BBC vesti na srpskom

NIN-ova nagrada, Milena Marković i književnost: „Deca" - najbolji prošlogodišnji roman u izboru žirija

NIN-ova nagrada se dodeljuje od 1954. godine, a kroz istoriju je bilo i kontroverznih odluka i postupaka.

BBC News 24.01.2022
Milena Marković
Fonet
Dobitnica NIN-ove nagrade za 2021. godinu - Milena Marković

Nagrada nedeljnika NIN za najbolji roman 2021. godine pripala je književnici Mileni Marković za roman „Deca", saopštio je žiri u Beogradu.

O najboljem prošlogodišnjem romanu odlučivao je žiri kojim je predsedavao novinar i publicista Teofil Pančić, a u kome su još bili Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.

U najužem izboru za nagradu u 2021. godinu bili su i romani „Sampas" Ilije Đurovića, „Ono o čemu se ne može govoriti" Elvedina Nezirovića, „Španska čizma" Vladimira Kopicla, „Mokrinske hronike" Srđana V. Tešina i „Pogovor" Davida Albaharija.

Nagrađivana pesnikinja, autorka drama i scenaristkinja Milena Marković, novo delo je izdala posle sedam godina pauze.

Roman „Deca" ispisan je u stihu, bez tačaka i zareza, a autorka u njemu govori o o deci, detinjstvu, porodici.

Književnica Milena Marković objavila je knjige „Pas koji je poj'o sunce", „Istina ima teranje", „Tri drame", „Crna kašika", „Ptičje oko na tarabi", „Pre nego što sve počne da se vrti", „Pesme", „Drame", „Pesme za žive i mrtve", „Zmajeubice".

Dobitnica je Specijalne nagrada u Beču za najbolje drame sa prostora bivše Jugoslavije, tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz", priznanja koja nose imena Todora Manojlovića, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog, Biljane Jovanović.

NIN-ova nagrada
Fonet
Žiri NIN-ove nagrade i dobitinica

Milena Marković je istakla da je tanka linija između poezije i proze i da je odlučila da napravi „poemu odnosno roman u stihu".

Prema njenim rečima, u romanu „Deca" se bavila „epohom i svetom koji je zauvek nestao, koji se ne tiče samo naše zemlje u kojoj smo svi živeli, nego i nekih drugih zemalja, nekih drugih vrednosti".

„Roman se bavi bavi ekstazom i sudbinom. I agonijom slobode. Osmelila sam se. Posle velikih pisaca koji se bave agonijom slobode - (Mišel) Uelbek, (Zahar) Prilepin i (Karl Uve) Knausgor - i ja sam se bavila agonijom slobode i cenom koja se plaća.

„Pokušala sam da kroz priču koja je lična pokažem kako svi plaćaju", navela je Marković.

U obrazloženju članova žirija navedeno je da je roman Milene Marković „poetični iskorak kakav se ni u takozvanim velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni".

Predsednik žirija Teofil Pančić je rekao da je roman „ne samo unutar njenog opusa poseban, vanredan iskorak, nego je veliki iskorak za savremenu srpsku knjiženvost".

Prema njegovim rečima, „Deca" se može posmatrati kao roman ili poetsko delo, ali pre svega „nije za jednogodišnja sumiranja, nije sezonska, već jedna je od knjiga koje će se pamtiti".

„Koliko s jedne strane autorka dobija nagradom i NIN-ova nagrada je itekako na dobitku.

„Potvrđuje vlastitu vitalnosti time što ne ide linijom manjeg otpora, i nagrađuje knjigu koja je po mnogo čemu drugačija i bolja od konvencionalnog shvatanja kao bi NIN-ova nagrada trebalo da izgleda", ocenio je Pančić.

Priznavši da ne može da da zamisli „čitaoca koji bi pred njom mogao da ostane ravnodušan i nepromenjen",

Pančić je naveo da je roman Milene Marković „van šablona i standarda" i da će „ljudi pamtiti kada, gde i kako su pročitali tu knjigu".

O NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine.

Priv put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni".

Smatra se jednom od najznačajnijih priznanja u književnosti.

Među dobitnicima su Miloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Meša Selimović i Borislav Pekić.

Oskar Davičo je tri puta dobio nagradu, a dva puta su nagrađeni romani Dobrice Ćosića, Živojina Pavlovića i Dragana Velikića.

Dosadašnje dodele nisu prošle bez kontroverzi i kritika na račun žirija.

Nagrada nije dodeljena 1959, a kao razlog je navedeno da je pauza posledica želje za „stimulisanjem kvaliteta".

Danilo Kiš je vratio nagradu za roman „Peščanik" iz 1972, ali tek 1978. usred polemike da je „Grobnica za Borisa Davidoviča" plagijat.

Istu stvar je uradio Milisav Savić 1991, kada je izabran roman „Hleb i strah", revoltiran tekstom Momčila Spremića koji je objavljen u nedeljniku NIN, a u kome su iznete negativne ocene Savićevog rada.

Sreten Ugričić je izrazio protest 2010. godine, kada je izdavačka kuća Laguna prijavila njegov roman „Neznanom junaku" za NIN-ovu nagradu protiv njegove volje.

Ugričić je tom prilikom napisao da NIN-ova nagrada deo poretka koji je „ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski".

Povlačenje iz izbora nije neuobičajeno - Radomir Konstantinović je dobio nagradu 1960. za roman „Izlazak", ali je Dekartovu smrt povukao iz konkurencije 1966.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.24.2022)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Društvo, najnovije vesti »