Високи комесар ОЕБС-а: Србија има обиман институционални оквир за заштиту права националних мањина

Високи комесар ОЕБС-а за националне мањине Каират Абдрахманов оценио је да Србија има обиман институционални оквир за заштиту права националних мањина, а да је војвођански модел добар пример како држава може да задовољи интересе мањинских заједница.

У интервјуу агенцији Бета, после прве посете Србији и региону, Абдрахманов је рекао да је институција коју предводи спремна да Србији пружи стручну помоћ у питањима везаним за националне мањине, укључујући и када је реч о испуњавању критеријума за приступање ЕУ или постизању споразума о нормализацији односа са Приштином.

Званичник ОЕБС-а је указао да регионална сарадња и добросуседски односи користе и мањинским и већинским заједницама, не само у Србији, већ у свим државама региона.

"Србија има ефикасне механизме заштите мањинских права, као што су национални савети националних мањина, који играју важну улогу у заступању интереса различитих етничких заједница у земљи", рекао је Абдрахманов који је од 14. до 17. јуна разговарао са највишим званичницима и представницима локалних власти и националних мањина у Београду, Новом Саду и Бујановцу.

Званичник ОЕБС је поздравио оснивање Министарства за људска и мањинска права и социјални дијалог као "покретача ефикасних консултација са националним мањинама" и саветовао свим државама чланицама ОЕБС-а да створе адекватан институционални оквир за питања националних мањина.

"Ово Министарство је добар пример како држава може да усмери пажњу и ресурсе на управљање различитостима. Моја канцеларија се радује сарадњи са овим Министарством како би учила из његових искустава и пружила помоћ, ако буде потребно", казао је Абдрахманов.

Навео је да је током прве посете региону од ступања на дужност "приметио значајне напоре" српских власти на промоцији интеграције разноликог друштва. Додао је да је "важно наставити" са тим активностима и да ће његова канцеларија остати на располагању властима Србије ради пружања подршке.

Абдрахманов је рекао да је циљ његове посете био да унапреди сопствено разумевање механизама заштите мањинских права у Србији и да је у разговорима са председником Александром Вучићем, председником Скупштине Ивицом Дачићем, министром спољних послова Николом Селаковићем и другим члановима Владе, као и са представницима локалних власти и националних мањина, стекао "бољу слику о односима међу етничким заједницама у земљи".

"Стекао сам увид у спровођење закона и политика и састао се и са представницима националних мањина, како бих чуо њихове бриге, интересе и тежње. Интеграција разноликих друштава је дугорочни напор и све државе имају константну потребу да преиспитују и прилагођавају своје политике према мањинама", казао је Абдрахманов.

Србија је "активно ангажована у том процесу", примењује вишејезично образовање и недавно је изменила Закон о забрани дискриминације да би боље регулисала питање говора мржње који може да буде усмерен према националним мањинама, навео је високи комесар ОЕБС-а.

Додао је да су директно изабрани национални савети националних мањина и Министарство за људска и мањинска права и социјални дијалог полуга да власти узму у обзир потребе и тежње различитих етничких група приликом формулисања и спровођења политика, закона и мера које могу да утичу на националне мањине, укључујући подручја као што су образовање, култура, медији и употреба језика.

"Многи аспекти оквира за права мањина у Србији представљају добре примере најбољих пракси. Пре моје посете, неколико људи ми је рекло да је Војводина модел како држава може да задовољи интересе националних мањина", рекао је Абдрахманов.

Он је казао да је Војводина такође позитиван пример како билатерална сарадња у питањима везаним за националне мањине, у конкретном случају Србије и Мађарске, може да допринесе међуетничким и међудржавним односима.

"Током посета државама чланицама ОЕБС-а, трагаћу за позитивним примерима ефикасних политика за управљање разноликим друштвима које могу да промовишем. Размотрићу који аспекти војвођанског модела могу да буду прилагођени како би били инспирација у сличним контекстима у чланицама ОЕБС-а", навео је.

Абдрахманов није желео да коментарише процес приступања Србије ЕУ, будући да је реч о посебној међународној организацији, али је додао да се делови процеса приступања Унији преклапају са његовим мандатом, попут усвајања посебних акционих планова, норми и политика повезаних са националним мањинама.

"У разговорима са представницима власти у Србији, понудио сам пружање стручне помоћи у питањима везаним за националне мањине, ради испуњавања критеријума за приступање Унији", навео је Абдрахманов.

На питање о могућем утицају застоја у преговорима о нормализацији односа Београда и Приштине на међунационалне односе у етнички мешовитим заједницама на југу Србије, Абдрахманов је одговорио да ЕУ води процес дијалога у који ни његова канцеларија ни ОЕБС нису формално укључени.

"Колико схватам, на странама је да пронађу решења за свеобухватан споразум који би учврстио стабилност у региону. Делови тог дијалога укључују питања која утичу на националне мањине, попут образовања, представљања и партиципације. На захтев страна, радо бих, у оквиру свог мандата, помогао у корацима ка споразуму који се бави тим узајамним проблемима", рекао је званичник ОЕБС-а.

Указујући да су његови претходници имали "успешну и продуктивну сарадњу" са српским властима, Абдрахманов је казао да је његов ангажман заснован на тематским препорукама и смерницама за развијање политика које могу побољшати односе међу етничким заједницама.

"Уз допринос правном оквиру за заштиту мањина, моја институција је подржала прилике за интеракцију заједница на југу Србије, кроз образовање и учење језика. Одељење у Бујановцу суботичког Економског факултета Универзитета у Новом Саду пример је овог ангажовања. Такође смо објавили српско-албански речник, први такве врсте, који подржава комуникацију и интеракцију међу људима различите етничке припадности", навео је званичник ОЕБС-а.

Он је рекао да те иницијативе "доприносе премошћавању језичких подела" и "омогућавају младима из различитих заједница да уче заједно и да се друже, градећи доживотна пријатељства која доприносе социјалној кохезији".

Говорећи о положају мањина у региону, Абдрахманов је оценио да, иако све земље имају сопствене околности којима политике треба да се прилагоде, све невећинске заједнице имају иста права без обзира где живе.

Додао је да је његова канцеларија спремна да помогне у развоју "одговарајућих оквира за управљање различитостима без ризика од политизације питања мањина и на унутрашњем и на билатералном плану".

"Схватам да је Србија изузетно заинтересована за положај етничких Срба у региону, на исти начин на који су друге државе заинтересоване за мањине које живе у Србији. Верујем да регионална сарадња и добросуседски односи користе мањинама и већинама у свим државама", рекао је.

Он је указао да се повећава разноликост друштава широм света и нагласио да то мора да буде прихваћено.

"Ако не управљамо добро сопственим различитостима, суочавамо се са све већим ризиком од продубљивања подела повезаних са идентитетом. То може да доведе до искључења и маргинализације, чиме се стварају услови за тензије унутар друштава, и доводи у питање безбедност унутар и између држава. Када владе, креатори политика, предузећа и цивилно друштво прихвате различитост, наша друштва постају више повезана и отпорнија, а тиме и мање осетљива на унутрашње или спољне претње", навео је Абдрахманов у интервјуу за Бету.

(Бета, 26.06.2021)