BBC vesti na srpskom

Crkva, Gruzija i deca: Šta se dešavalo sa mališanima u internatu koji kontroliše Patrijaršija

Zaštitnici za ljudska prava sumljali su da je pravi razlog zbog koga nisu puštani u internat kršenje prava dece i okrutne metode postupanja i krivili su vlast za nečinjenje i popustljivost.

BBC News 26.07.2021  |  Nina Ahmeteli - BBC na ruskom
malьčik
BBC

Pre više od 15 godina Gruzija je napustila koncept sirotišta, računajući na povratak dece u biološke porodice ili zamenu velikih državnih institucija alternativnim formama starateljstva.

Nedavni skandal u internatu za decu pri Gruzijskoj patrijaršiji, pokazao je da reforma nije sprovedena do kraja, i izazvao je raspravu o problemu zatvorenosti Gruzijske pravoslavne crkve, jedne od institucija sa najvećim autoritetom u zemlji.

Vrata institucije koja je bila nedostupna za zaštitnike ljudskih prava, sirotišta pri Patrijaršiji u Ninocmindi, gradu na jugu Gruzije, otvorila su se 28. juna za zaštitnika građana Gruzije.

Pre toga njegovi saradnici su dva puta pokušavala da uđu u objekat radi provere.

Nije ih puštao tadašnji arhiepiskop Spiridon (Goča Abuladze), tadašnji upravnik sirotišta, a zabranu dolaska u sirotište objašnjavao je time, da oni koji dolaze da provere, navodno, „traže ozakonjavanje istopolnih brakova" u Gruziji i ne sme da ih pusti kod dece.

Pre toga se pozivao na virus korona i skoro čitavu godinu nisu puštali u ustanovu socijalne radnike agencije za socijalnu zaštitu.

Zaštitnici za ljudska prava sumnjali su da je pravi razlog zbog koga nisu puštani u internat kršenje prava dece i okrutne metode postupanja i krivili su vlast za nečinjenje i popustljivost.

Lukina priča

„Bila su mi odrana kolena iz kojih je tekla krv. Mnogo puta sam prolazio kroz to", priča za BBC devetnaestogodišnji Luka.

Jedan od prvih koji je novinarima ispričao šta je preživeo u Ninicmindi.

Ispred vrata sirotišta ostavila ga je majka.

Imao je svega nedelju dana.

Illюstraciя
BBC

Seća se kako su na deci primenjivane različite metode kažnjavanja, premlaćivanje letvicama, palicama i drugim predmetima.

Deca su primoravana da rade metanija, poklone ili da stoje na zrnima pšenice i pirinča.

„Trebale su mi dve godine posete psihijatrima, pa čak i korišćenje psihotropnih lekova, nakon što sam izašao odatle, kako bih smirio živce nakon svega ovoga", kaže Luka, koji je internat napustio pre četiri godine.

On se sada bori za to da internat napuste svi vaspitanici i da se ustanova zatvori.

Kažnjavanja i istrage

Zaštitnici za ljudska prava govorili su još pre šest godina o praksi kažnjavanja u Ninocmindi.

U izveštaju zaštitnika građana naročito govorilo o tome da su deca kažnjavana tako da su mogla ostati bez večere ili da su primoravana da puze na kolenima po hodniku sa rukama prislonjenim na glavu na očigled vršnjaka.

Koliko je poznato, tek ovog leta se saznalo, da je istraživanje nekih činjenica o nasilju u Ninocmindi počelo 2016. godine.

U junu je gruzijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo novu istragu o nasilju. Ukupno je tokom tih godina pokrenuto pet krivičnih postupaka, a istrage se nastavljaju.

Arhiepiskop Spiridon napisao je izjavu o tome da odlazi vlastitom voljom, a početkom juna internat je napustila većina vaspitanika.

Zaštitnici za ljudska prava smatraju da je rano da se stavi tačka na ovaj slučaj, i insistiraju na tome da iz Ninocminde treba da se izvedu sva deca, u protivnom, ubeđena je izvršna direktorka organizacije Partnerstvo za ljudska prava Ana Arganašvili, ostaje rizik od nasilja.

„Dok se istraga ne završi, tamošnje obrazovne aktivnosti moraju biti prekinute. Decu treba odmah odvesti odatle dok ne postane jasno šta se tamo dogodilo.

Ne postoji alternativno rešenje na polju zaštite dece. U svim zemljama bi učinili isto tako", kaže zaštitnica za ljudska prava.

Upravo se njena organizacija obratila sudu sa molbom da se deca izvedu iz doma.

Gradski sud u Tbilisiju stao je na stranu organizacije za zaštitu ljudskih prava i obavezala je državne organe da izvedu decu sa smetnjama u razvoju iz ustanove (organizacija je postupala u njihovo ime).

Illюstraciя deti
BBC

Patrijaršija se nije složila sa odlukom suda, ali je istovremeno saopšteno da u potpunosti podržava reformu domova za decu bez roditeljskog staranja i deinstitucionalizaciju.

