BBC vesti na srpskom

Ukrajina i Rusija: Kijev zvanično odbija pregovore sa Putinom posle aneksije četiri okupirane oblasti

224. dan rata: Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski odobrio je odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu da ubuduće ne pregovora sa ruskim predsednikom Putinom. Severna Koreja prva na svetu priznala i referendume i rusku aneksiju.

BBC News pre 14 sati
ukrajinski vojnici u Limanu
Reuters
Ukrajinski vojnici u oslobođenom Limanu

Dok institucije u Rusiji ratifikuju sporazume o međunarodno nepriznatoj aneksiji četiri okupirane ukrajinske oblasti, Kijev je doneo zvaničnu odluku da ubuduće ne pregovora sa Moskvom, a ukrajinska vojska nastavlja da prodire upravo u tim regionima.

Ukrajinci napreduju na južnom frontu, dok se ruske trupe se povlače i na severnom.

Nekoliko ključnih sela u Herskonskom regionu, na jugu zemlje, ponovo su pod kontrolom Ukrajine.

Prema poslednjim informacijama, ukrajinske trupe probile su ruske položaje na reci Dnjepar severoistočno od Hersona, strateškog grada na jugu Ukrajine koji je pod kontrolom ruske vojske.

Napredovanje je potvrdila i ruska vojska i zvaničnici u regionu odani Rusiji.

Nakon što su zauzele Liman, važan strateški grad na istoku, ukrajinske snage kreću se ka oblasti Luganska koji je pod ruskom kontrolom i čiju su aneksiju proglasile ruske vlasti.

Ukrajinska ofanziva usmerena je na linije snabdevanja čak 25.000 ruskih vojnika na zapadnoj obali velike reke Dnjepar.

Severna Koreja prva je zemlja na svetu koja je priznala referendume i rusku aneksiju ukrajinskih teritorija Donjeck, Lugansk, Hersonske i Zaporoške oblasti.

Iz Evropske unije je poručeno da će Rusija snositi ozbiljne posledice zbog nezakonitog prisvajanja ukrajinske teritorije.

Više o nepriznatoj ruskoj aneksiji pročitajte ovde.

Iz Unije najavljuju da će Ukrajini dati pet milijardi evra do kraja 2022. godine.


Pogledajte video o svedočenjima Ukrajinaca o ruskim brutalnostima u oslobođenim regionima


Dan 224.

  • Kijev zvanično odlučio da više ne pregovara sa Putinom posle odluke o aneksiji četiri okupirane ukrajinske oblasti
  • Kremlj odgovorio da su za sporazum potrebne dve strane
  • Oba doma ruskog parlamenta ratifikovala sporazume o pripajanju četiri ukrajinske oblasti Rusiji - više o tome pročitajte ovde
  • Severna Koreja prva zemlja koja je priznala referendume i rusku aneksiju četiri ukrajinske oblasti
  • Nastavljena ukrajinska kontraofanziva na jugu i istoku - ukrajinska vojska zauzela nekoliko strateških mesta, potvrđuju obe strane
  • Beloruski predsednik Lukašenko potvrdio da njegova zemlja učestvuje u ratu, ali samo logistički - leči ranjene i brine se o izbeglicama
  • Ramzan Kadirov, čečenski lider odan ruskom predsedniku Putinu, izjavio je da će trojica njegovih sinova tinejdžera ići na front u Ukrajini - više o tome pročitajte ovde
Ukrajina, Herson
BBC

Još nema dogovora o ograničenju cene ruske nafte u Evropi

Najavljenog ograničavanja cene ruskog gasa, mera koju su ministri finansija najbogatijih sedam zemalja (Grupa 7), dogovorili, a Evropska unija preporučila članicama - još uvek nema.

Do jedinstvenog dogovara nije došlo, a pred samit u Pragu ovog petka, samo 15 od 27 zemalja su za ograničavanje cena.

Najveći protivnik je Nemačka, koja je već spremila 200 milijardi evra kako bi omogućila nesmetan rad privrede i zaštitila građane od mogućih poskupljenja.

Ovaj paket mera ne mogu priuštiti druge EU članice.

Iako su rezerve EU popunjene 90 odsto, biće teško napuniti ih bez ruskog gasa.

Međunarodna agencija za energetiku kaže da ako se potražnja ne smanji i ruskim zalihama se ne popune rezervoari, nivoi bi mogli pasti na između 5 i 20 odsto.

„Mera koja najviše obećava za stvarno smanjenje prosečne cene je i dalje smanjenje potrošnje", kaže estonska ministarka Rina Sikut.

Kijev: „Sa Putinom je nemoguće pregovarati"

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski odobrio je odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o nemogućnosti vođenja pregovora sa ruskim predsednikom Putinom kao odgovor na odluku Kremlja da anektira teritorije Ukrajine.

Na samom početku rata, Zelenski je pozvao Putina da se lično sretnu, što je ruski predsednik odbio.

Ali prošle nedelje, dok su se na okupiranim teritorijama prebrojavali glasovi na nepriznatim referendumima, Zelenski je rekao da ne namerava da pregovara sa Putinom.

Sada je ta odluka ozvaničena.

„Sa sadašnjim predsednikom Rusije, očigledno je nemoguće pregovarati. On ne zna šta su dostojanstvo i poštenje. Stoga smo spremni za dijalog sa Rusijom, ali sa drugim ruskim predsednikom", izjavio je Zelenski.

Iz Kremlja je odgovoreno da „specijalna vojna operacija u Ukrajini", kako se u Rusiji naziva invazija na susednu zemlju, neće biti završena ukoliko Kijev odbija pregovore, jer su „za postizanje sporazuma potrebne dve strane".

„Rusija čeka da aktuelni ukrajinski predsednik promeni odluku ili novog predsednika koji će promeniti mišljenje u interesu stanovnika Ukrajine", rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Odluka Kijeva doneta je istovremeno kada je Savet federacije, gornji dom ruskog parlamenta, potvrdio sporazume o pripajanju četiri okupirane ukrajinske oblasti Rusiji.

Posle petodnevnih, međunarodno nepriznatih referenduma u Donjecku, Lugansku, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, koji su okončani 27. septembra, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je tri dana kasnije odluku o njihovoj aneksiji.

Sporazume koji je Putin potpisao sa proruskim liderima tih oblasti, a nijednu od njih ruske snage ne kontrolišu u potpunosti, prethodno su ratifikovali i Ustavni sud Rusije, kao i ruska Duma, donji dom skupštine.

Pjongjang: Poštujemo referendume i rusku aneksiju

Severna Koreja je u utorak, 4. oktobra postala prva i, za sada jedina, zemlja koja je priznala i referendume i rusku aneksiju ukrajinskih oblasti.

„Poštujemo volju stanovnika Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, koji nastoje da se pripoje Rusiji, i podržavamo stav ruske vlade o prijemu navedenih regiona u njen sastav", rekli su iz Ministarstva inostranih poslova Severne Koreje.

Smatraju da su referendumi održani u punom skladu sa Poveljom UN.

Amerika, Velika Britanija i Evropska unija odmah su osudile održavanje referenduma, nazivajući ih lažnim i nelegalnim, a kritika je stiglka i od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša.

Iz EU su najavili novi paket sankcija Rusiji zbog nepriznatih referenduma.

Stanje na frontu: Žestoka ofanziva Ukrajinaca

Ukrajinska vojska napreduje ka istočnim i južnim delovima zemlje, koji su pod kontrolom ruskih snaga.

Ovo potvrđuju i ruski i proruski izvori.

Posle zauzimanja Limana u Donjeckoj oblasti na istoku, koji se nalazi u blizini regionalne granice Luganska, ukrajinske snage nastavile su ofanzivu ka Lugansku.

Izveštaji sugerišu da se Ukrajinci kreću ka gradovima Kremenaja i Svjatove u Lugansku koji su pod ruskom kontrolom.

Na jugu, Vladimir Saldo, proruski lider u Hersonu, rekao je da su ukrajinske snage probile u blizini Dudčana, grada na reci Dnjepar, oko 30 kilometara južnije od prethodne linije fronta.

„Postoje naselja koja su okupirale ukrajinske snage", rekao je Saldo.

Neki ruski izveštaji kažu da su Ukrajinci sada zauzeli mesto Dudčani.

Ukrajina, Severodonjeck
BBC

Portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov priznao je da su „brojčano nadmoćniji"ukrajinski tenkovi ušli južnije od Zolote Balke, sela koje je označavalo prethodnu liniju fronta na Dnjepru.

Tvrdi i da su Rusi u tim borbama ubili oko 130 ukrajinskih vojnika.

Prema rečima Salda, dva ukrajinska bataljona su pokušala da stignu do hidroelektrane Kahovka, oko 70 kilometara istočno od Hersona.

Elektrana se nalazi u lučkom gradu Nova Kahovka.

Ukrajinska ofanziva usmerena je na linije snabdevanja čak 25.000 ruskih vojnika na zapadnoj obali Dnjepra, prenosi agencija Rojters.

Sa severozapadne strane Hersonskog fronta, ukrajinska artiljerija je teško oštetila Antonovski most, vitalnu vezu za ruske snage u gradu.

Herson i Lugansk su među četiri regiona koje je Putin proglasio za deo Rusije, posle nepriznatih referenduma, koje su Kijev i njegovi zapadni saveznici proglasili lažnim.

Rusija ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri regiona.

Vojni preokret na frontu na štetu Rusije, usledio je samo nekoliko sati posle Putinove objave u petak i velikog koncerta na moskovskom Crvenom trgu kako bi se proslavila teritorijalna pretenzija.

Kijev je obećao da će ponovo preuzeti teritoriju koju je Rusija anektirala, među kojima je i Krim, koje je Rusija pripojila još 2014. godine.

Rusko ministarstvo odbrane kaže da rezervisti regrutovani u vojsku prema Putinovom nalogu za mobilizaciju prošlog meseca sada prolaze intenzivnu borbenu obuku u oblastima Luganska i Donjecka koje kontroliše Rusija.

Kremlj planira da pozove oko 300.000 rezervista.

Lukašenko: Belorusija učestvuje u ratu, ali ne ubija nikog

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je 4. oktobra da ta zemlja učestvuje u „specijalnoj vojnoj operaciji" u Ukrajini, ali je negirao da Belorusija šalje trupe u Ukrajinu kao pomoć Rusiji.

Učešće, objasnio je, podrazumeva lečenje ranjenih, prihvatanje izbeglica i sprečavanje širenja sukoba na teritoriju Belorusije.

„Ali mi nikoga ne ubijamo. Ne šaljemo našu vojsku nigde. Mi ne kršimo naše obaveze", uverava Lukašenko.

Na početku rata Belorusija je ustupila teritoriju ruskoj vojsci, a ubrzo je Lukašenko potvrdio da su sa teritorije Belorusije na Ukrajinu ispanjene rakete.

Izveštaje da se u Belorusiji sprema mobilizacija, Lukašenko je nazvao „lažnim".

On je rekao da jeste naložio vojnim odsecima da provere sve obveznike koji se nalaze u rezervnom sastavu, ali samo da se ne bi ponovili greške Rusije.

„Čim je objavljena mobilizacija u Rusiji, videli smo koji su nedostaci. Nećemo ulaziti u suštinu pitanja - na Ruskoj Federaciji je kako će izvršiti mobilizaciju.

„Ali kada su pozivi poslati, neki ljudi nisu bili u Rusiji. Neko je umro, neko je pobegao, neko je bolestan, ne zna se od čega i tako dalje. Ovo je lekcija za nas", rekao je Lukašenko.

Kadirov: Vreme je da se moji sinovi pokažu u pravoj borbi

Ramzan Kadyrov
Getty Images
Ramzan Kadirov kaže da je vreme da njegovi sinovi iskuse pravi rat

Čečenski lider Ramzan Kadirov, odan ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, rekao je da njegovi sinovi od 14, 15 i 16 godina uče da rukuju oružjem od „ranog detinjstva".

„Ahmat, Eli i Adam su spremni da veštine iskoriste u ratu. Ne šalim se. Došlo je vreme da se pokažu u pravoj borbi, a ja samo pozdravljam njihovu želju.

„Uskoro će na front", napisao je Kadirov na Telegram kanalu, podelivši i snimak sinova kako pucaju.

Pročitajte u posebnoj priči.


kiril
BBC/Lazara Marinković
Kiril kaže da nije rezervista i nikada nije služio vojsku, ali se najviše pribojavao da će Rusija zatvoriti granice za sve muškarce

Od kada je proglašena delimična mobilizacija, veliki broj Rusa, uglavnom muškaraca, traži načine da napusti zemlju.

O tome svedoče fotografije i snimci kolona automobila na granicama i gužvi na aerodromima koji se objavljuju na društvenim mrežama.

Iz Kremlja kažu da su navodi o broju vojno sposobnih muškaraca koji pokušavaju da napuste zemlju „preuveličani".

Od februara, u Srbiju je stiglo nešto više od 12.000 Rusa, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić 26. septembra.

Jedan od njih je i Kiril O. iz Moskve koji je u Beograd došao zbog mobilizacije.

„Znao sam da moram da odem, jer je rizik ostanka bio mnogo gori od rizika koji sam morao da preuzmem da bih pobegao.

„Uspeo sam da odem iz Rusije i glava mi je na ramenima, a pitanje je da li bih imao još jednu priliku da je nešto krenulo naopako", priča Kiril za BBC na srpskom.

Njegovu priču pročitajte ovde.


Pogledajte video o pristizanju ruskih državljana beogradski aerodrom:


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC
BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC
BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.04.2022)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Svet, najnovije vesti »