Arhiva » Vesti » Blic 13.12.2017

Danas u Beogradu o podeli diplomatsko-konzularne imovine

Beograd će od danas biti domaćin Mešovitoj komisiji za sukcesiju, a tema će biti podela preostale diplomatsko-konzularne imovine SFRJ.

Blic sreda, 13. decembar 2017.  |  Tanjug

Prema rečima državnog sekretara MSP-a Veljka Odalovića, jedna od tačaka biće zajednička prodaja pet objekata: dva objekta u Njujorku - zgrada Misije i rezidencija, kao i objekata u Bonu, Tokiju i Bernu.

Takođe, razmatraće se i pitanje "sudbine" četiri velika diplomatska kompleksa - u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji, kao i objekata u Kopenhagenu i Varšavi.

Na dvodnevnom zasedanju Komisije biće reči i o umetničkim slikama, koje se nalaze u ambasadama ili diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP).

"Najveći deo objekata je podeljen u nekim ranijim periodima, a sada će se na dnevnom redu naći nekoliko ozbiljnih tema i problema", kaže Odalović.

Kada je reč o zajedničkoj prodaji pet objekata, Odalović kaže da je na međunarodnom tenderu izabrana renomirana agencija iz Njujorka, koja je u ime svih sukcesora bila dužna da ponudi te objekte na prodaju i bude neko ko će u ime svih taj deo posla da završi.

Pojašnjava da proces još nije "zatvoren", ali da je prepoznat potencijalni kupac za objekat Misije u Njujorku, kao i da postoje određene ponude za rezidenciju u Njujorku, dok su ostali objekti još daleko od oglašavanja, a i od same prodaje.

"Postupak nije završen do kraja, videćemo da li će do sastanka biti novih vesti. Mi ostajemo opredeljeni da tih pet objekata zajednički prodamo i da novčana sredstva od prodaje, prema procentima, budu podeljena sukcesorima", podvukao je Odalović.

Ističe da je uslov naše strane da se prethodno namiri Srbija za sredstva uložena u pokrivanje troškova za objekat rezidencije, iako je ne koristimo od 1992. godine.

"Svesno smo ušli u to da plaćamo, ali sada imamo dogovor, sa poslednja dva sastanka u Skoplju i Ljubljani, da se, kada se izvrši prodaja, od tih sredstava prvo namiri Srbija za uloženo, a ostalo da bude predmet zajedničke podele", kaže Odalović.

Od predstojećeg sastanka ne očekuje konačno rešenje po tom pitanju, ali smatra da će se napraviti "čista" platforma, te da nećemo dugo čekati da se proces okonča, jer to, podvlači, nije samo interes Srbije, već svih sukcesora.

"Objekti su takvog karaktera da nisu mogli biti podeljeni među sukcesorima, jer nema podele ako ne daju svi saglasnost. Za ove objekte nije bilo saglasnosti svih. Jedino oko čega smo se svi saglasili je da probamo zajednički da ih prodamo, a novac podelimo", rekao je Odalović. Druga tema razgovora su veliki kompleksi koji još nisu podeljeni, jer nije bilo saglasnosti, a reč je o objektima u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji.

Prema rečima Odalovića, pretpostavka je da objekat u Braziliji može fizički da se podeli, što će verovatno i biti dogovoreno na sastanku.

Kad je reč o objektu u Adis Abebi, problem je u nepostojanju dokumentacije koja bi potvrdila naše vlasništvo nad tim objektom, budući da su se svojevremeno Josip Broz Tito i Hajle Selasije dogovorili da razmene objekte, a dogovor, iako je nesporno postojao, nije pretočen u dokumenta na osnovu kojih bi Srbija kod vlasti u Etiopiji mogla da se upiše kao vlasnik.

Predstavništvo u Moskvi problematično je jer u osnovnom međudržavnom sporazumu između SSSR i FNRJ iz 1958. godine stoji da dve države jedna drugoj daju zemljište na korišćenje da na njima izgradimo objekte.

"To su uradile i SSSR i FNRJ i objekti su nešto o čemu možemo da razgovaramo, a Rusi su nam vrlo jasno rekli da zemljište ne može da se proda niti da se njime upravlja na način na koji smo mi možda mislili", kaže Odalović i dodaje da je sličan problem sa objektom u Nju Delhiju.

Na sastanku će biti reči i o imovini za koju mi zahtevamo da se briše iz Sporazuma o sukcesiji, jer te imovine ili nema ili nismo njihovi vlasnici ili status koji je zapisan ne odgovara činjeničnom stanju.

Takav je slučaj, navodi, sa objektima u Kopenhagenu i Varšavi, čije vlasti traže od nas da regulišemo budući način korišćenja tih objekata, imajući u vidu da su to objekti koje koristimo po nekim ugovorima o zakupu.

Odalović ističe da je dobro da se drži kontiuitet sastanaka, jer Srbija ima ozbiljan interes da ovo pitanje reši, s obzirom da je najveći deo imovine koja nije podeljena imovina koju koristi Srbija - ili je čuva i održava ili je ponegde i koristi, dok sa druge strane, imajući u vidu dotrajalost pojednih objekata i potrebu njihovog održavanja, ne možemo da ulažemo sredstva.

Razgovaraće se i o umetničkim slikama koje se nalaze u objektima, a Odalović ističe da je Srbija u poslednje dve godine rešila 16 otvorenih pitanja i obaveza koje su bile pred nju postavljene.

"Mi sada ne dugujemo nikome ništa, nijednom sukcesoru. Izašli smo na pravi put i sada razgovaramo vrlo korektno i konkretno i insistiramo na dogovorima koje je moguće realizovati, a ne na dogovorima koji bi bili plod nekih naših kancelarijskih viđenja i želja", kaže sagovornik Tanjuga.

Podseća da je kriterijum za podelu slika poreklo autora, pa bi svaka zemlja bivše Jugoslavije trebalo da dobije slike "svojih" autora.

Podela diplomatsko-konzularne imovine regulisana je Aneksom B Sporazuma o sukcesiji, a Odalović veruje da će razgovori i o drugim aneksima biti intenzivirani, jer postoje aneksi u kojima se spominju proterana lica i izbeglice, a koje su našle utočište ovde i čija su prava značajno oštećena.

Pitanje sukcesije je, ističe, važno za ukupnu normalizaciju i stabilizaciju stanja.

"Imate desetine i stotine hiljada ljudi čija su prava uskraćena, a država koja im je ta prava uskratila ima obavezu da o njima razgovara kroz anekse, a to ne radi ili neće da priča na tu temu ili ne prihvata odluke bilo kakve", kaže Odalović.

Srbija sama ne može da rešava te probleme, već to mora biti predmet dogovora, a najgora stvar koja može da se desi su arbitraže, koje koštaju, a ništa ne rešavaju, zaključio je Odalović.


Objavljeno na sajtu blic.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Njujork Moskva Tokio

©2018 Netmark d.o.o.