74. rođendan Radiše Markovića: Stasom na Džegera, glasom na Tozovca

"Već polako vreme briše i najdraže usomene, hej, ljubavi iz detinjstva da l' se ikad setiš mene. Čija li si, čija li si sada, da l' te išta na detinstvo seća, u mom srcu nestala je nada, a čežnja je sve veća i veća. Tvoja pisma i sad čuvam, čak i pramen kose plavi, časovi se srećni vrate kad se tvoja slika javi. Pusta klupa pod jablanom, našom stazom liju kiše, sad bih znao da te ljubim, ali tebe nema više." (Milutin Popović Zahar) Nema veće sreće za jednog pevača