BBC vesti na srpskom

Izbori u Bosni i Hercegovini: Republika Srpska - ko su kandidati

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini zakazani su za 2. oktobar - šta ti izbori mogu da donesu Republici Srpskoj i ko su sve kandidati?

BBC News 30.09.2022  |  Slobodan Maričić - BBC
Izbori
BBC

U samom centru Banjaluke, na Trgu Krajine, po lepom i sunčanom danu, dve mlade devojke razgovaraju sa pogrbljenim dekom, dok su svuda oko njih politički slogani.

Kosa mu je seda, skrivena ispod kačketa čiji vrh natkriva izborano lice, obučen je u tamne pantalone i sako, a u desnoj ruci drži štap za pomoć pri hodanju.

„Živećeš bolje", poručuje mu veliki plavi štand opozicione Srpske demokratske stranke, dok mu dve mlade aktivistkinje pokazuju flajere i drugi reklamni materijal.

„Ponudili smo konkretan ekonomski program, sa dobrom listom kandidata... Zdrava smo alternativa vladajućoj koaliciji", kaže za BBC Milan Radović, zamenik predsednika Srpske demokratske stranke (SDS), uoči izbora u nedelju, 2. oktobra.

Zapravo, štandovi raznih stranaka širom trga su poređani u vrstu, kao đaci na fizičkom.

Partija demokratskog progresa (PDP), takođe opoziciona, poručuje da „Republika Srpska mora da se brani", a članica vladajuće koalicije Socijalistička partija da je „Srpska iznad svega".

„U kontinuitetu dobijamo sve veću podršku, tako će biti i sada - imaćemo izvanredan rezultat na izborima", kaže za BBC na srpskom Petar Đokić, ministar industrije, energetike i rudarstva u Vladi RS i lider Socijalističke partije.

„Doprineli smo rastu i razvoju Republike, narod to vidi", dodaje.

Republikom Srpskom, jednim od dva entiteta na koje je BiH podeljena, a u kojem većinski žive Srbi, u poslednjih 20 godina suvereno vlada Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNDS) Milorada Dodika.

Najveći rivali su im upravo SDS i PDP, čiji je osnivač Mladen Ivanić 2014. uspeo da pobedi kandidata SNDS-a u trci za srpskog člana Predsedništva BiH.

BBC do trenutka objavljivanja ovog teksta nije dobio sagovornika iz redova vladajućeg SNSD-a.

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini zakazani su za 2. oktobar, kada će građani Republike Srpske, osim za predstavnike u tom entitetu, glasati i za predstavnike u organima cele države.

Pred sobom će imati četiri biračka listića.

Jedan za izbor srpskog člana Predsedništva BiH, a drugi za delegate Parlamentarne skupštine BiH, što su institucije na nivou čitave države.

Potom biraju predsednika i potpredsednika RS, kao i poslanike Narodne Skupštine RS.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen krvavi rat u Bosni.

Ali idemo redom.

Trg
BBC

Ko su kandidati za Predsedništvo BiH?

Bosna ima tri predsednika - po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda - i oni čine Predsedništvo BiH.

Biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga izbora nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.

Za srpskog predstavnika, iz Republike Srpske - hrvatskog i bošnjačkog biraju u Federaciji BiH, drugom entitetu - postoji pet kandidata:

  • Borislav Bijelić, Stranka Život
  • Željka Cvijanović, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD)
  • Mirko Šarović, Srpska demokratska stranka (SDS)
  • Vojin Mijatović, Ujedinjeni za slobodnu Bosnu i Hercegovinu
  • Nenad Nešić, Demokratski narodni savez (DNS)

Glavni favorit u toj trci je Željka Cvijanović iz SNSD, koja je u prethodnom mandatu bila predsednica Republike Srpske.

Srpski član Predsedništva za to vreme je bio Milorad Dodik, lider SNSD-a.

„Institucije Republike Srpske su u protekle četiri godine realizovale brojne važne projekte, a u više navrata su povećavane plate i penzije, čime smo pokazali kapacitet da se nosimo uspešno sa svim izazovima u krizna vremena", izjavila je Cvijanović nedavno.

Bivša premijerka RS kaže i da je ponosna na sve što je urađeno „na očuvanju ustavne pozicije RS", ali i da „izazovi još nisu završeni".

Željka i Dodik
Getty Images

Kao njenog glavnog protivkandidata mnogi vide Mirka Šarovića, lidera SDS-a, bivšeg predsednika Srpske, člana Predsedništva BiH i ministra spoljne trgovine i ekonomije BiH.

