Srbija i Kosovo: Završen prvi deo pregovora Beograda i Prištine u Briselu, bez detalja za javnost

Više od godinu dana bilo je potrebno da bi došlo do novog susreta najviših delegacija Srbije i Kosova u Briselu.

Četvrti zvanični susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija počeo je u četvrtak, 18. avgusta u 10.30, odvojenim susretima delegacija sa komesarom Evropske unije (EU) za spoljne poslove Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za pregovore Miroslavom Lajčakom.

Po završetku prve runde petočasovnih razgovora, novinarima se ispred srpske delegacije obratio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, navodeći da su se borili „za mir, stabilnost i kompromisno rešenje".

„Predsednik Aleksandar Vučić se neće danas obraćati javnosti, on ostaje još neko vreme u Briselu, uz nadu da je moguće postići kompromis", poručio je Petković.

Predsednik će se obratiti po dolasku u Beograd i to će „biti jedno od njegovih najznačajnijih obraćanja", dodao je.

Konkretne teme razgovora ni pregovarači, ni evropski posrednici nisu potvrdili, dok su Beograd i Priština navodili različite prioritete u razgovorima - od aktuelnih problema i tenzija, primene ranije postignutih sporazuma, rada na sveobuhvatnom sporazumu, do pitanja nestalih osoba.

• Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija"
• Priština odložila primenu novih mera, saobraćaj na prelazima normalizovan
• Srbija, Kosovo i tablice: Još nema trajnog rešenja

Dogovor danas nije postignut, ali se pregovori nastavljaju narednih dana, rekao je na konferenciji evropski komesar Žozep Borelj.

„Kompromis nije postignut, ali nije kraj priče.

„Ne odustajemo, razgovori se nastavljaju do 1. septembra", poručio je Borelj.

„Međunarodna zajednica ne želi da vidi nove tenzije u narednom periodu i strane će biti u potpunosti odgovorne za bilo kakvu eskalaciju na terenu", dodao je.

Po izlasku s konferencije, u prolazu, Borelj je poručio da razgovora u Briselu nema, ali da postoje sredstva telekomunikacija kojima će razgovarati.

Diplomatski izvor iz EU rekao je novinarima u Briselu da će tokom večeri biti kontakta sa predsednikom Vučićem i premijerom Kurtijem.

Nema zakazanih sastanaka, ali će se intenzivna komunikacija nastaviti, dodaje se.

Izvor navodi da je atmosfera na sastanku bila konstruktivnija nego dosad, ali da su ključna nerešena pitanja ostala tablice i ulazno-izlazni dokumenti.

Mapa sprovođenja sporazuma o energetici bliža je nego što je bila, a vrlo blizu je i postizanje dogovora o nestalima osobama.

Pregovaračkoj rundi prethodile su povišene napetosti kada je Vlada Kosova donela odluku da od 1. avgusta prestane da priznaje registarske tablice za kosovske gradove koje izdaje Srbija, kao i da uvede reciprocitet u izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata za sve koji poseduju dokumenta Srbije, a ulaze na Kosovo.

Srbi na severu Kosova odgovorili su podizanjem barikada i blokadama puteva.

Napetosti su primirene kada je Vlada Kosova, posle sastanka sa američkim ambasadorom u Prištini, donela odluku da odloži primenu mera do 1. septembra.

To je bio samo poslednji u nizu takvih incidenata na Kosovu.

Pregovori u danu pre pregovora

Delegacije Srbije i Kosova u središte evropskih institucija stigli su dan pre zvanične pregovaračke runde.

Prve susrete imali su sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, sa kojim je najpre odvojeno razgovarao srpski predsednik, a potom i kosovski premijer.

Stoltenberg je obema stranama poručio da „pokažu uzdržanost i izbegnu nasilje", ali ih je i podsetio da je na terenu oko četiri hiljade vojnika KFOR-a, vojne misije NATO-a koja je na Kosovu zadužena za održavanje stabilnosti.

Generalni sekretar Alijanse podržao je obe strane u naporima da kroz dijalog pronađu rešenje za kosovsko pitanje.

https://twitter.com/MiroslavLajcak/status/1559985498260754432

Tokom popodneva u sredu, Vučića i Kurtija su na odvojenim lokacijama posetila dva međunarodna posrednika - evropski Miroslav Lajčak i američki Gabrijel Eskobar.

Lajčak i Eskobar održali su pripremne sastanke koji su bili poslednja uvertira pred četvrtak, dan pregovora.

Ipak, osim objave na Tviteru da je sastanaka bilo, teme razgovora nisu poznate.

Lajčak i Eskobar sastali su se i bez prisustva delegacija Beograda i Prištine.

Evropski posrednik zahvalio se na snažnoj podršci Sjedinjenih Država i „izvanrednoj saradnji" koju je u procesu dijaloga imao sa zamenikom američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom.

https://twitter.com/MiroslavLajcak/status/1560017650692067332

Šta su rekli pregovarači?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u četvrtak popodne u više navrata obraćao preko Instagrama.

U video poruci je istakao da je za njim težak dan, za koji ne može da kaže da je uspešno završen.

