Teško dostižnih 1.000 evra

JAT niko neće. Ekonomisti ovih dana ističu da je, u uslovima svetske finansijske krize koja se preliva i na našu zemlju, pametnije sačekati sa privatizacijom "Telekoma". Čak čelni ljudi Beogradske berze, koja oduvek zagovara iznošenje akcija velikih javnih preduzeća na zvanično tržište, napominju da je diskutabilno da li je sada pravi trenutak za javnu ponudu akcija srpskog "Telekoma".

Šta to konkretno znači za besplatne akcije na koje računa tačno 5.039.820 građana?

Prvobitne procene zvaničnika, kada se baratalo sa oko četiri miliona građana, kazivale su da bi svakom pripalo akcija u vrednosti od po 1.000 evra. Pošto je broj ljudi za milion veći, prostom matematikom dobija se iznos od oko 800 evra "po glavi".

Iz nadležnog Ministarstva ekonomije ovih dana ponavljaju da se od prethodnih procena ne odustaje, i da građani neće ostati bez akcija.

Ipak, čini se da je svota od 1.000 evra, makar "na papiru", teško dostižna. Pogotovo što će konkretni iznosi po akciji zavisiti prvenstveno od vrednosti preduzeća koje se privatizuje. Izvesno je jedino da od "Jat ervejza" i "Galenike" građani neće dobiti akcije, već gotovinu. Kada tačno, još je rano govoriti, s obzirom na to da se na tender za prodaju "Jata" niko nije javio. Država zato planira da nacionalnog avioprevoznika stavi "na noge" pre nego što potraži novog kupca, što se neće desiti bar u naredne dve godine.

Kada je o "Galenici" reč, država očekuje da će, s obzirom na to da je u pitanju profitabilna industrija, više dobiti od prodaje tenderom nego iznošenjem na berzu.

Preostaju još četiri kompanije: EPS, koji je i inače poslednji na redu za privatizaciju, zatim Aerodrom "Nikola Tesla", NIS (pregovori sa ruskim "Gaspromnjeftom" su u toku na državnom nivou) i "Telekom Srbija".

A privatizacija "Telekoma" je već započeta izborom privatizacionog

savetnika. To je investiciona banka "Morgan Stenli". Njen zadatak bio bi da pripremi strategiju inicijalne javne ponude akcija ove kompanije na Beogradskoj i Londonskoj berzi. Ugovor sa "Morgan Stenlijem" još nije potpisan. Ni na Beogradskoj berzi više nisu sigurni da je baš sada pravi trenutak za iznošenje akcija velikih državnih sistema. Prvenstveno zbog nedostatka novca na globalnom tržištu, drastičnog smanjenja bankarskog kredita, što direktno utiče i na pad investicija.

Ekonomisti pozivaju državu da bude mudra i oprezna, a pojedini čak napominju da ne treba ni prodavati jedno od najprofitabilnijih srpskih preduzeća.

Milutin Nikolić, direktor kompanije "Citadel", koja je bila savetnik u vodećim privatizacionim procesima u Srbiji, pak, ne smatra da privatizacija velikih javnih sistema treba da stane. Uz ogradu da je to političko pitanje, Nikolić navodi da lično misli da proces privatizacije treba okončati što pre.

Ipak, u uslovima aktuelne krize nijedna zemlja neće ostati nedirnuta, što će osetiti ekonomija svake od njih.

- Ovaj uticaj se, kod velikih preduzeća generalno, ogleda pre svega u slabijoj potražnji sa Zapada. A ona je prvenstveno proizvod manjka likvidnosti na finansijskom tržištu duga - kaže Nikolić, objašnjavajući da niko ne kupuje preduzeća svojim novcem, već kroz razne kredite, koji su presušili.

Kada nema bankarskog kredita, pada i cena onoga što se prodaje, a padaju i investicije. Procene kazuju da će se, do sledećeg leta, celokupne investicije na svetskom nivou usporiti za 10 odsto.

- Trenutno postoji oko 1.000 milijardi evra raznih dugova u Evropi koji moraju da se vrate tokom ove i sledeće godine. A zbog krize ne mogu da se refinansiraju - napominje Nikolić.

Na pitanje koliko će ova kriza da traje, Nikolić kratko odgovara:

- To je pitanje za milion dolara.