Spasti likvidne banke, propale pustiti niz vodu

LONDON – Londonski poslovni dnevnik "Fajnenšal tajms" komentariše da se postojeća žestoka kriza na globalnom finansijskom tržištu mora, u svakom slučaju, staviti pod kontrolu. List poziva vodeće evropske političare da pri savlađivanju aktuelne krize, koja se početkom ove sedmice iz SAD naglo proširila na evropske prostore, izbegnu paniku, da deluju otvorenije, spasu zdrave banke i istovremeno dozvole propast nesolidnih finansijskih organizacija.

"Fajnenšal tajms" kritikuje kreatore ekonomske politike u Evropi što su se najpre razmahivali planovima za spas bankarskog sektora, a potom ih odbacili, čim su se pojavile prve nedoumice u vezi s realizacijom takvih programa.

U komentaru uglednog britanskog poslovnog dnevnika priznaje se da bi dokapitalizacija posrnulih banaka i drugih finansijskih organizacija bila najbolje rešenje, s tim što bi taj proces trebalo da vodi država, tako što bi se dugovi pretvorili u akcije. Ceo takav proces mora se, prema oceni "Fajnenšal tajmsa", voditi uz odgovrajuću saradnju među državama i vladama, kao i postojanje nekog ko će time upravljati, jer ovo nisu vremena za imporovizovane solo nastupe.

Komentar lista pojavio se upravo u danu kad je na vodećoj evropskoj berzi u Londonu, tokom početne trgovine, glavni indeks akcija u Velikoj Britaniji – FTSE 100 opao 0,5 odsto, na nov četvorogodišnji minimum.

Glavni indeksi akcija su, inače, širom sveta početkom ove sedmice bili u žestokom padu, pri čemu je Panevropski indeks – FTSEurofirst 300 preksinoć opao, Na londonskoj berzi 7,85 odsto, što je bio maksimalan pad za minule četiri godine, dok je pad efektnih berzi u Brazilu i Rusiji obustavljen nakon što su cene deonica tamošnjih vodećih kompanija pale ispod dozvoljenog dnevnog limita.

Regionalni indeksi akcija u Evropi takođe su preksinoć bili u oštrom padu, jer izgleda da već usvojeni plan američke vlade za konsolidaciju domaćih banaka, vredan 700 milijardi dolara, kao i nastojanja nekih vodećih zemalja Starog kontinenta da preduprede posledice globalne kreditne krize – nisu delovali umirujuće na investitore.

– Činjenica je da su ljudi uplašeni, a jedino što rade jeste da prodaju akcije. Investitori raščišćavaju finansijsku aktivu, nameravajući da se oslobode svega što mogu, jer im se čini da ništa ne funkcioniše –- ocenio je Rajan Ditrik, strateški analitičar kompanije "Šefer investment riserč".

Evropske poslovne ljude sve više brine i to što evro osetno pada, i to ne samo prema dolaru već i u poređenju s jenom i drugim vodećim valutama, ističe se u izveštaju BBC-ja.

Finansijski ekspert Rut Li iz bankarske grupe "Arbutnot" upozorava na to da su tržišne pozicije evra bile jake dok je evropska privredi stajala dobro, ali je sada pitanje šta će se dogoditi s novčanom jednicom 15 članica Evropske unije u tekućoj krizi.

– Jedinstven monetarni prostor, takozvana zona evra, postoji, ali ne postoji jedna nego 15 vlada. Svaka od njih ima različite ciljeve i različite probleme – ukazuje Li i napominje da primer Irske to najbolje pokazuje.

Irska je, naime, kada je počela panika na berzama, odlučila da se ne bavi zajedničkom evropskom politikom, već da deluje onako kako to očekuju birači u toj članici EU, ističe ekspert.

– Opstanak evra na duži rok zahteva mnogo tešnju političku uniju. Osim toga, zagovornici integracije u zonu evra moraju biti svesni toga da ta valuta ne može preživeti na duži rok bez političke unije – tvrdi Li.

Na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu evro vredi oko 1,3550 dolara i približno 138 jena, što je oko 18 i 15 odsto niže od maksimalnih vrednosti, koje je, prema pomenutim takmacima, imao ranije ove godine.