Udovički: Energetsku krizu izazvala nepredvidiva tražnja, a ne prelazak na obnovljive izvore

Beta 24.10.2021

Predsednica UO Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Kori Udovički rekla je da za energetsku krizu i rast cena energenata nije kriv prelazak na zelenu energiju kao ni za pad cena za vreme prošlogodišnjeg "zaključavanja" zbog pandemije korona virusa Covid-19, već nepredvidivost svetske ponude i tražnje energenata.

Ona je u autorskom tekstu "Zelena energija (stvarno) za našu decu" navela da u srpskoj javnosti provejava pogrešna predstava da je za energetsku krizu kriv prelazak na zelenu energiju i da to nameće "zli Zapad".

"Neke od nedavno usvojenih zelenih evropskih politika jesu doprinele dodatnom iskakanju cena energije, ali uzroci tekuće krize su drugi, a jedan je nepredvidivost ponude i tražnje u sklopu globalnog ekonomskog oporavka od pandemijske krize, a naročito u Kini", navela je Udovički.

Dodala je da je drugi razlog pojačano ispoljavanje klimatskih promena, za koje je zelena energija zapravo jedini "lek".

Stvoren je utisak, kako je navela, da je dobro što se Srbija ne odrče uglja i to samo nekoliko nedelja pred odsudni globalni samit o klimi u Glazgovu, "što se u Srbiji i ne pominje".

I da jeste tačno da su zelene politike krive za energetsku krizu, velika bi greška bila, prema rečima Udovički, "likovati" što se Srbija do sada oglušila o napor prelaska na zelenu energiju.

Globalno zagrevanje je, prema njenim rečima, samo prošle godine izazvalo ekstremne klimatske "događaje" za koje je jedino rešenje prelazak na zelenu energiju.

Čovečanstvu prolazi, kako je rekla, poslednji voz da klimatske zagrevanje zadrži na dodatnom rastu globalne temperature za 1,5 do dva Celzijusova stepena, a iznad toga bi život na zemlji postao nepodnošljiv.  

Da prelazak na zelenu energiju nije uzrok energetske krize potvrđuje, prema njenim rečima, i činjenica da su se, tokom prošlogodišnjeg zaključavanja, cene fosilnih goriva "strmoglavile", nafta je u jednom trenutku čak imala negativnu cenu.

"Na već raširene teškoće sa predviđanjima tražnje svake vrste robe, pa i za energijom, nadovezao se neočekivani, rekordno visoki, rast kineske tražnje za termalnom energijom, gasom, ugaljem, nuklearnom energijom, jer je za 12 meseci potrošnja u Kini porasla čak 14 odsto u odnosu na prethodni period iako je ekonomski rast relativno spor", navela je Udovičiki.

Dodala je da je kineska tražnja za gasom rasla još brže, a da bi proizvodnja uglja u toj zemlji porasla više da bezbednosni standardi poslovanja rudnika nisu "zategnuti" posle niza nesreća u kojima su rudari izgubili živote.

Kina se, prema rečima Udovički, nije odrekla uglja niti smanjuje njegovu proizvodnju i za sada samo "razumno i razumljivo" nastoji da svoj nezajažljivi rast potreba za energijom zadovolji sve većim učešćem obnovljive energije i mnogo sporijim rastom potrošnje uglja.

Kineske vlasti su ovih dana podigle cenu struje za industriju, a za domaćinstva se samo najavljuje.

Na skok tražnje i pad proizvodnje energenata, kako je navela Udovički, uticali su i ekstremni klimatski događaji koji su s jedne strane povećali potrošnju energenata, naročito gasa zbog hladne zime i toplog leta (radi rashlađivanja), a zbog poplava pala je proizvodnja uglja u Indoneziji i Kolumbiji, u Brazilu je smanjenja proizvodnja struje u hidroelektranama, dok su vetrenjače na Severnom moru manje proizvele struje jer nije bilo vetra.

Izvesno je, prema rečima Udovički, i da je "Rusija bar malo 'oklevala' sa isporukama gasa u nadi da će tako podstaći otvaranje gasovoda Severni tok 2", a kineskim teškoćama doprinele su i sankcije na nabavku uglja iz Australije, koje se sad, "tiho zaobilaze".

"Emisija gasova sa efektom staklene bašte je na rekordnom nivou i ubrzavanje izgradnje kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije jedini je mogući dugoročni odgovor na ovu, i na širu klimatsku, krizu", navela je Udovički.

Istakla je da Međunarodna Agencija za energiju procenjuje da javni sektor trenutno gradi tri puta manje  kapaciteta na obnovljive izvore od potrebnih, ali da EU planira da poveća ulaganja u energetsku tranziciju.

Udovički je navela da je neprihvatljiv stav da Srbiji energetsku nezavisnost obezbeđuje ugalj jer se "'nezavisno' može oslanjati i na obnovljive izvore pošto je značajno obdarena tim potencijalom iako o njima još nema precizne procene".

Energetska nezavisnost je, prema njenim rečima, privilegija malog broja zemalja, ali su čak i one kao, na primer, Saudijska Arabija počele da ulažu u obnovljive uzvore.  

"Pravi razlog za otpor zelenoj energiji u Srbiji jeste politička ekonomija. Jedan aspekt je da ona bez sumnje, za sada više košta od energije zasnovane na uglju, a drugi je da je za ugalj vezan čitav niz snažnih, pa i mnogih koruptivnih, interesa, ali to nije nepromostivo i kao razlog na prelazak na zelenu energiju treba imati u vidu i zdravstvene troškove stanovništva", ocenila je Udovički.

Udovički je navela da je svest o neophodnosti promena ušla punom parom u glavne političke tokove sa usvajanjem Agende UN 2030, odnosno globalnih ciljeva održivog razvoja još 2015. godine, ali da se "Srbija na njih još oglušuje". //

(Beta, 10.24.2021)

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Ekonomija, najnovije vesti »