BBC vesti na srpskom

Gejming revolucija: 20 godina od izlaska GTA III, video igre koja je promenila sve

Do revolucije je došlo jer su igrači dobili slobodnu volju - mogućnost da u jednoj video igri ispisuju vlastitu priču, igraju po sopstvenim pravilima, spremni da plate cenu za to.

BBC News 22.10.2021  |  Uroš Dimitrijević - Novinar
GTA
John Ewing/Portland Press Herald via Getty Images

Pre dvadeset godina dogodila se revolucija u svetu video igara.

Ta revolucija se nije odigrala zahvaljujući - za to vreme (2001.) - sjajnoj grafici, mogućnosti da istovremeno uživate u pucačkoj i igri vožnje, sve to uz fantastičnu plejlistu.

Doduše, to su sve faktori koji su išli u korist revoluciji, podmazivali je, dolivali ulje na vatru ili, u ovom slučaju, dosipali Molotovljev koktel u staklenu flašu.

Do revolucije je došlo jer su igrači dobili slobodnu volju - mogućnost da u jednoj video igri ispisuju vlastitu priču, igraju po sopstvenim pravilima, spremni da plate cenu za to.

Revolucija se dogodila u video igri Grand Theft Auto III, naslovu koji je na današnji dan, pre dve decenije, zauvek promenio svet gejminga, uvukavši milione igrača širom sveta u prljavo podzemlje Liberti Sitija.

Novinar i pisac Dejvid Kušner u knjizi Jacked: The Outlaw Story of Grand Theft Auto navodi da je GTA, pored toga što je promenio čitavu industriju, takođe „definisao jednu generaciju, a iznervirao drugu".

„Transformisao je medij koji je dugo smatran zabavom za decu u nešto što je kulturno relevantno, mračno, a ipak zabavno, i neverovatno slobodno".

„Smestio je igrače u sam centar kriminalnog univerzuma koji su sami kreirali", piše Kušner.

Inspiracija

Kako bi se ispričala priča o video igri tako velikoj i važnoj kao što je GTA, potrebno je vratiti se malo u prošlost.

Zamislite scenu na ekranu: čovek koji uspaničeno trči pored reke, bežeći od crvenog sportskog automobila koji mu je za petama.

Odjednom, pojavljuje se beli kabriolet.

Za volanom je prelepa Britanka kestenjaste boje kose i naočarima sa srebrnim okvirom.

„Džek, ovuda", kaže, i on, naravno, ulazi u kola.

Početkom sedamdesetih godina, u Britaniji nije bilo osobe koja je izgledala više kul u kolima od Džeraldin Mofet u filmu Uhvatite Kartera (Get Carter).

Mnogi su je zamišljali za volanom sopstvenog automobila, ali Sem i Den Hauser nisu morali da zamišljaju.

Ona im je majka.

Očigledno je da svako dete želi da bude više kul od njegovih roditelja.

Ali kada vam majka glumi u gangsterskim filmovima, a tata, Volter Hauser, drži jedan od najboljih džez klubova u gradu, to nije nimalo lak zadatak.

Međutim, Sem i Den Hauser su na najbolji način iskoristili to što su odrastali u kući sa zvezdom krimi-trilera.

Sem je oduvek pronalazio inspiraciju u filmovima nalik onima u kojima je glumila njegova majka.

Postao je opsednut bandama, različitim krimi zapletima.

Nebrojeno puta je gledao filmove poput Bekstva (The Getaway), Francuske veze (The French Connection) i Ratnika podzemlja (The Warriors).

Uzevši u obzir okolnosti, možda i nije toliko čudno što su upravo ova dvojica braće osnovala Rokstar Gejms, studio koji je iznedrio GTA.

Postali su rok zvezde, u nekom vlastitom svetu, pod uticajem roditelja, ali daleko od njihove senke.

Kako su nastala prva dva dela video igre Grand Theft Auto je jedna duga priča, koja zaslužuje posebne tekstove, povodom nekih drugih jubileja.

Ali, kao što Kušner ističe u knjizi, za Britance koji su osmislili ovu igru, GTA je predstavljao „ljubavno pismo Engleske upućeno Americi i čitavoj njenoj neumerenosti: seksu i nasilju, novcu i kriminalu, modi i narkoticima."