To je princip po kome deca ne treba da žive u velikim domovima, internatima ili sirotištima, već u porodicama sa starateljima ili u takozvanim malim smeštajima porodičnog tipa.

U ovom trenutku socijalni radnici dežuraju danonoćno u sirotištu, a reforma ustanove poverena je nadbiskupu Bodbijskom, arhiepiskopu Jakovu.

Pedesetdevetogodišnji episkop Jakov zamenio je Spiridona na poziciji.

Nedugo pre svog postavljenja on je rekao „ne postoji ništa što iznenađuje u tome", da neko „ko nije rečima mogao da objasni, odlučio se da primeni silu", kada „nema strpljenja".

Ali je pri tom istakao da ne pozdravlja primenu sile.

Kasnije je, kada je već bio na poziciji direktora, episkop obećao, da niko, na koga deca imaju pritužbe neće ostati da radi u domu.

Po dolasku novog upravnika sirotište je napustila skoro polovina vaspitača, i svi oni su, kako je tvrdio arhimandrit, poslati na privremeno odsustvo.

Illюstraciя svящennik
BBC

Takva brza reakcija novog upravnika nekima se učinila sumnjivom.

Teolog Zviad Cabadze ne isključuje da na ovaj način „vladika Jakob vrši „čistku":

„Već je otpustio problematično osoblje, a sada „obrađuje" decu, tako da ona ništa ne kažu ombudsmanu."

Novi upravnik nije odmah, ali je ipak otvorio vrata doma ombudsmanki Nino Lomdžari prvi put od 2018. godine.

Čak i pre posete, ona je ponovila preporuku da se preostalo 15 dece prebaci na alternativnu formu starateljstva.

„Mislim, da ipak, vaspitači sa kojima su živeli godinama stvaraju određenu vrsta pritiska na njih u takvim uslovima i ne žele da deca napuste ove zidove", rekla je.

Već nakon posete Lomdžari je sa zadovoljstvom primetila spremnost upravnika doma na saradnju i obećala da se nadgledanje nastavlja.

„Naravno, postojala je određena distanciranost, lažna predstava ili strah dece, zato je glavni zadatak današnje posete bio upoznavanje, stvaranje kontakata i razgovor sa decom", ispričala je Lombardži.

„Mi bismo odreagovali"

Iz Patrijaršije kažu da su o istragama činjenica o nasilju, i o tome da gruzijska ombudsmanka nije mogla da uđe na teritoriju doma za nezbrinutu decu, saznali iz medija i da žale što se ona nije direktno obratila njima.

„Ona je trebalo nama da se obrati, mi bismo reagovali i odmah bi mogla da uđe u dom", kaže advokat patrijaršije Edišer Karčava.

Prema njegovim rečima, Patrijaršija je pozvala organe reda da istraže svaku činjenicu mogućih nepravilnosti, kako ne bi ostala pitanja bez odgovora.

Nevidljiva deca

Uprkos deinstitucionalizaciji koja je započeta pre 15 godina (napuštanje koncepta velikih domova za decu), prema rečima zaštitnika za ljudska prava, oko hiljadu dece i dalje živi u velikim državnim ustanovama.

Kako navodi Ana Arganašvili, većina ove dece nije zavedena u zvanične državne izveštaje i završava u institucijama zaobilazeći zakonske procedure.

„Ovo sa sobom nosi rizike trgovine ljudima", napominje ona.

Kao što se navodi u izveštaju o primeni Gruzije Sporazuma o pridruživanju sa EU, postoje dve velike državne institucije u kojima živi oko 80 dece sa specijalnim potrebama.

Više od 900 dece živi u 38 neregulisanih institucija, uglavnom u opštinama Gruzijske pravoslavne crkve i muslimanske zajednice.

Država nema tačne podatke o tome koliko je dece u verskim domovima, navodi se u izveštaju ombudsmana za 2019.

Samo tri institucije, uključujući internat Ninocminda, imale su dozvole za rad, ali u njima gotovo nije bilo državnog nadzora i kontrole.

Illюstraciя ženщina i rebenok
BBC

Gruzijske vlasti kažu da internat u Ninocmindi nije jedina velika institucija, koju bi trebalo zatvoriti, i iz koje će oni da prebacuju decu, i još obećavaju da će obavezno zatvaranje takvih institucija, koje je zakonom propisano stupiti na snagu aprila 2022.

„Ne treba se samo fokusirati na Ninocmindu. Velike instituceje ne bi trebalo da postoje ni u Ninocmindi, ni na bilo kom drugom mestu u Gruziji", rekla je zamenica ministra zdravlja Tamar Barkalaja novinarima posle sastanka sa predstavnicima međunarodnih organizacija i crkve.

Patrijaršija se ne protivi reformi, ali uopšte ne žele da se odreknu sirotišta u Ninocmindi: novo rukovodstvo već najavljuje reformu, izgradnju novih malih kuća u Ninocmindi, namenjenih za šest do 10 dece, i otvaranje dnevnog centra na mestu sadašnjeg internata.