„Uzdržavam se od svih drugih komentara, jer se nadam i želim da verujem da je moguće da nekim čudom postignemo nekakvo kompromisno rešenje u danima koji su pred nama, i zato ću nastaviti da se borim za mir i stabilnost", rekao je Vučić.

https://www.instagram.com/p/ChaKoPPDzTS/

Prethodno je izjavio da je u razgovorima Beograda i Prištine potreban racionalan pristup i kompromisno rešenje, a ne rešenje po nečijim željama kojima bi se Srbija ucenjivala ili izdao nalog kako da se Srbija ponaša.

„Oni kažu 'mi čekamo uzajamno priznanje, a ako se to ne desi biće kriva Srbija'.

„To ne funkcioniše tako već moramo da razgovaramo jedni sa drugima i da vidimo koje bi bilo pravo kompromisno rešenje - mi smo spremni za to", rekao je Vučić posle susreta sa Stoltenbergom.

U javnim porukama, vlasti Srbije navodile su da će zahtevati da se među temama briselskih pregovora nađe i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) utvrđene Briselskim sporazumom iz 2013. godine.

• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Kada će sever Kosova početi da plaća struju: „Pola Mitrovice nema ni strujomer“
• Ko plaća koje račune na Kosovu

S druge strane, u nedavnom intervjuu za BBC na srpskom kosovski premijer Aljbin Kurti naveo je da će teme biti nešto drugačije.

„Razgovori se vode na dva koloseka, a prvi je sastanak lidera gde ćemo imati dve tačke: elemente generalnog okvira za sporazum i trenutna pitanja, a verujem i da ćemo ići upravo tim redom.

„Ove dve tačke jesu veoma opšte, ali ja se nadam da ćemo ući u konkretnije teme kako se razgovori budu odvijali."

Kao drugi kolosek, on navodi razgovore pregovaračkih timova koje predvode Besnik Bisljimi, potpredsednik Vlade Kosova, i Petar Petković, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Šta je prethodilo pregovaračkoj rundi?

Od poslednjeg susreta pregovarača u Briselu, koji je bez većeg napretka završen u junu 2021. godine, na Kosovu je usledio niz događaja koji je dodatno povisio napetosti.

Na putevima severa Kosova, većinski naseljenim srpskom zajednicom, tri puta su podizane barikade, dva puta zatvarani prelazi, na registarske oznake lepe se nalepnice, planira se, pa odlaže zamena tablica za kosovske gradove koje izdaje Srbija, a na pogranične patrole Kosovske policije bacaju se eksplozivne naprave.

Prva veća kriza nastala je kada je Vlada Kosova prethodne jeseni odlučila da primeni ono što Vlada Srbije čini više od jedne decenije - da primorava sve koji na Kosovo ulaze sa srpskim tablicama da ih menjaju za privremene registracijske oznake.

Posle višednevne blokade prelaza i barikada na putevima, privremeni sporazum o registarskim oznakama postignut je prethodne jeseni, dok je u aprilu njegovo trajanje produženo za šest meseci - do formiranja vlade u Srbiji.

Prema tom sporazumu, vlasnici registarskih tablica izdatih u Srbiji nalepnicama prekrivaju oznake državnosti kada ulaze na Kosovo, dok to isto čine vlasnici automobila sa kosovskim tablicama kada ulaze u Srbiju.

Tehnički timovi u međuvremenu su postigli i sporazum o energetici, koji nikada nije u potpunosti predstavljen javnosti, a tretira pitanja kontrole nad energetskim resursima na severu Kosova.

Takođe, planirano je i uvođenje naplate korišćenja električne energije stanovnicima tih opština koji od 1999. godine ne plaćaju račune za struju.

Kosovo tvrdi da Srbija koči sprovođenje ovog sporazuma.

• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina"
• Srbija, Kosovo i tablice: Još nema trajnog rešenja

Najnovija kriza počela je najave Vlade u Prištini da će od 1. avgusta na graničnim prelazima početi sa izdavanjem ulazno-izlaznog dokumenta za sve koji na Kosovo ulaze sa srpskim ličnim kartama, što Srbija u suprotnom pravcu čini više od jedne decenije, pravdajući to nepriznavanjem kosovskih dokumenata.

Takođe, vlasnicima automobila koji nose registarske oznake kosovskih gradova, ali koje izdaje Srbija, dat je rok od dva meseca da ih registruju sa tablicama koje nose oznaku Republike Kosovo.

Dan pred početak primene ovih mera, putevi na severu Kosova su blokirani, Priština je pojačala policijske patrole, u Severnoj Mitrovici, naseljenoj srpskim stanovništvom, odzvanjale su sirene za uzbunu, a mediji bili zatrpani neproverenim vestima o navodnim sukobima na terenu.

Krizu ni privremeno nisu rešili telefonski pozivi iz Brisela već dolazak Džefrija Hovenijea, američkog ambasadora na Kosovu, na hitni sastanak u Vladu Kosova, tik pred ponoć 1. avgusta.

Američki ambasador saopštio je medijima scenario sklanjanja barikada i odlaganja primena mera Prištine za mesec dana i pre nego što je to u saopštenju učinila Vlada Kosova koja je odluku formalno donela.

I ovo pitanje tako je ostalo otvoreno, sve do susreta pregovaračkih timova na najvišem nivou.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.18.2022)