Kina, Amerika i politika: Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid

Kina ne ugnjetava druge države, rekao je predsednik Si Đinping na skupu povodom obeležavanja 100. godišnjice osnivanja Komunističke partije.

Predsednik Si je upozorio sve „nasilnike" da će „udariti glavom u veliki čelični zid", što se tumači kao poruka Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovakve njegove izjave aplauzom je ispratilo oko 70.000 prisutnih ljudi.

Kina se trenutno suočava sa brojnim kritikama zbog načina na koji se vlast obračunava sa opozicijom u Hongkongu i optužbi za kršenje ljudskih prava u oblasti Sinkjang.

• Kina će dozvoliti porodicama da imaju troje dece
• Zašto više nije kul biti ludo bogat u Kini
• Kina zabranjuje bankama da rade sa kriptovalutama

Odnosi Amerike i Kine su veoma napeti, pogotovo zbog pitanja Tajvana.

Tamošnja demokratska vlast vidi Tajvan kao suverenu državu, a Peking na nju gleda kao na odmetnutu provinciju.

Prema američkim zakonima, SAD su se obavezale da pomognu Tajvanu u slučaju da Peking pokuša silom da preuzme kontrolu nad ostrvom.

U četvrtak je predsednik Si rekao da Kina ostaje snažno privržena cilju ujedinjenja sa Tajvanom.

„Niko ne treba da potceni volju i sposobnost kineskog naroda da brani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet", poručio je Si.

Na ceremoniji održanoj u četvrtak ujutru u Pekingu, puštane su patriotske pesme sa razglasa, vojni avioni su leteli na nebu iznad prestonice, a topovski plotuni su ispaljeni u čast 100. rođendana kineskih komunista.

Skupu na trgu Tjenanmen prisustvovala je pažljivo probrana publika, a mnogi nisu nosili maske.

Kineska vlast je prethodnih nedelja započela medijsku ofanzivu promovišući partijski odobrenu istoriju zemlje.

Istog dana i Hongkong obeležava godišnjicu povratka pod okrilje vlasti u Pekingu.

Šta je još rekao Si?

Govor predsednika Kine trajao je oko sat vremena, a istakao je ulogu partije u modernoj Kini.

Naveo je da je ona imala centralnu ulogu u razvoju i poručio da su pokušaji da se partija odvoji od države osuđeni na propast.

„Samo socijalizam može da očuva Kinu i samo socijalizam za kineskim karakteristikama može da doprinese razvoju."

On je dodao da „nikada neće dozvoliti da neko ugnjetava i pokori Kinu".

„Svako ko se usudi da to pokuša, glava će biti krvava od udarca u veliki čelični zid koji je iskovalo 1,4 milijarde Kineza", istakao je on.

Kina je više puta prethodnih meseci optuživala Ameriku da pokušava da zaustavi njen rast i razvoj, pa mnogi ovakve izjave tumače kao poruku Vašingtonu.

Hongkong i Makao imaju „visok stepen autonomije", rekao je Si, ali moraju ispravno da sprovode politiku „Jedna zemlja, dva sistema".

Kako se Kina spremala za ovu godišnjicu?

Komunistička partije Kine (KPK) osnovana je 1921, a na vlast je došla pre 72 godine, posle građanskog rata.

U to vreme, zemlja se suočavala sa velikim promenama, ali neki od ključnih događaja kao da su nestali iz zvanične propagande.

U ponedeljak je na stadionu Ptičije gnezdo održan umetnički performans Veliko putovanje.

Performans je prikazao detaljnu istoriju partije i države.

Ali neki važni događaji, poput progona tokom Kulturne revolucije, protesta na Tjenanmenu i prodemkratskih demonstracija u Hongkongu nisu prikazani, izvestila je agencija AFP.

Od aprila, bioskopima u Kini je naređeno da barem dva puta nedeljno puštaju propagandna ostvarenja poznata i kao „crveni filmovi".

Objavljena je i rep pesma 100 odsto, u kojoj se uzdižu dostignuća Kine.

U njenom izvođenju je učestvovalo 100 izvođača.

Prethodnih meseci promovisan je i „crveni turizam", a agencije su nudile ture putevima komunizma.

Ali nisu svi bili zadovoljni propagandom.

„Sad kad noću upalim televizor, na desetine stanica emituju drame o revolucionarnim ratovima", rekao je stanovnik Pekinga za BBC na kineskom.

Zašto je godišnjica značajna?

Uz proslave usredsređene na istoriju partije i države, čini se da Komunistička partija želi da postane sinonim za brzi razvoj Kine, kažu stručnjaci.

Stogodišnjica je „očigledno važan trenutak za partiju i precizno je planirana ", rekao je Tom Raferti iz Ekonomista.

„Naglasak u zvaničnim porukama bio je naglasak na sadašnjem periodu koji predstavlja novu eru različitu od reformskog perioda posle 1978", rekao je on.

Šta je sa Hongkongom?

U četvrtak se takođe obeležava 24. godišnjica predaje bivše britanske kolonije kineskoj vlasti.

Iako se u gradu obično održavaju proslave, poslednjih godina tog dana održavali su protesti.

Kontroverzni zakon o nacionalnoj bezbednosti donet prošle godine samo je delimično utišao te opozicione glasove.

Policija Hongkonga ove godine nije dala dozvolu za protest, pozivajući se na ograničenja zbog korona virusa, tvrde organizatori.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.01.2021)