Velika Britanija rekorder po privrednoj recesiji među vodećim ekonomijama sveta

Beta 12.08.2020

Britanska privreda ušla je u recesiju pošto su zvanični podaci pokazali da je u drugom kvartalu ove godine zabeležila rekordni pad među vodećim svetskim ekonomijama od 20,4 odsto, kao posledica mera ograničavanja javnog života zbog pandemije.

Rekordni privredni pad u drugom tromesečju, koji je danas objavio Nacionalni statistički biro, usledio je nakon što je u prvom kvartalu zabeležen uzastopni mesečni pad od 2,2 odsto.

Ozbiljniji pad počeo je tek pred kraj tog perioda, kada se 23. marta Velika Britanija pridružila većini ostalih evropskih država i zbog pandemije uvela ograničenja u javnom životu i zamrzla privredne aktivnosti.

Recesija se definiše kao pad privrednih aktivnosti u dva uzastopna tromesečja. Britanska recesija dublja je od recesije zabeležene u po ekonomskoj snazi uporedivim evropskim državama poput Francuske i Nemačke, ili u SAD.

Za razliku od drugih nacionalnih statističkih agencija, britanski biro objavljuje i mesečne podatke, a oni nude izvesnu nadu da se privreda oporavlja, pošto je u junu zabeležen mesečni rast ekonomije od 8,7 odsto.

"Privreda je počela da se oporavlja u junu sa ovaranjem prodavnica, porastom proizvodnje u fabrikama i oporavkom stanogradnje", ocenio je statističar Džonatan Ethau.

Britanska vlada se nada da će dodatne mere, kao što je otvaranje pabova i restorana pomoći privredi da ponovo ojača. Ali, imajući u vidu razmere privrednog pada, prema oceni stručnjaka, neizbežno će doći i do naglog porasta broja nezaposlenih.

"Ranije sam govorio da su pred nama teška vremena, a brojevi koje vidimo pokazuju da su stigla. Stotine hiljada ljudi već je izgubilo posao, a narednih meseci će ih nažalost biti još mnogo više", izjavio je britanski ministar finansija Riši Sunak.

Britanska vlada je do sada uspela da drži pod kontrolom broj nezaposlanih, zahvaljujući paketima subvencija za plate, čime su sprečena masovnija otpuštanja.

Po programu očuvanja radnih mesta tokom pandemije, Vlada je iz budžeta plaćala velik deo plata zaposlenih na prinudnom odmoru, pod uslovom da ne budu otpušteni. Taj program iskoristilo je oko 1,2 miliona poslodavaca koji su tako plaćali oko 9,6 miliona svojih radnika, što je državu koštalo 33,8 milijardi funti (44 milijarde dolara).

Ministar finansija Sunak program namerava da obustavi u oktobru, uz ocenu da on pruža "lažnu nadu" radnicima na prinudnom odsustvu i umanjuje njihove šanse da nađu novi posao. Sunak je istovremeno naglasio da "niko neće biti ostavljen bez nade ili izgleda".

Postoje prognoze da bi stopa nezaposlenosti narednih meseci mogla da se udvostruči i broj nezaposlenih premaši tri miliona, što je poslednji put zabeleženo 1980. godine.

Mnogi zato od vlade zahtevaju da program plaćanja radnika na prinudnom odmoru produži barem u onim sektorima koji će se još duže vreme suočavati sa restrikcijama.

"Najbolji način da ekonomiju pnovo postavimo na noge je da ljude zadržimo na poslu", ocenila je generalna sekretarka kongresa sindikalnih organizacija Fransis O'Grejdi.

Pored pandemije, britanska privreda bi u dolazećim mesecima mogla da se suoči i s drugim izazovima, posebno zbog neizvesnosti kakvi će posle januarskog Bregzita biti budući trgovinski odnosi sa Evropskom unijom.

Velika Britanija je zasad u prelaznom periodu tog procesa, pri čemu će do kraja ove godine biti deo bescarinskog trgovinskog sistema EU.

O odnosima posle tog perioda Brisel i London tek treba da postignu dogovor. U slučaju izostanka dogovora, na trgovinsku razmenu Britanije i članica EU bi od početka sledeće godine mogle da budu uvedene dažbine.

"Dvostruka pretnja drugog talasa (pandemije) i sporog napretka u pregovorima o Bregzitu izazivaju posebnu zabrinutost i nameću potrebu da Vlada bude maksimalno agilna u oba pitanja, što bi omogućilo da se fokusira na dugoročnu budućnost ekonomije", ocenio je vodeći ekonomista Konfederacije britanske industrije Alpeš Paleja.

(Beta, 08.12.2020)

Ključne reči

Komentari

Povezane vesti »

Društvo, najnovije vesti »