Arhiva » Vesti » Blic 02.01.2015

20 VELIČANSTVENIH Oni su najbolji među nama

Lista veličanstvenih je jedna od najlepših u tradicionalnoj seriji „Blica”, na kojoj su svoje mesto zaslužili oni najbolji među nama.

Blic petak, 2. januar 2015.  |  R. Pivljanin

Čine je ljudi koje na ove stupce nisu doveli ni snaga novca, ni moć politike ni slava estrade, već ono najljudskije u njima i podvizi vredni divljenja i poštovanja. Dakle, veličanstveni u svakom pogledu.

Samo snažna desnica Novaka Đokovića i mozak pobednika znaju kako je bilo u odlučujućim gemovima kad je lomio mečeve koji su ga vratili na teniski tron planete.

Ima li etalona kojim se može izmeriti veličina dela Marijane Milosavljević, koja je nesebičnim gestom učinila da se njena drugarica i bivša koleginica ponovo rodi. Ivana Janković dalje kroz život ide sa Marijaninim bubregom, a Marijana ostaje kao putokaz svima nama i najbolji primer istine da je jedino dobro koje ostaje iza nas ono koje smo učinili za druge.

Vladimir Đorđević iz Ostružnice je tokom stravičnih poplava u Obrenovcu mogao da misli samo na svoj život i na život bližnjih, ali nije. Nadljudskim naporima, iz podivljale bujice izvlačio je sugrađane i više od trista njih duguju mu svoje živote.

Naučnici i lekari sa naše liste bude nadu da ovde pamet i zdrav uspeh nisu zauvek skrajnuti, a mnogi od njih slavu našeg akademskog obrazovanja pronose diljem sveta, poput lekara Duška Ilića, koji je patentirao veštačku kožu i vratio nadu mnogima.

I u kakvog tek humanistu raste Nikola Ranković Džoni, čudesni jedanaestogodišnji roker koji je rifovima svoje gitare prikupio veliku sumu novca potrebnog za komplikovanu operaciju šestogodišnje devojčice.

Svi oni su ovde primer onog najljudskog u nama i podsetnik na to da, kad se u opštoj trci sebično zaboravimo, treba da stanemo pored drugog čoveka i pružimo mu ruku.

NOVAK ĐOKOVIĆ

Ovde potpis

Svake godine teniser Novak Đoković nađe se na “Blicovoj” listi veličanstvenih, jer nijedna druga reč ne može bolje da opiše njegove sportske uspehe, ponašanje na terenu i van njega i životne principe. Ove godine je po drugi put osvojio najprestižniji teniski turnir na svetu - londonski Vimbldon i učvrstio se na prvom mestu ATP liste, a Američka sportska akademija proglasila ga je za sportistu godine u svetu. Novak Đoković je sve ono što mi, nažalost, nismo. Uporan i temeljan od početka do kraja, strpljivo je gradio svoj put, unapređivao igru i samopouzdanje, ispravljao ono što ne valja, dovodio do savršenstva ono što je bilo odlično. I njegova desnica nije samo držala reket već je bila šaka dobrotvora - pomagao je poplavljenima, obnavljao škole i crkve, a ove godine je nagrađen najvećim darom - naslednikom!

STEFAN VELJA

Maturant novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, postao je vlasnik zlatne medalje za izum „tromb gard”, kojim se takmičio na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija „Eureka”, od 13. do 15. novembra 2014. godine u Briselu. Njegov patent za razbijanje tromba u organizmu, prezentovan na ovom takmičenju, pobedio je u žestokoj konkurenciji više od 40 inovatora u oblasti zaštite zdravlja. Nakon hvatanja tromba, sistem aktivira potrebnu količinu trombolitika koji razgrađuju tromb i sprečavaju ga da dospe u vitalne organe: srce, pluća i mozak. Ima samo 18 godina a već je pored ove pobede osvojio još dve nagrade, od rumunskog ministarstva za razvoj i moskovskog instituta za inovacije, a sjajan je i u programiranju. Na Majrosoftovom takmičenju iz programiranja ove godine osvojio je drugo mesto kao deo tročlane ekipe drugara iz razreda.

STANIŠA RASPOPOVIĆ

Mladi naučnik iz Beograda koji je izumeo bioničku ruku pomoću koje osobe koje su imale amputaciju ponovo mogu da osete dodir. Zajedno sa profesorima Silvestrom Mičerom i Paolom Marijom Rosinijem i timom od 25 ljudi ulio je nadu milionima ljudi širom sveta koji žive sa invaliditetom, a naučnu zajednicu bacio je na kolena. Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a zatim dobio stipendiju za Elektrotehnički fakultet u Pizi. U Italiji je morao paralelno da studira i da radi, a nakon fakulteta upisao je master biomedicinskog inženjeringa u Pizi i Barseloni. Sa 28 godina doktorirao je iz biomedicinske robotike. Ono što su godinama bezuspešno pokušavali američki naučnici uspelo je timu u kome je jedan od glavnih stratega bio Staniša.

VLADIMIR BAŠČAREVIĆ

Jedini je neurohirurg u Srbiji koji hirurški leči epilepsiju. Radi u Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i do sada je operisao 80 pacijenata kojima lekovi nisu pomogli. Operacija traje i do šest sati, a od umeća hirurga zavisi da li će pacijent nakon nje moći kao i ranije da govori i piše. Tokom intervencije skida se deo mozga, a u neposrednoj blizini nalazi se moždano stablo, centar života. Ovakva intervencija je donedavno mogla da se radi samo u stranim klinikama, a sada je na njihovom nivou i Centar za epilepsiju Kliničkog centra u kome je objedinjen rad neurologa, radiologa, neuropsihologa, specijaliste nuklearne medicine i ono što radi dr Baščarević zajedno sa kolegama u tom multidisciplinarnom pristupu budi nadu za više od sedamdeset hiljada ljudi u Srbiji koji boluju od ove teške bolesti.

ALEKSANDAR TOMIĆ

Profesor fizike na Mašinskom fakultetu. Izumeo je softver kojim se pomoću digitalne fotografije može otkriti tumor u početnoj fazi veličine vrha čiode. Ovaj patent profesora Tomića smatra se revolucijom u prevenciji karcinoma i najboljom metodom u njegovom ranom otkrivanju, što je od neprocenjivog značaja za život obolelog. Zahvaljujući njegovoj metodi, tumor se može otkriti bez rendgenskog pregleda, a nije potrebno ni da se uzimaju uzorci za biopsiju, što je takođe ponekad presudno za tok bolesti. Istraživanje ranog dijagnostikovanja kancera započeo je 2009. godine sa kolegama sa Mašinskog fakulteta, da bi posle 2011. sam usavršio metod i primenio ga na sve vrste tumora. U oktobru ove godine rad je predstavio na Sedmom kongresu ingrativne medicine.

NADEŽDA BASARA

Direktorka Interne klinike “Maltezer franziskus”, u nemačkom gradu Flenzburgu, druge po veličini bolnice tog karaktera u regionu. Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Evropi. Hematolog i onkolog o čijim uspesima u lečenju onkoloških pacijenata priča ceo svet, a procenat izlečenja kod dr Basare je 90 odsto. U Nemačku je došla pre 17 godina bez znanja jezika. To joj, međutim, nije bila prepreka da ga nauči i u isto vreme napravi uspešnu karijeru, postane docent i kao prva doktorka iz jugoistočne Evrope koja nije rođena i školovana u Nemačkoj dođe do titule profesora medicine. Pre 13 godina izlečila je mladog pacijenta iz Srbije obolelog od najtežeg oblika akutne limfoblastne leukemije. Povodom Dana državnosti Srbije ove godine odlikovana je zlatnom medaljom.

DUŠAN MILISAVLJEVIĆ

Profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu, ORL specijalista i poslanik Demokratske stranke, ali pre svega veliki čovek koji se godinama bori za teško obolelu decu u Srbiji i kao lekar i kao narodni poslanik. Često mu se obraćaju roditelji dece sa retkim bolestima, pa je na molbu oca i majke pokojne Zoje nedavno u Skupštini Srbije bukvalno molio poslanike da usvoje takozvani Zojin zakon kojim bi se našoj deci omogućilo da o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije odu u inostranstvo radi dijagnostikovanja bolesti kad naši lekari nisu u stanju to da urade. Na njihovu veliku sramotu, većina poslanika odbila je da glasa za predložen zakon. Intervenisao je ministar zdravlja, koji je najavio da će Zojin zakon ipak vratiti u proceduru u januaru, kada će verovatno biti izglasan.

DUŠKO ILIĆ

Naš stručnjak za matične ćelije napravio je dosad najkvalitetniju veštačku kožu na svetu. Sve dosad stvorene veštačke kože, a nekoliko ih je već urađeno u svetu od matičnih ćelija, patile su od propustljivosti. Tim Duška Ilića napravio je prvu koja je nepropusna kao prava. Najbrža primena ovog proizvoda mogla bi da se nađe u farmaceutskoj industriji za testiranje preparata za kožu, masti i pomada. Duško Ilić je školovanje započeo u Beogradu. Nauka je od početka bila oblast koja ga je najviše interesovala. Još na studijama medicine nije mu bilo dovoljno znanja i istraživanja, pa je na trećoj godini upisao još jedan fakultet - molekularnu biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu. Usavršavao se u Japanu, nastavio karijeru u San Francisku, a danas je predavač na Kraljevskom koledžu u Londonu.

NIKOLA RANKOVIĆ DŽONI

Skupština Beograda proglasila ga je u aprilu herojem grada jer je organizovao humanitarni koncert i prikupio 15.000 evra za obolelu tada šestogodišnju Lanu Nikolić. Nikola je i sam proveo rano detinjstvo po bolnicama jer je rođen sa inverzijom organa i sa svega pola srca. Mali muzički genije, medicinski fenomen, dečak koji je radost otkrio u muzici, održao je odraslima lekciju svojom neverovatnom energijom i voljom za život. On je prošle godine, na svoj deseti rođendan, sa rok bendom u kom svira gitaru priredio koncert za pamćenje, a sav prihod namenio oboleloj devojčici koju nije ni poznavao. Zahvaljujući nesebičnom Džoniju i drugim dobrim ljudima, maloj Lani Nikolić, oboleloj od teškog oblika aplastične anemije, urađena je ove godine transplantacija koštane srži i ona se uspešno oporavlja u Italiji.

ZORAN JANKOVIĆ

Vozač gradskog autobusa na liniji 56. On je hrabrošću i pribranošću uspeo da spase putnike pomahnitalog napadača koji je pretio da će se razneti bombom. Incident se desio početkom januara kada je Lj. G. (64) ušao u autobus na stanici u Žarkovu i uz pretnje vozaču i putnicima naterao šofera da skrene sa trase ka Banovom brdu. Pomahnitali putnik skinuo je jaknu i podigao majicu ispod koje se videlo nešto što je ličilo na dinamit zalepljen uz telo. Vozač je napadača pokušao da smiri pričom i da ga nagovori da bar pusti putnike na najbližoj stanici jer se u autobusu čulo vrištanje. Iskoristivši nepažnju napadača, Zoran je pritisnuo panik taster i na okretnici na Banovom brdu otvorio vrata da putnici izađu bez znanja napadača, koji je razljućen razbio sekirom šoferšajbnu pre no što ga je policija uhapsila.


Objavljeno na sajtu blic.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari

Ključne reči

Novak Đoković

©2018 Netmark d.o.o.