Nadaju se da će ceo proces biti završen do aprila 2022. godine.

„Država u državi"

Ono što se događalo u Ninocmindi postalo je još jedan pokazatelj ne samo pretnje nasilja u velikim sirotištima, već i uticaja Gruzijske pravoslavne crkve, kažu analitičari.

U tome što vlasti dugo nisu reagovale na ono što se dešavalo u domu, stručnjaci teolozi, vide to kao dokaz da su želeli po svaku cenu da izbegnu konflikt sa crkvom.

Odbijajući pristup državnoj instituciji, koja ima zakonsko pravo da proverava instituciju, crkva diktira uslove i kaže državi da ona nije jedini vladar i da je ona, crkva, drugi, ništa manje jak pol vlasti, kaže profesor Univerziteta Sulkhan-Saba Orbeliani, teolog Goča Barnovi.

„Priča sa Ninocmindom, nije jedina, ima mnogo drugih epizoda, koje pokazuju da je Gruzijska pravoslavna crkva država u državi, a odnosi crkve i države nisu pravni i nisu odnosi zasnovani na sekularizmu, kako je propisano našim ustavom", dodaje profesor.

Prema njegovom mišljenju, vlasti se ne suprotstavljaju otvoreno uticajnoj Crkvi, jer im je potrebna njena podrška na izborima:

„Izbore imamo skoro svake godine i, na osnovu ovoga stava - potreban si ti meni, a ja sam potreban tebi - vlast radi u stalnom režimu."

Illюstraciя mužčina i cerkovь
BBC

Prema rečima Goče Baranovi, crkva ima svoju taktiku, ima dobar odnos prema novoizabranoj vladi i to će potrajati ukoliko rejting ostane visok i u drugom mandatu.

U slučaju da rejting padne i vlast bude osuđena na propast, podrška crkve ide budućim vlastima, što se i dogodilo 2012, kaže on.

Više od 80 odsto stanovništva Gruzije su pravoslavni hrišćani. Prema anketi nevladine organizacije Međunarodnog republičkog instituta 79 odsto stanovništva pozitivno ocenjuje rad crkve, a na rang listi institucija nalazi se na drugom mestu, posle vojske.

Poglavar GPC, Patrijarh Ilija II, je najpopularniji čovek i uživa podršku 89 odsto stanovništva, koji ozbiljno pretiče političare i druge uticajne ličnosti u zemlji.

Neki sveštenici i vernici uvereni su da je skandal sa domom za decu bez roditeljskog staranja deo kampanje koja ima za cilj diskreditaciju Gruzijske pravoslavne crkve, iza koje, prema njihovom mišljenju, stoje „liberali" i „oni koji zastupaju prava LGBT populacije".

Illюstraciя cerkovь
BBC

Levan Abašidze, teolog i član analitičke grupe pri Patrijaršiji, ne spada u one koji veruju u postojanje neke vrste „zavere protiv crkve", ali smatra da je incident izazvao nalet optužbi i kritika na račun Patrijaršije, što zauzvrat nije moglo a da ne izazove odgovor drugog dela društva.

„Kada je ovaj sukob počeo, mnogi ljudi su ga prihvatili, štampa, razne nevladine organizacije i teološki stručnjaci, koji nikada ne propuštaju nijednu priliku da kažu nešto protiv Patrijaršije.

I, naravno, imali smo kontra reakciju. Vidite, kada je crkva optužena, da tamo ubijaju, siluju, ali ispostavlja se da toga nema, barem nema dokaza za to, takođe postoji reakcija u našem društvu. (...) Ne treba prelaziti granicu i optuživati za nešto čega nema."

Skandal oko pansiona ne samo da neće uzdrmati, već će možda čak i povećati ionako visok rejting crkve u Gruziji, sugeriše teolog Zviad Cabadze.

Ono što se događa sama patrijaršija predstavlja kao pokušaj ombudsmanke da decu upotrebi u borbu protiv porodičnih i moralnih vrednosti koje patrijaršija štiti i čuva, tvrdi on.

„Većina parohije često bez razmišljanja i slepo ispunjava ono na šta arhijereji i patrijaršija pozivaju. To je neprihvatljivo na osnovu hrišćanskog učenja, ali tokom godina kod nas se formirali i još uvek postoji tako iskrivljeno razumevanje hrišćanstva", smatra Cabadze.

Prema studiji koju je prošle jeseni sproveo istraživački centar CRRC Gruzija, 80 odsto se slaže da GPC promoviše očuvanje moralnih vrednosti u gruzijskom društvu, 79 odsto smatra da je GPC osnova gruzijskog identiteta, a 83 odsto kaže je ona važna za njihovu porodicu.

*Imena su izmenjena

Ilustracija Magerama Zejnalova


Pogledajte video o kampovima za „menjanje pogleda na svet" u Kini


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.26.2021)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »