. U Inteza banci garancije se odnose samo na štednju, a u Hipo banci osigurani depozit predstavlja sva dinarska i devizna potraživanja građana prema banci - štednja, tekući računi, dinarski i devizni oročeni depoziti ili drugi štedni računi. Ista je situacija i u Sosijete ženeral banci koja osiguranim depozitom smatra dinarsko ili devizno novčano potraživanje građana prema banci i to ulog na štednju, tekući račun ili drugi štedni račun, što znači da garanciji podleže i tekući i štedni račun.
Lakrdijaška žurka
Da u takvom stavu nije usamljen pokazuju i sve učestalije kritike takvog ponašanja među stručnjacima, a koje su objedinjene u jučerašnjem redakcijskom komentaru uglednog londonskog „Fajnenšel tajmsa" ocenama o „lakrdijaškoj žurbi", skupim „solo-nastupima" kojima se ne nudi dodatna zaštita običnog ulagača, već ohrabruju banke sa lošim poslovanjem „da igraju na dupli ulog ili odustanu".
Tako, dok omiljena zemlja ministra ekonomije Mlađana Dinkića za poređenje sa Srbijom - Irska garantuje celokupan ulog u bankama, kod nas ostaje na snazi propis o garantovanih tri hiljade evra. Propisana suma se odnosi na svaku partiju u banci, ali samo štednih depozita, ne i na novac koji se nalazi na ostalim vrstama računa. Sa tri hiljadarke Srbija zaostaje po visini osiguranih depozita i za zemljama u regionu. Najbliža je Bosna i Hercegovina, gde osigurani depozit iznosi 3.800 evra, a „odmakli" su posle Crna Gora (5.000 evra), Hrvatska (13.500 evra), Makedonija (20.000 evra) i Slovenija sa 21.300 evra osiguranog depozita. U NBS, koja inače nije garant već je to Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka, smatraju da je od visine garantovanog iznosa mnogo važnija kontrola banaka, za koju jesu nadležni. Ne prođe ni dan od sunovrata prve velike američke banke, a da guverner ili sekretar Udruženja banaka u javnosti ne ponovi da su srpske banke sigurne, prevashodno zbog (pre)visoke obavezne rezerve i nivoa kapitalizacije. Čak i ako propadnu inostrane banke-vlasnici srpskih banaka, potonje će opstati, jer imaju svoj kapital.
Garantovani depoziti
Irska 100%
Francuska 70.000
Švedska 70.000
V. Britanija 44.287
Belgija 40.000
Holandija 40.000
Češka 25.000
Finska 25.000
Portugal 25.000
Mađarska 24.709
Poljska 22.500
*iznosi su u evrima
Teoretski, ukoliko zaista dođe do sloma banke u Srbiji, NBS oduzima dozvolu za rad, a Agencija za osiguranje depozita je dužna da isplatu osiguranih depozita počne u roku od 30 dana. Deponent naplaćuje maksimalno 3.000 evra, u evrima (devizni depozit) ili dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan oduzimanja dozvole za rad. Svako potraživanje preko navedenog iznosa, uključujući i kamatu na depozit, deponent treba da prijavi kao potraživanje iz stečajne mase banke kod nadležnog suda koji vodi stečajni postupak banke. Međutim, ni tih 3.000 evra nisu uvek tri hiljadarke.
Plus i minus
- Na primer, ako neko ima depozit u banci 5.000 evra, kamatu na depozit 250 evra i kredit kod banke 3.300 evra, znači da na dan oduzimanja dozvole potražuje 5.250 evra, ali pošto duguje 3.300 evra na ime osiguranog iznosa, pripada mu 1.950 evra - objasnila je Jovanka Kosanović, direktor Sektora osiguranja depozita u Agenciji.
Ako je za utehu, direktivom Evropske unije iz 1994. godine predviđeno je da minimum pokrića depozita bude 20.000 evra po deponentu u banci, što znači da i Srbija, ako ne zbog krize, onda zbog EU, mora svoje rešenje da uskladi sa ovim zahtevom.
Preuzeto sa sajta biznisnovine.com »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari