Arhiva » Vesti » Večernje novosti 08.10.2008
Volstrit na nizbrdici
Večernje novosti pre 55 dana
VAŠINGTON
OD STALNOG DOPISNIKA
DžON Mekejn zna zašto tekuću finansijsko-ekonomsku krizu ne izdvaja kao prioritet svoje predizborne kampanje. "Izgubićemo izbore, ako sad počnemo o ekonomiji", izjavio je, ne trepnuvši, republikanski predsednički kandidat.
Za razliku od njega, međutim, većina Amerikanaca uverena je da je to apsolutno najvažnija domaća tema, pogotovu posle pada njujorške berze na nivo ispod 10.000 poena, što se nije desilo od 2004. godine. Inače, oktobra 2007. godine, Njujorška berza bila je na vrhuncu, sa 14.198 poena.
Na sadašnje srozavanje indeksa Dau Džonsa predsednik Buš je reagovao neočekivano brzo. Akcija je usledila preko Direkcije federalnih rezervi, najavom da će se povećati na 900 milijardi dolara namenski krediti vodećim bankama za rešavanje problema kojima se konkretno bavi zakon, usvojen prošle nedelje u oba kongresna doma. Taj zakonski paket usmeren je ka obnavljanju likvidnosti na tržištu kredita, što se - prema prvim reagovanjima američkih eksperata - može smatrati i glavnim uzrokom pratećeg haosa na svim vodećim berzama u svetu.
- Očigledno, biće potrebno dosta vremena da se obnovi poverenje u naš finansijski sistem. To je problem i na drugim stranama. U Kongresu je obavljen veliki posao i napravljen značajan prvi korak na putu dovođenja u red naše ekonomije - ocenio je Džordž Buš, prilikom posete jednom poljoprivrednom sajmu u San Antoniju (Teksas), naglašavajući da u tom procesu neće biti "žurbe koja bi mogla da ugrozi ceo projekat".
MILIJARDE
Centralne banke Japana i Australije ubrizgale su na novčano tržište 11 milijardi američkih dolara zbog mogućnosti recesije ekonomije tih zemalja. Analitičari ocenjuju da uprkos značajnom ubrizgavanju likvidnosti u finansijski sistem centralnih banaka, poslovne trenutno radije drže novac.
* * * * *
ODGOVOR RUSIJE NA GLOBALNU FINANSIJSKU KRIZU
RUSKA INFUZIJA BANKAMA
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
RUSKE vodeće banke dobiće od države kredit na pet godina od 950 milijardi rubalja, a
novac će dobijati tokom godine etapno, izjavio je u utorak predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
Najveća ruska banka "Zbergbank" dobiće 500 milijardi, VEB (banka za spoljnu trgovinu) 200 milijardi, a "Rosseljhoz bank" (Poljoprvredna banka) 25 milijardi rubalja (jedan evro vredi 36 rubalja). Ostale će konkurisati za kredite za koje je izdvojeno 225 milijardi rubalja.
Nije tajna da veliki broj ruskih manjih banaka ima već sada velike probleme sa plaćanjem. To se održava na rad njihovih klijenata, pa je zato država zainteresovana da pomogne da što više banaka brže počne normalno da radi. U najtežem položaju će biti one banke, ali i ruske kompanije, koje su godinama dobro živele jer su uspevale da dobiju jeftinije zapadne kredite. Ruski ministri iz "ekonomskog bloka" tvrde da u Rusiji ne treba očekivati nagli pad rublje u odnosu na dolar. (B.VLAHOVIĆ)
* * * * *
TRGOVINA AKCIJAMA BALANSIRA, BANKE GRCAJU
EVROPA NA KLACKALICI
PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA
EVROPSKE finansijske žice zategnute su kao strune. Berze su u utorak bile na klackalici, ali su banke, na ivici ambisa. Kao direktan rezultat bankarske nestabilnosti, javljaju se prvi znaci ozbiljne socijalne krize. Do sada su se posledice osećale kod neposrednih davalaca usluga, kao što su restorani ili perionice veša, ali sada se sve seli na širi plan. "Opel" je najavio prekid proizvodnje u dve fabrike u Nemačkoj u kojima radi 6.500 ljudi, jednog pogona u Španiji i dva u Engleskoj.
Ministri finansija 27 zemalja članica EU zasedali su u utorak u Luksemburgu, pokušavajući da pronađu način da umire građane. Za početak, od njih se u utorak očekivala odluka da od države garantovanu visinu zaštićenog bankarskog uloga na privatnu štednju povećaju s 20.000 na 100.000 evra. Stručnjaci procenjuju da bi jedan od rezultata krize moglo da bude gašenje mnogih banaka, dok bi se, s druge strane, stvorile krupne bankarske korporacije. Veće šanse za opstanak imaju banke s "kompletnim repertoarom", a manje one koje pružaju samo investicione usluge. (G. ČVOROVIĆ)
OD STALNOG DOPISNIKA
DžON Mekejn zna zašto tekuću finansijsko-ekonomsku krizu ne izdvaja kao prioritet svoje predizborne kampanje. "Izgubićemo izbore, ako sad počnemo o ekonomiji", izjavio je, ne trepnuvši, republikanski predsednički kandidat.
