Arhiva » Vesti » Blic 15.09.2015

Tasovac: Vuk Stefanović Karadžić nas je uveo u Evropu

Vukova jezička revolucija je u biti prebrazila srpsku kulturu. Uzevši narodni govor kao osnovu za standardni književni jezik, Vuk je radikalno izmenio naš pogled na sebe same, na istoriju, na naše poimanje nacionalnog identiteta i na naše shvatanje kulturnih vrednosti, rekao je ministar kulture Ivan Tasovac

Blic utorak, 15. septembar 2015.  |  S. Pajić

Ministar je to rekao u Loznici otvarajući 82. Vukov sabor i istakao da je Vuk Stefanović Karadžić svu svoju energiju, znanje, upornost i talenat usmerio na istraživanje i potvrđivanje lokalnih i nacionalnih specifičnosti i da je upravo zahvaljujući tom samoposmatranju i samootrkivanju, srpska kultura u 19. veku napravila „svoj prvi i verovatno najznačajniji prodor u Evropu“.

- Vuk nas je uveo u Evropu, kojoj i dan danas ne samo da težimo - već i pripadamo. Vukova reforma nije naišla na odobravanje tadašnje srpske elite, znamenitih srpskih spisatelja i naučnika, ali i Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve. Pisali su da je njegov jezik „zaista govedarski, jer se od svakog blagorodstva odlikuje“; da „piše kao kakva baba, koja nikad otmjeno štogod vidila ili čula nije“; da bi mu zbog uvođenja latiničnog slova „j" u srpsku ćirilicu trebalo i drugu nogu polomiti; i da bi ga trebalo zatvoriti u rupu na Vračaru gde se hvataju njegovi imenjaci iz šume. Govorili su da je imao „skvernu figuru: noge hrome, ruke sakate, usta kao ženska čarapa; usta koja nisu srpskoga kroja niti srpske proiznosu reči“ i da je zato bilo i teško očekivati da će mu bilo „što iz glave izići što čuruk dobiti neće...“. Svaka sličnost sa današnjim trenutkom je potpuno slučajna – kazao je ministar Tasovac.

On je ukazao da su zato istinski reformatori u svom vremenu najčešće izloženi žestokim napadima, nerazumevanju, često i podsmehu elite, ali da samo oni koji imaju snage da se tome odupru i istraju na svom putu „imaju šansu da steknu zahvalnost i poštovanje svojih potomaka“.

Tasovac je istakao da je pre samo nekoliko dana u Beogradu lansiran projekat Darija (OAK1AN) — najznačajniji evropski projekat na polju digitalne humanistike.

Pristupanjem ovoj inicijativi, kako je objasnio, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja su se jasno opredelili za sistemski pristup kvalitetnoj i naprednoj digitalizaciji srpskog kulturnog nasleđa.

- Ministarstvo kulture i informisanja je u tom pogledu ove godine kroz konkurse podržalo i dva značajna infrastrukturna projekta: leksikografsku platformu za digitalizaciju rečnika, koju je predložio Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti; i otvorenu platformu za digitalna izdanja, koju je predložila Vukova zadužbina, na kojoj će u narednom periodu biti objavljeno svih 35 tomova Sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića. Ako kao društvo ne uložimo ozbiljan napor da budemo punopravni članovi evropske i svetske digitalne kulturne zajednice, osudićemo sebe na nevidljivost, anonimnost i zaborav. Vuk nam to nikada ne bi oprostio. Digitalizacija srpskog kulturnog nasleđa je samo jedan od važnih reformskih projekata koje je Vlada Republike Srbije započela i koje sprovodi. Vreme će pokazati koliko su sve te reforme bile neophodne — u istoj onoj meri u kojoj sadašnja mrzovolja elite nije bila ni naročito originalna, a još manje neočekivana. Inercija je najveći neprijatelj napretka - poručio je Tasovac.

Na sceni Vukovog doma potom je izvedena pozorišna poredstava „Azbučni rat“ u režiji Barbare Novakovič Kolenc, tekstu Iva Svetine i sa Ivanom Bekjarevim u ulozi Vuka Karadžića.

Završna svečanost je u nedelju 20. septembra u Tršiću gde će saborsku besedu održati profesor dr Boško Suvajdžić, a pozorišnu predstavu „Valjevska bolnica“, nastalu po knjizi „Vrme smrti“ Dobrice Ćosića, u koprodukciji izvesti Kruševačko pozorište, Univerzitet umetnosti Kosovska Mitrovica i Centar za kulturu „Vuk Karadžić“.


Objavljeno na sajtu blic.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari


©2019 Netmark d.o.o.