„Cvijanović u nedostatku odgovora i argumenata konstantno izbegava da javnosti objasni kako to da smo mi kao RS i kao zemlja tako siromašni, te zašto nas je za 16 godina vlasti SNSD-a sada 200.000 manje, posebno mladih", naveo je Šarović u julu.

Sa 45 odsto stanovništva koje je napustilo državu, Bosna i Hercegovina je na vrhu liste zemalja po procentu onih koji su otišli u odnosu na ukupan broj stanovnika.

Oko polovina od 3,5 miliona stanovnika Bosne i Hercegovine živi van zemlje, pokazuju i podaci studije o globalnim migracijama Nacionalnog instituta za demografska istraživanja u Parizu.

Šarović izbore naziva i „referendumom između postojećeg stanja i bolje budućnosti".

Ključ za promene u RS vidi u porazu Milorada Dodika.

„Imperija se ruši ako on izgubi", smatra Šarović.

Vojin Mijatović, potpredsednik Socijaldemokratske partije BiH, za to vreme nudi potpuno drugačiju politiku.

Kako kaže, želi BiH bez entiteta i kantona, sa jednim predsednikom.

„Sa kandidaturom mog druga Denisa Bećirovića u entitetu Federacija BiH i mojom kandidaturom u entitetu Republika Srpska, realno jedini pokazujemo da je građanska, multietnička u konačnici normalna evropska BiH moguća", naveo je Mijatović.

Denis Bećirović kandidat je opozicije za bošnjačkog člana predsedništva i glavni protivnik Bakira Izetbegovića, predstavnika vladajuće Stranke demokratske akcije (SDA).


Tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini


Ko su kandidati za predsednika Republike Srpske?

Spisak kandidata za predsednika Republike Srpske prilično je dug.

Ipak, iako se na njemu nalazi čak 31 ime, to nužno ne znači i zanimljivu izbornu utakmicu.

Na prethodnim izborima, na primer, bilo je 37 kandidata, ali je 33 osvojilo manje od jedan odsto glasova.

Glavna bitka tada se vodila između Željke Cvijanović (47 odsto glasova) i zajedničkog kandidata dela opozicije, Vukote Govedarice (41 odsto).

Ovog puta je favorit u trci za predsednika Milorad Dodik, dugogodišnji lider Srba iz Republike Srpske, koji se osmehuje i sa bilborda postavljenih u gradovima u Srbiji.

Dodik je na različitim funkcijama vlasti u okviru BiH gotovo 20 godina - bio je premijer i dugogodišnji predsednik RS, a trenutno je jedan od tri člana Predsedništva BiH.

„Čovek sam ove zemlje, Republike Srpske, ne pretvaram se, ne glumim sa narodom, državnicima, na veselju sa mikrofonom, u Moskvi sa (ruskim predsednikom) Vladimirom Putinom, sa bilo kim", naveo je Dodik u jednom od predizbornih spotova.

Milorad Dodik
Reuters
Neposredno pred izbore Dodik se u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom

Dodikovi politički nastupi godinama se ne menjaju - uglavnom su to priče o potencijalnom otcepljenju Republike Srpske od BiH, što uvek izazove burnu reakciju Sarajeva.

„Srbija ima dve države - Republiku Srpsku i Srbiju", izjavio je nedavno, prilikom posete Hrvatskoj.

Nekoliko dana kasnije rekao je i da RS za 30 godina vidi kao „nezavisnu državu koja će biti razvijenija i u određenom državnom obliku ujedinjena sa Srbijom, bez loših namera prema okruženju".

Dodik ima bliske odnose sa vlastima u Beogradu, gradu u kom se često sastaje i savetuje sa predsednikom Srbije i liderom vladajuće Srpske napredne stranke, Aleksandrom Vučićem.

Održava i bliske odnose sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Poslednji put sastali su se 20. septembra u Moskvi, kada je Putin, kako su preneli mediji u RS, poželeo Dodiku sreću na izborima.

Kao njegovog glavnog konkurenta mnogi vide Jelenu Trivić, kandidatkinju opozicione Partije demokratskog progresa (PDP).

„Ne potcenjujem ga, ali sam ga (Dodika) priželjkivala kao kandidata... Sigurno ću pobediti", uverena je bila Trivić u nedavnom razgovoru za Televiziju N1.

Trivić
BBC

U javnim nastupima pred izbore upravo je najviše kritikovala Dodika, navodeći da je način za dolazak do istine „samo obrnuti sve što on kaže".

Pored toga, dovodila je u pitanje Dodikovu diplomu, nazvavši ga „ponavljačem", zbog čega je imala i okršaj sa njegovom ćerkom Goricom.

„Milorad Dodik je odrastao na selu, radio i učio istovremeno, a kako je te godine bilo puno posla na imanju, on nije uspeo redovno da ide u školu i ponavljao je razred", navela je tada Gorica Dodik, dodavši da je njen otac u roku završio Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Ona je tu navela i da Trivić „sopstvenu izdaju prikriva osporavanjem njegove diplome".

Ko su kandidati za Parlament BiH i Parlament RS?

Na Trgu Krajine, kao i širom Banjaluke i Republike Srpske, nalazi se još jedan upečatljiv slogan: „ Jer volimo Srpsku".

Uz njega uglavnom idu likovi Milorada Dodika i Željke Cvijanović.

SNSD
BBC

Njihov Savez nezavisnih socijaldemokrata glavni je favorit na izborima za oba parlamenta, a dobar rezultat očekuje i Socijalistička partija, njihov koalicioni partner.

Petar Đokić, lider socijalista i ministar rudarstva u Vladi RS, sedeći u njegovoj kancelariji nedaleko od centra grada, prvo se priseća duge političke karijere.

Bio je član Saveza komunista Jugoslavije, a potom jedan od osnivača Socijalističke partije, čiji je lider od 2002. godine.

„Izbori 1990. godine su bili najbolji i najpošteniji, sve je bilo čisto", kaže Đokić kratko, uz dozu sete u glasu.

Reč je o prvim višestranačkim izborima u BiH, koja je u to vreme i dalje bila deo Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Pobedu su tada odnele stranke sa nacionalnim predznakom - Stranka demokratske akcije, Srpska demokratska stranka i Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine.

Međutim, raspad Jugoslavije ubrzo je počeo, a sa njim i krvavi rat.

Đokić
BBC
Petar Đokić

Tri decenije kasnije situacija u Bosni je mirna, ali i dalje je veoma komplikovana - da li se išta promenilo od prethodnog izbornog ciklusa 2018. godine?

Đokić smatra da jeste, ali „u negativnom smislu".

„Došlo je do vidljivog izdvajanja bošnjačke političke elite, koja nastoji da ovlada društvenim, političkim, ekonomskim i svim drugim tokovima u društvu, kao i nadležnostima entiteta.

„A mi ne možemo prihvatiti ništa što bi umanjilo autonomiju Republike Srpske", navodi Đokić, dodajući da je „autonomija sloboda za srpski narod".

Upravo je „političko Sarajevo", kako kaže, doprinelo „narušavanju međunacionalnih političkih odnosa, blokadi institucija i najbezličnijem Savetu ministara od rata".

Savet ministara ili Veće ministara organ je izvršne vlasti u BiH - de fakto Vlada BiH.

BBC: Ali u Sarajevu kažu da zvaničnici iz RS ne žele saradnju sa njima?

Đokić: Nije tačno da nismo želeli saradnju, već ona nije moguća po modelu koji oni nameću. Isključivi su, veruju da bošnjački politički stav treba svi drugi u Bosni i Hercegovini da prihvate, što je nemoguće.

Zbog takvih stvari i „potiskivanja i Srba i Hrvata", kako kaže, zvaničnici RS „razmišljaju o organizaciji koja će zaštiti njihove interese".

„Ideje su dve - jedno je da sve učinimo da BiH funkcioniše i mislim da je to moguće, jer posle izbora očekujem da političko Sarajevo počne da se menja i prihvati da je Republika Srpska apsolutna realnost ovog prostora... Za nju u svesti Srba ne postoji alternativa.

„U slučaju da to ne može, ako Bošnjaci nastave da ignorišu stavove Srpske, mi moramo tražiti druga rešenja, a ono može biti poziv narodu da se izjasni o izdvajanju iz BiH, iako to nije politika RS... Mi želimo saradnju i dijalog sa njima."

Nedaleko od sedišta socijalista nalaze se i prostorije opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) u kojima je prilično živo.

Veliki broj aktivista neprekidno se šeta po kancelarijama, noseći izborne plakate i razgovarajući o taktici pred izbore.

„Ova vlast veštački pravi krize i stalnu napetost između SNSD-a i SDA - prepadaju narod i nacionalnom pričom su dobijali izbore", kaže za BBC na srpskom Milan Radović, potpredsednik SDS-a.

Radović
BBC
Milan Radović

Borislav Borenović, lider opozicione Partije demokratskog progresa (PDP), koja je koalicioni partner SDS-a, tokom razgovora za BBC za „zaustavljanje BiH u razvoju" takođe krivi „nacionalističke stranke koje se predstavljaju kao zaštitnici naroda".

„Od koga branimo RS", pita, pokazujući na njegov slogan u sedištu stranke.

„Pa od Dodika, ne nekoga spolja, samo od Dodika", daje i odgovor.

Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, koji je takođe zvaničnik PDP-a, na odbranama je zasnovao i izborni spot, pa je - odbranio penal.

„Odbranili smo Banjaluku od SNSD-a, kriminala, korupcije i svega negativnog, sad je vreme da branimo Republiku Srpsku", naveo je Stanivuković sa sve loptom u rukama.

Borenović
BBC
Borislav Borenović

Tokom intervjua za BBC i Radović i Borenović pre svega su pričali o privredi.

„Kampanja nam se zasniva na boljoj raspodeli budžeta", navodi Radović, govoreći o rastu plata, penzija, dodacima za veterane, porodice poginulih boraca, porodice sa više dece.

„Hajde da se takmičimo kroz ekonomske pokazatelje, snagu javnih preduzeća, da razmenjujemo iskustva i povezujemo se", dodaje Borenović.

O tome pričaju i kada je reč o odnosu Banjaluke i Sarajeva.

„Možemo graditi partnerske odnose, mislim da je i ljudima u Federaciji muka od podizanja tenzija - možemo napraviti zajednički cilj, a to je poboljšanje ekonomske situacije i rast privredne aktivnosti", smatra Radović.

Borenović čak Bosnu i Hercegovinu naziva „preduzećem u kojem svako ima dovoljan broj akcija na osnovu kojih može da donosi odluke i gde svi mogu da imaju zajedničku korist."

BBC: Da li zaista mislite da je tako u praksi? Da je to preduzeće funkcionalno?

Borenović: Zato što oni koji ga vode ne žele da ono bude funkcionalno. U slučaju da postane, onda političari koji su na vlasti postaju izgubljeni u vremenu i prostoru.Umesto da daju odgovor zašto nema posla i zašto ljudi odlaze, a plate i penzije su male, a korupcija cveta, oni nameću teme srpstva, bošnjaštva i hrvatstva.

Ali kako zaista vide vide pitanje uređenja BiH, koje je veliki kamen spoticanja, jer sve tri strane tu glavolomku drugačije vide.

Bošnjačke stranke mahom žele unitarnu BiH, stranke iz Srpske uglavnom brane entitet RS, ponekad i uz težnje za secesionizmom, dok hrvatske teže ideji formiranja trećeg entiteta u Bosni.

Hrvati i Bošnjaci trenutno imaju jednu izbornu jedinicu - Federaciju BiH - gde su Hrvati u velikoj manjini, zbog čega hrvatski političari smatraju da su ugroženi i preglasani.

Radović kaže da su Srbi Dejtonom „dobili odličan ustavni okvir, koji štiti njihove interese", kao i da je on „dovoljan, ne treba ga povećavati".

„Moramo da čuvamo naše nadležnosti, jer su one dovoljne da država funkcioniše kao sistem... Zašto bi ljudi iz Federacije polagali veća prava na BiH od ljudi iz RS?"

Isto misli i Borenović.

„Dejtonom je jasno precizirano kakvu funkciju imaju i Federacija i RS i tu realnost treba prihvatiti - pustite više te gluposti, kakva unitarna BiH, kakav treći entitet.

„Kao što Sarajevo treba da prihvati da su Banjaluka i Republika Srpska realnost, tako i mi treba da shvatimo da su dejtonska Bosna i Hercegovina i Sarajevo isto tako realnost."

On se tu opet vraća na priču o Bosni kao preduzeću.

„Republika Srpska u tom preduzeću ima akcije, ali zašto ja to preduzeće moram emotivno doživljavam kao drugi suvlasnik iz Sarajeva? To je i moje, ali ne moram da ljubim zastavu i padam u nesvest kada čujem himnu. Zašto je to moram da volim?

„Možda mi ne doživljavamo Bosnu i Hercegovinu sa toliko emocija kao ljudi u Sarajevu, ali to ne sme biti prepreka da preduzeće napreduje i ostvaruje pozitivne rezultate."


Silovanja u ratu u Bosni: „Mogli su da nam rade šta hoće, mogli su i radili su"


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.30.2022)

BBC News

Pročitajte još

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »