Ljudska prava: Kriza poverenja u evropske integracije na Zapadnom Balkanu, izveštaj Fridom Hausa

Političke elite na Zapadnom Balkanu se odupiru demokratskim reformama, a međunarodnoj zajednici nedostaje rešenost da isprate proces pridruživanja Evropskoj uniji, zaključak je najnovijeg izveštaja Fridom hausa (Freedom House), organizacije za ljudska prava i promociju demokratije.

Stanovnici Zapadnog Balkana razočarani su evropskim integracijama i ne veruju da su moguće u kratkom roku, navodi Fridom haus u izveštaju „Nacije u tranzitu 2023" (Nations in Transit 2023).

„Evropska unija mora da preispita pristup i ponovo se angažuje u dobroj nameri, ali je obaveza nacionalnih lidera da ostvare demokratski napredak za kojim veliki broj građana žudi", navode u izveštaju.

• Protest u Beogradu: Desetine hiljada ljudi u šetnji i blokade mostova, opozicija najavila novi skup za 27. maj
• Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo"
• Milo Đukanović nije više predsednik DPS: „Boriću se za EU i naše vrednosti, ne za srpski svet"

Na planu stanja demokratije, beleže skromna poboljšanja u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji, pad u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, dok je u Srbiji nepromenjeno.

Kao i većina zemalja Zapadnog Balkana, Srbija je i dalje u kategoriji „hibridnih režima", gde ju je Fridom haus svrstao još 2020.

Stanje demokratije

Najslabiji rezultat na planu stanja demokratije ostvarila je Bosna i Hercegovina, koju Fridom haus svrstava u kategoriju „hibridnih režima" već više od 15 godina.

Jedna od glavnih odlika hibridnih režima, objašnjavaju iz organizacije, jeste što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju.

„Iako izbori nisu uvek slobodni niti pošteni, nisu uvek ni apsolutno lažirani, kao što je to slučaj u autokratskim režimima", navode iz Fridom hausa.

Zbog toga je, dodaju, u hibridnim režimima „pobeda opozicije moguća", iako zahteva „mnogo više" truda nego u demokratskom uređenju.

Sa malo boljim rezultatom, u istoj kategoriji je i Srbija, u koju je Fridom haus tu svrstao još 2020.

Ocenjuju da je stanje u Srbiji „nepromenjeno".

Između demokratije i autokratije nalaze se zemlje u kojima demokratija opada i one predstavljaju „sivu zonu", a stanje u njima je stepenicu bolje nego u hibridnim režimima.

Prema Fridom hausu, Kosovo je godinama u „sivoj zoni".

U izveštaju su pomenuti i pozitivni primeri u regionu - bolje rezultate nego prošle godine imaju Albanija i Severna Makedonija.

Kosovo i Srbija

Dugotrajna kriza u odnosima Srbije i Kosova „nastavlja da podriva demokratski napredak", ocenjuju iz Fridom hausa.

„Pregovori između Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i dalje traju, uprkos pokušajima američkih i evropskih izaslanika da reše dugotrajni spor", dodaju.

Jedna od glavnih tema pregovora od početka godine bio je takozvani francusko-nemački, odnosno evropski predlog normalizacije odnosa Beograda i Prištine, oko kojeg su se čelnici saglasili i dogovorili o primeni, što je izazvalo proteste i u Srbiji i na Kosovu.

• Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
• Vučić: Neprihvatanje francusko-nemačkog predloga vodi Srbiju u prekid investicija i puta u EU

Fridom haus ocenjuje da su predsednički i parlamentarni izbori 2022. bili obeleženi nepravilnostima.

Aleksandar Vučić, kandidat Srpske napredne stranke (SNS) i aktuelni šef države, pobedio je na predsedničkim izborima sa skoro 60 odsto glasova.

SNS je osvojila ubedljivo najviše glasova na parlamentarnim izborima, a zajedno sa koalicionim partnerima osvojila ukupno 120 poslaničkih mesta.

„Vučić je zadržao vlast delimično zahvaljujući tome što se pozicionirao kao ključ domaće stabilnosti i regionalne bezbednosti, koristeći različite sebične krize da odvrati pažnju od kontinuiranog preuzimanja medija i utišavanja glasova kritičara", navode iz Fridom hausa.

Kosovo je 2022. predalo zahtev za početak pristupnih pregovora sa EU, koji je u fazi razmatranja.

Bosna kao 'talac neuspeha Dejtona'

Bosna i Hercegovina je 2022. dobila status kandidata za članstvo u EU.

Ipak, demokratija u Bosni i Hercegovini je i dalje „talac neuspeha reformi političkog sistema, uspostavljenog Dejtonskim sporazumom", ocenjuju iz Fridom hausa.

Dejtonskim sporazumom iz 1995. okončan je rat u toj zemlji i formirana multietnička država, podeljena na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine, uz distrikt Brčko.

Prepoznao je tri konstitutivna naroda - Bošnjake, Hrvate i Srbe, a zagarantovao im je zastupljenost u svim granama vlasti i dao pravo na veto u u nacionalnim i lokalnim parlamentima, kao i na nivou Predsedništva BiH.

„Nedovoljna odlučnost među američkim i evropskim liderima, koji su učestvovali u uspostavljanju ovog sistema, omogućilo je domaćim elitama da iskoriste složenost Dejtona za sopstvenu korist", smatraju iz Fridom hausa.

Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, koji predstavlja jedan od aneksa Dejtonskog sporazuma, institucije Bosne i Hercegovine imaju 10 eksplicitno navedenih nadležnosti, između ostalog da vode spoljnu, spoljnotrgovinsku, monetarnu i carinsku politiku.

Ostale nadležnosti su u rukama entiteta, koji imaju sopstvene vlade i entitetske zakone.

„Značajna, a ponekad i preklapajuća ovlašćenja, dodeljena su lokalnim, a ne saveznim, administracijama, dajući ogroman uticaj lokalnim moćnicima", dodaju iz Fridom hausa.

• O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina
• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija

Podsećaju da je BiH i danas podeljena po etničkim linijama, kao što je bila 1996 i 1997. godine.

Deo izveštaja posvećen je potezima Milorada Dodika, aktuelnog predsednika Republike Srpske i bivšeg člana Predsedništva BiH.

„Dodik je 2023. pokušao da donese kontroverzni zakon kojim bi se federalna imovina prebacila pod okrilje Republike Srpske", podsećaju, što je Ustavni sud BiH proglasio nezakonitim.

Velika Britanija i Amerika su 2022. uvele sankcije protiv Dodika zbog korupcije i „potkopavanja mira u BiH", nakon čega je političar objavio o prekidu diplomatskih odnosa Banjaluke sa ovim zemljama.

Crna Gora i Severna Makedonija

Crna Gora i Severna Makedonija suočile su se sa periodima „političke disfunkcije", ocenjuju iz Fridom hausa.

Crna Gora prošla je kroz slom dve vlade, a zatim i promene na predsedničkim izborima.

Aprila 2023, Jakov Milatović iz pokreta Evropa sad! pobedio je Mila Đukanovića, dotadašnjeg predsednika.

Poraz Mila Đukanovića „ulio je nadu u smenu generacija", ocenjuju iz Fridom hausa.

• Izbori za predsednika Crne Gore: Jakov Milatović ubedljivo pobedio, Milo Đukanović priznao poraz
• Crna Gora dobila novog predsednika, Jakov Milatović položio zakletvu
• Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera

Prvi put posle više od tri decenije Đukanović, koji je više puta bio predsednik i premijer, ostao je bez fotelje na nekoj od najvažnijih državnih funkcija.

Posle izbora, Đukanović je posle 25 godina otišao sa čela Demokratske partije socijalista.

U Severnoj Makedoniji, „snažna politička polarizacija i parlamentarne blokade ometale su donošenje zakona na nacionalnom nivou", ocenjuju iz Fridom hausa.

Dodaju da je zabeleženo poboljšanje na planu „transparentnosti, građanskog učešća i međuopštinske saradnje lokalnih samouprava".

Pogledajte video: Izbori za predsednika Crne Gore- noć promene

Šta je Fridom haus?

Fridom haus (Freedom House) je neprofitna, nevladina organizacija, osnovana sa ciljem da „podržava i brani demokratiju širom sveta", navodi se na njihovom zvaničnom sajtu.

Osnovana je 1941. u Njujorku, a zadatak joj je bio da promoviše američko učešće u Drugom svetskom ratu i borbu protiv fašizma.

„Fridom haus radi na zaštiti ljudskih prava i promociji demokratskih promena, a posebno se bavi političkim pravima i građanskim slobodama", ističu iz organizacije.

To je ujedno američka nevladina organizacija koja se bavi pitanjem sloboda na globalnom nivou.

Svake godine, Fridom haus objavljuje globalne izveštaje o stanju demokratije i ljudskih prava, ali i slobodi medija.

Skoro petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.24.2023)