Za razliku od njega, međutim, većina Amerikanaca uverena je da je to apsolutno najvažnija domaća tema, pogotovu posle pada njujorške berze na nivo ispod 10.000 poena, što se nije desilo od 2004. godine. Inače, oktobra 2007. godine, Njujorška berza bila je na vrhuncu, sa 14.198 poena.
Na sadašnje srozavanje indeksa Dau Džonsa predsednik Buš je reagovao neočekivano brzo. Akcija je usledila preko Direkcije federalnih rezervi, najavom da će se povećati na 900 milijardi dolara namenski krediti vodećim bankama za rešavanje problema kojima se konkretno bavi zakon, usvojen prošle nedelje u oba kongresna doma. Taj zakonski paket usmeren je ka obnavljanju likvidnosti na tržištu kredita, što se - prema prvim reagovanjima američkih eksperata - može smatrati i glavnim uzrokom pratećeg haosa na svim vodećim berzama u svetu.
- Očigledno, biće potrebno dosta vremena da se obnovi poverenje u naš finansijski sistem. To je problem i na drugim stranama. U Kongresu je obavljen veliki posao i napravljen značajan prvi korak na putu dovođenja u red naše ekonomije - ocenio je Džordž Buš, prilikom posete jednom poljoprivrednom sajmu u San Antoniju (Teksas), naglašavajući da u tom procesu neće biti "žurbe koja bi mogla da ugrozi ceo projekat".
MILIJARDE
Centralne banke Japana i Australije ubrizgale su na novčano tržište 11 milijardi američkih dolara zbog mogućnosti recesije ekonomije tih zemalja. Analitičari ocenjuju da uprkos značajnom ubrizgavanju likvidnosti u finansijski sistem centralnih banaka, poslovne trenutno radije drže novac.
* * * * *
ODGOVOR RUSIJE NA GLOBALNU FINANSIJSKU KRIZU
RUSKA INFUZIJA BANKAMA
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
RUSKE vodeće banke dobiće od države kredit na pet godina od 950 milijardi rubalja, a
novac će dobijati tokom godine etapno, izjavio je u utorak predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
Najveća ruska banka "Zbergbank" dobiće 500 milijardi, VEB (banka za spoljnu trgovinu) 200 milijardi, a "Rosseljhoz bank" (Poljoprvredna banka) 25 milijardi rubalja (jedan evro vredi 36 rubalja). Ostale će konkurisati za kredite za koje je izdvojeno 225 milijardi rubalja.
Nije tajna da veliki broj ruskih manjih banaka ima već sada velike probleme sa plaćanjem. To se održava na rad njihovih klijenata, pa je zato država zainteresovana da pomogne da što više banaka brže počne normalno da radi. U najtežem položaju će biti one banke, ali i ruske kompanije, koje su godinama dobro živele jer su uspevale da dobiju jeftinije zapadne kredite. Ruski ministri iz "ekonomskog bloka" tvrde da u Rusiji ne treba očekivati nagli pad rublje u odnosu na dolar. (B.VLAHOVIĆ)
* * * * *
TRGOVINA AKCIJAMA BALANSIRA, BANKE GRCAJU
EVROPA NA KLACKALICI
PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA
EVROPSKE finansijske žice zategnute su kao strune. Berze su u utorak bile na klackalici, ali su banke, na ivici ambisa. Kao direktan rezultat bankarske nestabilnosti, javljaju se prvi znaci ozbiljne socijalne krize. Do sada su se posledice osećale kod neposrednih davalaca usluga, kao što su restorani ili perionice veša, ali sada se sve seli na širi plan. "Opel" je najavio prekid proizvodnje u dve fabrike u Nemačkoj u kojima radi 6.500 ljudi, jednog pogona u Španiji i dva u Engleskoj.
Ministri finansija 27 zemalja članica EU zasedali su u utorak u Luksemburgu, pokušavajući da pronađu način da umire građane. Za početak, od njih se u utorak očekivala odluka da od države garantovanu visinu zaštićenog bankarskog uloga na privatnu štednju povećaju s 20.000 na 100.000 evra. Stručnjaci procenjuju da bi jedan od rezultata krize moglo da bude gašenje mnogih banaka, dok bi se, s druge strane, stvorile krupne bankarske korporacije. Veće šanse za opstanak imaju banke s "kompletnim repertoarom", a manje one koje pružaju samo investicione usluge. (G. ČVOROVIĆ)
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari