Milan Kundera: Svest o kontinuitetu

O mom ocu koji je bio muzičar pričali su sledeću anegdotu. Zatekao se na nekom mestu na kome su se čuli zvuci jedne simfonije sa nekog radija ili gramofona. Prijatelji, svi muzičari ili melomani, prepoznali su odmah Devetu Betovenovu. Obratiše se mom ocu: „Koja je to muzika?” A on, nakon dužeg razmišljanja, odvrati: „Meni ovo liči na Betovena.” Jedva su se uzdržali da ne prsnu u smeh: moj otac nije prepoznao Devetu simfoniju! „Siguran si? — Sasvim, odgovorio im je