Francuska i protesti: Novi talas demonstracija paralisao zemlju - ne rade škole, saobraćaj u zastoju

Sindikati u Francuskoj organizovali su nove proteste protiv planova predsednika države Emanuela Makrona da podigne starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine.

Osam velikih sindikata učestvuje u štrajku, koji je poremetio rad škola, javnog prevoza i rafinerija nafte.

Protesti se održavaju širom Francuske, nakon što je u prvom talasu protesta na ulice izašlo više od milion ljudi.

U nekoliko gradova bilo je više ljudi gužve nego 19. januara.

Francuski mediji navodi da se polovina nastavnika pridružila štrajku.

Makronova vlada nastavlja sa reformama starosne granice za penziju, ali se suočava sa istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da se dve trećine birača protivi promenama.

Predložene promene će sledeće nedelje doći na dnevni red u parlamentu.

Bez većine u parlamentu, vlada će morati da se oslanja na desničarske republikance za podršku koliko i na poslanike vladajućih partija.

Protesti su osim u Parizu organizovani i u oko 200 gradova i mesta, između ostalih u Tuluzu, Marseju i Nici na jugu i Sen Nazeru, Nantu i Renu na zapadu.

• Francuzi neće da rade dve godine više, veliki protesti zbog reforme penzionog sistema
• Pet važnih zakona koji su stupili na snagu od Nove godine i šta mogu biti problemi
• Novčana pomoć od 100 evra i u Francuskoj

U Parizu rade samo dve linije metroa, a velike su gužve na stanicama lake železnice.

Sindikat CGT je saopštio je da bar tri četvrtine radnika u velikoj rafineriji TotalEnergies izašlo na protest.

Najveća francuska elektroenergetska kompanija EDF saopštila je da je smanjen obim rada zbog štrajka radnika.

„Makron će sigurno izgubiti", rekao je lider krajnje levice Žan Lik Melanšon novinarima u Marseju.

„Niko ne želi njegove reforme, i što dani više prolaze, to je veći otpor ljudi".

Jedan od većih sindikata prosvetnih radnika saopštio je da oko 55 odsto nastavnika srednjih škola učestvuje u protestu.

Učenici srednjih škola organizovali su proteste ispred nekih obrazovnih institucija, a studenti su rekli da će zauzeti univerzitet Sciences Po u Parizu u znak podrške štrajkačima.

„Mnogi Francuzi smatraju da je sve teže raditi. Nije da ne žele da rade, već ne žele da rade u ovim uslovima", rekao je politikolog Bruno Palije za BBC.

Vlada je nagovestila da bi mogla donekle da promeni detalje predloga zakona, ali da odustajanje od povećanja starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine nije opcija.

„Bilo koja vrsta reforme koja će od ljudi tražiti da rade duže biće nepopularna, ali mi smo izabrani na osnovu ove promene", rekao je Kristofer Vajsberg, poslanik partije predsednika Makrona.

Sa 62 godine, starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj je niža od većine drugih zemalja zapadne Evrope.

Italija i Nemačka su krenule ka podizanju zvanične starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina.

Starosna granica za penzionisanje u Španiji je 65 godina, a u Velikoj Britaniji 66.

Francuska vlada upozorila je da se penzioni sistem urušava, zato što se odnos između zaposlenih i penzionera drastično menja.

Pre pola veka razmera je bila četiri radnika na jednog penzionera, danas je to 1,7 radnik na jednog penzionera.

„Imamo univerzalni sistem i sistem mora da plati sam za sebe. Ako ne, on slabi, a ako slabi, ljudi će u jednom trenutku izgubiti njihove penzije", upozorio je Vajsberg.

Ekonomista profesor Filip Agion rekao je da su reforme neophodne jer Francuska ima strukturni deficit od oko 13 milijardi evra i da bi povećanje starosne granice za penziju pomoglo povećanje stope zaposlenosti.

„To će vladi dati kredibilitet za nova ulaganja u školstvo i bolnički sistem kojima je potrebno poboljšanje, kao i za ulaganja u inovacije i zelenu industrijalizaciju", rekao je Agion za BBC.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.31.2023)