To savršeno sumira i Eron Garbot, umetnički direktor Rokstar Gejmsa, koji je u razgovoru sa Kušnerom izjavio da je cilj igre bio da se „igrači osete kao da glume u sopstvenoj verziji uvrnutog crtanog filma koji režira Martin Skorseze".

komp
BBC

Prvo promašaj, pa veliki pogodak

Prva dva dela GTA, urađena iz ptičije perspektive, takođe su istraživala koncept slobodne volje.

U drugom delu, objavljenom 1999. godine, igrači su mogli da prihvataju ili odbijaju misije koje bi im zadale različite bande, javljajući se na telefon u drugim delovima grada.

U zavisnosti od težine zločina koje bi počinili, za petama im ne bi bila samo policija, već i FBI agenti.

Ipak, igrači nisu bili oduševljeni, kao ni kritičari, a to se sve odrazilo na prodaju.

Dok je prvi deo prodat u više od tri miliona primeraka, drugi deo je jedva prebacio cifru od dva miliona.

Ali ovaj dvomilionski neuspeh nije obeshrabrio kreatore igre. Baš naprotiv, kako GTA nije ispunio očekivanja publike, Sem i Den su rešili da za naredni deo udare još jače.

„Sem je razvio jednu crtu koja je postala ključna za uspeh: intuitivno je znao kako da iskorišćava budućnost, ali da istovremeno ostane veran prošlosti", navodi Kušner.

Stoga je GTA III ostao veran svemu što su prethodni delovi doneli - većoj slobodi, sa antiherojima - zapravo, više negativcima - u glavnoj ulozi i ovoga puta u 3D-u.

Dobro došli u Liberti Siti

Tako je nastao Liberti Siti, poznatiji i kao „Najgore mesto u Americi", kako su ga nazvali čelnici Rokstar Gejmsa.

Liberti Siti je rađen po uzoru na Njujork, gde su se nalazile nove prostorije studija Rokstar Gejms.

Ali to nije bio Njujork kakav su gejmeri znali iz ranijih igara, još manje onaj kakav znaju turisti.

Liberti Siti je podeljen u tri dela - industrijsku zonu, sličnu Bruklinu i Kvinsu, poslovni centar grada nalik Menhetnu i predgrađa poput Džerzija.

I igrači sada nisu birali misije javljajući se na telefon.

Kako bi prihvatili zadatak, morali su da upoznaju okrutne kriminalce uživo, probijajući se kroz slojeve gangsterskog podzemlja.

Naravno, to je bio samo jedan od izbora.

Mogli ste da budete gangster, i to je mnogima bilo najprimamljivije, ali uopšte niste morali.

Mogli ste da pokušate da vodite i miran životu u Liberti Sitiju.

Obilazite ga, zarađujete na druge načine, na primer, da vozite ambulantna kola.

Prosto, izbor između toga da li ćete biti dobri ili loši, kao u stvarnom životu, bio je na vama.

Ivan Dinić, fotoreporter i sociolog, imao je 11 godina kada je prvi put probao GTA III.

„Tada sam maltene živeo u igraonici, pošto nisam ima računar kod kuće."

„Sećam se da je GTA 2 izašao nešto ranije, da je bio iz ptičije perspektive, ali ovo je bila prva 'prava' 3D igra gde si mogao da radiš šta hoćeš i ideš gde hoćeš", kaže Dinić.

„Najveći doprinos igre GTA III upravo je taj open world koji je ona unela, gde nisi morao da juriš misije, već su mogao i samo da zujiš po gradu."

Slično mišljenje deli i Aleksa Zdravković, grafički dizajner, koji je imao svega deset godina kada se upustio u avanture u Liberti Sitiju.

„Najveći doprinos mora biti ta ambicija u stvaranju open world naslova koji dozvoljavaju veliku slobodu."

„Razmislite samo o saobraćaju koji funkcioniše nezavisno od vas u tom virtuelnom gradu", kaže Zdravković.

gta3
BBC

Prvi interaktivni gangsterski film

Ali sa novom konzolom za koju je igra pravljena - Plejstejšn 2 - i novom perspektivom, Sem je imao i novu misiju.

„Da napravi prvi interaktivni gangsterski film", ističe Kušner.

Kako je bio veliki fan filmova, Sem Hauser je odlučio da pomera njihove granice, koristeći medij koji mu je omogućavao mnogo veću slobodu.

Prethodni deo je sadržao neke igrane sekvence, ubačene između misija, koje su obogaćivale priču, a i koristile igračima za predah.

Ali Sem više nije želeo da ima ništa sa igranim sekvencama.

Nije mu se svidelo da se igrači prebacuju iz jednog medija u drugi.

Ipak, to što nisu snimali glumce kamerom, ne znači da su odustali od njihovih glasova.

Među glumcima koju su pozajmili glasove likovima u igri našla su se imena poput Majkla Medsena, Kajla Meklahlana i Frenka Vinsenta.

Vinsent je glumio u Skorsezeovim filmovima Razjareni Bik (Raging Bull) i Kazinu (Casino), ali i u najpopularnijoj seriji sa početka dvehiljaditih - Porodici Soprano (The Sopranos).

Sa takvom zaleđinom, bio je savršen za ulogu mafijaškog bosa Salvatora Leonea.

Zapravo, Vinsentu se toliko dopao rad na video igri, da je čak dva puta reprizirao ulogu okorelog gangstera.

To je ono što je igri GTA davalo poseban šmek.

Niko od ovih glumaca ne spada među najtraženije ljude u Holivudu, ali ekipa iz Rokstara nikada nije ni imala za cilj da angažuje superstarove.

Da je Sem Hauser nekada hteo da napravi film, angažovao bi iste ove glumce.

Ali nije samo sjajna glumačka ekipa doprinela dodatnom filmskom efektu ove gangsterske igre.

Jako je važno i iz kog ugla gledate na stvari.

Kada jednom sednete u auto, dobijate nove vidike.

Pritisnete Selekt dugme na kontroleru jednom i i izaberite snimak iz prvog lica, skoro kao da je GoPro kamera zalepljena za haubu automobila.

Kliknite drugi put, i gledaćete sve iz trećeg lica, auto će biti ispred vas.

Ali ako kliknete treći put, uključićete Semov omiljeni filmski režim.

Kamera će se naći sa donje leve strane automobila, kao da upravo posmatrate filmsku poteru kolima.

Za ono vreme, to su bile impresivne funkcije.



Šum radija, muzika i džinglovi

Još od kraja devedesetih godina prošlog veka, u paketu sa video igrama ide i dobra muzika.

Možda čak i najbolji primer dobre plejliste u video igri pripada serijalu Tony Hawk's Pro Skater.

I iako je u igri uvek išla dobra muzika - raspon od numera repera Royce Da 5'9" pa do Mocartovih kompozicija je u najmanju ruku zanimljiv.

Ono što je izdvojilo Grand Theft Auto III nije bilo to kakva se muzika u njoj slušala, već na koji način.

GTA je imao jedno pravilo - nema automobila, nema muzike!

Naizgled je to samo sitnica, ali kada iskombinujete muziku sa radijskim džinglovima i najavama voditelja, zaista možete reći da dobijate jedno poprilično realistično iskustvo vožnje kolima kroz američku metropolu.

I kao i sve u ovoj igri, i muziku ste mogli da birate sami, donekle.

„Muzika u video igrama je obično tu kako bi izazvala specifičnu emocionalnu reakciju kod vas.

Međutim, GTA je imao drugačiji pristup, dozvolivši vam da birate muziku u zavisnosti od vašeg raspoloženja", navode novinari sajta GejmsRadar.

San svakog deteta i noćna mora svakog roditelja

Igra je bila instant hit.

Igrače je jednostavno obuzela manija zvana GTA III.

Ocene kritičara su bile sjajne.

Sajt GejmSpaj opisao je kao „nenormalno dobro napravljenu i zabavnu igru… dokaz snage Plejstejšn Dvojke".

Gejm Informer istakao je da je igra „porušila sve standarde koju su postavili njeni prethodnici", dok je sajt Entertejment Vikli igru nazvao „snom svakog deteta i noćnom morom svakog roditelja".

Jer u ovoj igri, igrači su mogli da rade gotovo šta su hteli.

Ivan Dinić smatra da je veliki problem to što je pojam slobode izvrnut u ovoj video igri.

„Jedini minus koji GTA III je isti onaj koji je imao i film Rane, a to je da je sloboda izvrnuta na naličje, pa su mnogi igrali tako što bi ukucali šifru za tenk, kojim bi potom razvaljivali ceo grad, a u pauzama gazili seks radnice", kaže ovaj sociolog.

Nasilje je postalo veliki problem u ovoj igri.

Dejvid Kušner navodi da je u Australiji, Kancelarija za klasifikaciju filmova i literature, vladino telo odgovorno za sve medijske proizvode, odbila da kategorizuje igru zbog prekomernih „činova seksualizovanog nasilja".

U Australiji nije bilo samo zabranjeno igrati GTA, bilo je zabranjeno i gledati ga.

Prodavcima je pretila kazna i do dve godine zatvora ukoliko bi izložili igru u prodavnici.

Svaki naredni naslov je davao igračima još više slobode, što je značilo još više nasilnih scenarija i još burnije reakcije.

Posle dvadeset godina i osam nastavaka, GTA serijal je i dalje na meti kritičara zbog mizoginije, upotrebe rasističkih termina, seksa i scena brutalnog mučenja.

Ali GTA nije pokrenuo talas nasilja samo u sopstvenom univerzumu.

Mnogi proizvođači video igara mislili su da je dovoljno napraviti igru koja će biti ekstremnija od GTA i da će automatski biti bolja od kultnog naslova.

I umesto dobro osmišljene priče, mnogi su dodavali samo još više nasilja, još više psovki i eksplicitnog sadržaja.

I dok neke igre poput Postal 2 koriste nasilje kako bi pravile parodiju na serijal GTA, većina samo klizi u bespotrebno, čak i dosadno, nasilje.

gamer.
Getty Images

Brojke su nešto drugo

GTA je jedan od najprodavanijih serijala video igara u istoriji.

Posle blagog pada prodaje s kraja devedesetih - prvi deo je prodat u tri, a drugi u dva miliona primeraka - od početka novog milenijuma počinje rast.

GTA III je prodat u 14.5 miliona primeraka. Grand Theft Auto: Vice City u 17,5 milona.

Brojke su porasle i kada je izašao GTA IV, koji je prodat u 25 milona primeraka, dok je peti nastavak oborio rekord - neverovatnih 140 miliona jedinica.

Dvadeset godina kasnije

Ono što fanove ove video igre svakako najviše zanima jeste kada će se u prodaji naći GTA VI.

Za sada nema zvaničnih informacija - samo nagađanja.

Glasine sa interneta ukazuju da bi GTA VI mogao da izađe između aprila 2023. godine i marta 2024.

Poprilično širok vremenski raspon, zar ne?

I još uvek nije iz Rokstar studija to nije potvrdio.

Ali ovaj studio za video igre je oduvek bio darežljiv kada su godišnjice u pitanju, tako da fanovi možda i imaju nečemu da se raduju.

Za desetogodišnjicu igre GTA III, nove verzije su objavljene za mobilne uređaje, a omogućena je i kupovina klasične PS2 verzije na konzolama novije generacije.

A šta nas očekuje za dvadeseti rođendan?

Pa, ništa novo, ali opet nešto drugačije.

„Tri kultna grada, tri kultne priče. Igrajte klasike koji su originalne trilogije: Grand Theft Auto III, Grand Theft Auto: Vice City i Grand Theft Auto: San Andreas, prilagođene novijoj generaciji".

Ne baš nešto što su apsolutno svi želeli, ali ovo jeste način da se novi igrači približe serijalu, dok oni stariji, nostalgični, mogu da se vrate na ulice koje su prvi put posetili pre dvadeset godina.

Treba samo da izaberu odgovarajuću radio stanicu.

I ugao gledanja, u svakom smislu.


Pogledajte video o najboljem gejmeru na svetu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.22.2021)

BBC News

Povezane vesti »

Najnovije vesti »