Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio Bilčikov izveštaj o Srbiji
Odbor za spoljne poslove (AFET) Evropskog parlamenta usvojio je danas izveštaj Vladimira Bilčka o Srbiji koji će se naći pred poslanicima na plenarnom zasedanju 9. i 10. maja.
"Moj izveštaj o Srbiji za 2022. godinu usvojen je sa 43 glasa za, 6 protiv i 5 uzdržanih. Plenarna debata o Srbiji biće 9. maja u Strazburu, a konačno glasanje 10. maja", objavio je Bilčik na Tviteru posle sednice AFET-a.
On je dodao da mu je bila čast da tokom ovog mandata služi kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Na nacrt Bilčikovog izveštaja podneto je gotovo 500 amandmana.
Najveću pažnju u Srbiji izazvali su amandmani o Telekomu Srbija koji se pominje u svetlu "veoma ograničenog" napretka u borbi protiv korupcije, gde se navode i drugi slučajevi od javnog interesa, uključujući Krušik, Jovanjicu i Savamalu.
Telekom Srbija se u amandmanima osuđuje što omogućava prenos RT (bivša Raša tudej) na srpskom. Takođe se izražava zabrinutost oko pitanja medijske koncentracije u slučaju te kompanije.
Zatim se ukazuje na državno finansiranje Telekoma koje mu daje nelojalnu konkurentsku prednost i doprinosi padu nezavisnosti medija u Srbiji.
Od Evropske komisije se traži da ispita zajam Evropske investicione banke Telekomu, s obzirom na navodnu zloupotrebu dominantne pozicije na tržištu i to da ga država koristi za kontrolu medijskog okruženja u Srbiji i okolnim zemljama, navodi se u jednom od amandmana.
Među predloženim je i amandman u kome se navodi da EU žali zbog odlaganja implementacije medijske strategije i izražava zabrinutost oko poslovanja Telekoma zbog navoda da ga vladajuća partija koristi da poveća svoj uticaj na medijskom tržištu Srbije kroz preuzimanja i finansiranje različitih medija.
U nacrtu izveštaja o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2022. izražava se žaljenje zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini, i ističe da Srbija kao kandidat za EU mora da se pridržava principa i politike EU i da je neprihvatljivo usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom.
Žaljenje se izražava i zbog činjenice da su ključne komponente spoljne politike Srbije direktno suprotne pozicijama EU, uključujući potpisivanje sporazuma o postavljanju zajedničkih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije i Rusije za 2023-2024. i sastanke sa visokim ruskim zvaničnicima sa liste ljudi pod sankcijama EU.
Kada je reč o trećim akterima, u amandmanima se žali zbog navodnih aktivnosti ruske grupe Vagner u Srbiji, ukazuje na njihov maligni uticaj na Zapadnom Balkanu, posebno Rusije i Kine, na neuvođenje sankcija Rusiji posle napada na Ukrajinu, na to da je Srbija postala "utočište" ruskim kompanijama koje nastoje da izbegavaju sankcije EU.
(Beta, 26.04.2023)