BBC vesti na srpskom

Voda prvi put otkrivena na „naseljivoj“ planeti

Astronomi otkrili vodu u atmosferi „naseljive“ planete koja orbitira oko udaljene zvezde.

BBC News pre 8 dana  |  Pablo Goš - Dopisnik u oblasti
K2-18b
ESA/UCL
Ima li vanzemaljskog života večito je pitanje

Astronomi su po prvi put otkrili vodu u atmosferi planete koja orbitira oko udaljene zvezde.

Otkriće znači da je planeta - nazvana K2-18b - dobar kandidat za potragu za vanzemaljskim životom.

Tokom narednih deset godina novi svemirski teleskopi mogli bi da utvrde da li u atmosferi K2-18b postoje gasovi koje bi mogli da stvore žive organizme.

Detalji su objavljeni u naučnom časopisu Priroda Astronomija (Nature Astronomy).

Vodeća naučnica profesorka Đovana Tineti sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) je otkriće nazvala „šokantnim".

„Ovo je prvi put da smo otkrili vodu na planeti u naseljivoj zoni oko zvezde čija je temperatura potencijalno kompatibilna sa prisustvom života", rekla je.

Tim je pratio planete koje je otkrio Habl svemirski teleskop (Hubble Space Telescope) između 2016. i 2017. godine.

Proučavajući promene svetlosti dok planete orbitiraju oko zvezde, istraživači su utvrdili da u atmosferi ove planete postoje hemikalije. Svetlost se menja kada prolazi kroz atmosferu, a ove promene zavise od sastava atmosfere.

Samo na K2-18b otkrili su molekularni trag vode koja je vitalna za život na Zemlji. Kompjutersko modeliranje podataka ukazalo je na to da voda može da čini do 50 odsto atmosfere ove planete.

Nova planeta je dvostruko veća od Zemlje. Na njoj je dovoljno hladno da se temperatura voda može kretati između nula i 40 stepeni Celzijusa.

Doktor Engelos Ciaros, član tima, rekao je da je pronalaženje vode u atmosferi potencijalne egzoplanete „neverovatno uzbudljivo".

„To nas približava odgovoru na fundamentalno pitanje: Da li je Zemlja jedinstvena?", kaže on.


Šta je egzoplaneta?

  • Planete van našeg solarnog sistema nazivaju se egzoplanetama
  • Prva egzoplaneta otkrivena je 1992.
  • Više od 4.000 je otkriveno korišćenjem nekoliko tehnologija
  • Mnoge od njih su velike planete veličine Jupitera ili Neptuna
  • Mnogo džinovskih planeta otkriveno je da orbitira vrlo blizu njihovih zvezda

Udaljena je oko 111 svetlosnih godina, što je oko 650 milijardi milja - predaleko za slanje sonde.

Da li na ovoj planeti postoji život utvrdiće se uz pomoć svemirskih teleskopa koje će biti lansirani u narednih deset godina. Oni će tražiti gasove u atmosferi koje mogu da stvore samo živi organizmi, prema rečima doktora Inga Valdmana.

„Ovo je jedno od najvećih pitanja u nauci i uvek se pitamo da li smo sami u Univerzumu. U narednih deset godina znaćemo da li hemikalije u atmosferi postoje zbog života."

Dug put

Jedna od poteškoća ovog pristupa biće da se astronomi slože oko toga koji će gasovi predstavljati dokaz života. To bi mogao da bude dug put.

Verovatno će biti potrebno istraživanje hemijskog sastava stotina svetova i razumevanje načina na koji su stvoreni i evoluiraju, kaže prof Tineti.

„Zemlja se zaista izdvaja u našem sunčevom sistemu. Ima kiseonik, vodu i ozon. Ali ako sve to pronađemo oko planete oko udaljene zvezde, moramo biti oprezni kad govorimo da ona omogućava život", rekla je ona.

„Zbog toga moramo razumeti ne samo nekoliko planeta u galaksiji, već stotine njih. I nadamo se da će se planete na kojima je život moguć izdvojiti, da ćemo videti veliku razliku između planeta koje su pogodne za život i onih koje nisu."

arijel misija
ESA/STFC RAL Space/UCL/Europlanet-Science Office
Buduće misije možda će dati odgovor

Doktorka Bet Bajler sa Instituta za astronomiju na Edinburškom univerzitetu kaže da veruje da će dokazi života na planeti oko udaljene zvezde na kraju biti otkriveni.

„To bi bila promena paradigme za čitavo čovečanstvo", rekla je ona za BBC.

Lansiranje Nasinog svemirskog teleskopa James Webb Space Telescope (JWST) 2021. godine i misija Arijel Evropske svemirske agencije sedam godina kasnije će omogućiti astronomima da detaljno prouče atmosfere različitih svetova koji su do sada otkriveni.

Voda je otkrivena na drugim planetama, ali one su bile ili prevelike ili pretople da bi omogućile život. Hladnije manje planete mnogo je teže detektovati. Tim sa UCL-a je uspeo da to uradi razvijanjem algoritama sposobnih da testiraju hemijski sastav atmosfera potencijalno naseljivih svetova.

K2-18b otkrivena je 2015. godine i jedna je od stotina super-Zemalja - planeta sa masom između Zemlje i Neptuna - koje je otkrila Nasina svemirska letelica Kepler. Očekuje se da će Nasina misija Tes u narednim godinama otkriti još stotine ovakvih planeta.

Istraživanje su finansirali Evropski savet za istraživanje i Veće za nauku i tehnologiju u Velikoj Britaniji, koje je deo britanske agencije za istraživanje i inovacije (UKRI).


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.12.2019)

BBC News

Ključne reči

Komentari

Povezane vesti »

Svet, najnovije vesti »