Vesti » Beta 19.11.2017

Fiskalni savet: Stanje javnih finansija Srbije daleko od impresivnog

Beta pre 23 dana
Beta
Stanje javnih finansija Srbije još je daleko od impresivnog jer je javni dug od oko 65 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za Srbiju previsok, investicije države su nedovoljne, a budžeti lokalnih samouprava su neuređeni, ocenio je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

"Jedan broj gradova i opština sistematski kasni u plaćanju svojih obaveza i ta kašnjenja su se u pojedinim lokalnim samoupravama toliko nagomilala da premašuju njihove godišnje budžete. Uz to, neuspešno je poslovanje većine lokalnih javnih preduzeća i drugih lokalnih ustanova, poput apoteka", kazao je Brčerević u intervjuu za Magazin Biznis.

On je dodao se ogromna sredstva iz budžeta lokalnih samouprava odlivaju na subvencije za pokrivanje tih gubitaka umesto da idu u investicije.

"Srbija je na samom začelju među uporedivim evropskim zemljama po pristupu ispravnoj pijaćoj vodi, tretmanu otpada, prečišćavanju otpadnih voda, procentu dece upisane u predškolske ustanove i brojnim drugim pokazateljima - i to je najveća cena neuređenih budžeta lokalnih samouprava i lošeg poslovanja lokalnih javnih preduzeća", ukazao je Brčerević.

Po oceni Fiskalnog saveta, kako je rekao, Vlada Srbije treba da ukine privremenu zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, umesto što planira da je zadrži i u 2018. godini.

"Prvobitno je i bilo predviđeno da zabrana zapošljavanja traje svega godinu dana nakon njenog uvođenja krajem 2014, a u tom periodu planirano je da se naprave dobre sistematizacije – da država jasno odredi gde ima viškove, a gde manjkove zaposlenih. Međutim, zabrana zapošljavanja na snazi je već četvrtu godinu i to tako što se svake godine usvajaju izmene Zakona o budžetskom sistemu kojim se zabrana dodatno produžava za narednu godinu", naveo je Brčerević.

On smatra da produžetak zabrane zapošljavanja u 2018. oslobađa dodatni fiskalni prostor za povećanje plata veće od dva odsto, budući da smanjuje broj zaposlenih u državi za preko 10.000 godišnje - ljudi prirodno odlaze u penziju, a do njihove zamene dolazi samo u izuzetnim slučajevima.

"Vlada ad-hok merama postiže to da se u ograničenom fiskalnom prostoru od pet do šest odsto pojedine plate povećaju i za 10 odsto - ali po cenu dodatne neuređenosti sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru", kazao je Brčerević.

Njegova su očekivanja da će u 2018. godini ipak doći do poreskog rasterećenja privrede, koje neće moći da bude veliko, ne samo zato što je fiskalni prostor ograničen, već i zato što poreski sistem Srbije ne odstupa značajno od drugih uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Komentarišući sprovođenje trogodišnjeg programa Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji ističe februara iduće godine, glavni ekonomista Fiskalnog saveta je rekao da je reforma državne uprave verovatno bila njegova najslabija tačka.

"Srbija je krajem 2014. obećala da će oko 400 miliona od tada potrebnih dve milijarde evra ušteda obezbediti tako što će reformom javne uprave smanjiti broj zaposlenih u državi za oko 75.000 do kraja 2017, što se ni izbliza nije desilo. Na sreću, Poreska uprava uspela je, mimo prvobitnih prognoza, snažno da poboljša naplatu javnih prihoda od 2015. čime je više nego nadomešten manjak ušteda po osnovu smanjenja broja zaposlenih", kazao je Brčerević.

Kako je istakao, da je fiskalna konsolidacija zavisila samo od reformi javnih preduzeća nikada ne bi uspela, jer se prave reforme praktično sprovode samo u Železnicama.

"Javno preduzeće koje nas trenutno najviše brine ipak nije Srbijagas, već EPS. Usled otpora sindikata, godinama se odlaže usvajanje sistematizacije kojom bi se utvrdio višak zaposlenih, troškovi zarada su od 2014. povećani umesto da se smanjuju, jer EPS nije ispoštovao odluku Vlade da smanji plate zaposlenih u 2015, a dugogodišnji manjak investicija i loše upravljanje preduzećem dovelo je do snažnog pada proizvodnje električne energije početkom ove godine", upozorio je Grčerević.

On je ocenio da bi Srbiji koristio novi aranžman sa MMF-om jer je ostalo još dosta posla na uređenju javnih finansija za šta bi kredibilitet i stručna pomoć MMF-a bili od velike pomoći.

Podsetio je da je Srbija već imala loše iskustvo da se po završetku aranžmana sa MMF-om naglo povećava zaposlenost u državi, neodrživo rastu penzije i plate, zaustavljaju se reforme javnih preduzeća i odustaje se od privatizacije državnih preduzeća.

"Novi aranžman sa MMF-om trebalo bi, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti, više da se fokusira na reforme javnog sektora koje su u prethodnom aranžmanu podbacile, kao i na reforme javnih finansija na lokalnom nivou vlasti jer to je ne samo fiskalno važno, već ima i izuzetno veliki i neposredan uticaj na kvalitet života građana Srbije", preporučio je Brčerević u razgovoru za Magazin Biznis.

(Beta, 19.11.2017)



Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Fiskalni savet Budžet BDP

©2017 Netmark d.o.o.