Izbori u Austriji: Krajnja desnica nadomak pobede, ali niko neće u vladu sa njom

Austrijska krajnje desničarska Slobodarska partija ide ka pobedi na opštim izborima, što bi bilo prvi put u novijoj istoriji ove zemlje.

Prema projekcijama rezultata, partija koju predvodi Herbert Kikl osvojiće 29,1 odsto glasova, skoro tri više od konzervativne Narodne stranke sa 26,2 odsto, ali daleko od većine u parlamentu.

Generalni sekretar Slobodarske partije Mihael Šnedlic oduševljen je prvim projekcijama, izjavivši da su „Austrijanke i Austrijanci danas ispisali istoriju".

Nije želeo da kaže kakvu će vladajuću koaliciju njegova stranka pokušati da napravi.

Oni su na putu da obezbede oko 57 mesta u parlamentu od ukupno 183 mesta, dok bi Narodna partija osvojila 51, a socijaldemokrate 41 mandat.

• Ljubiteljka Putina: Bivša austrijska ministarka koja se preselila u Rusiju
• Uspon krajnje desnice na istoku Nemačke još nije završen
• Makron predstavio novu, desničarsku vladu

Pre pet godina, Slobodarska partija je izašla iz koalicione vlade sa konzervativnom Narodnom partijom zbog korupcionaškog skandala.

Ali sada je nadomak istorijske pobede.

Ipak, ne očekuje se da će neka stranka osvojiti dovoljno mesta za apsolutnu većinu u skupštini, a pravljenje buduće koalicione vlade će po svemu sudeći biti mukotrpno.

Kiklov glavni rival, sadašnji kancelar Karl Nehamer iz Narodne stranke, rekao je ranije da je „nemoguće formirati vladu sa nekim ko obožava teorije zavere".

Oko 6,3 miliona Austrijanaca imalo je pravo glasa na izborima na kojima su dominirala pitanja migracija, azila, kao i inflacija i rat u Ukrajini.

Slobodarska partija je tokom kampanje insistirala upravo na ovim pitanjima i uspešno iskoristila zabrinutost oko migracija, rastuće inflacije, rata u Ukrajini i ljutnje zbog načina na koji se vlast suočila sa pandemijom kovida-19.

• Zakon o obaveznoj vakcinaciji stupio na snagu - šta kažu Austrijanci
• Austrija uvela lokdaun za nevakcinisane - kakve su kazne za kršenje pravila

„Šanse za pobedu nikada nisu bile veće", glasio je jedan od reklamnih spotova Slobodarske partije.

„Kao folkskancelare (narodni kancelar) Herbert Kikl će učiniti sve da vam vrati slobodu, vašu sigurnost, vaš prosperitet i vaš mir... Izgradimo tvrđavu Austriju!".

Kiklova upotreba termina folkskancelar, koji je korišćen za opisivanje Adolfa Hitlera 1930-ih, zabrinula je neke Austrijance.

Za njih je to neugodan podsetnik na poreklo Slobodarske partije koju su 1950-ih osnovali bivši nacisti.

Kao i druge evropske stranke krajnje desnice, Slobodarska partija kombinuje oštru retoriku o imigraciji i islamu sa obećanjima da će ograničiti ono što smatra mešanjem Brisela u nacionalna pitanja.

Kikl je blisko povezao njegovu stranku sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, samozvanim šampionom „neliberalne demokratije" i izrazio je pomirljiviji ton kada je u pitanju Rusija.

Lider Slobodarske partije nazvao je šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen „ratnom huškačicom" i protivi se sankcijama Rusiji, uvedenih zbog njene invazije na Ukrajinu.

Politički analitičar Tomas Hofer kaže da je Kiklova retorika oduvek bila „veoma oštra i izaziva podele", ali veruje da pobeda na izborima ne bi nužno otvorila put ka vođenju koalicione vlade.

„Naravno da bi to bila potpuno nova situacija u istoriji Druge republike u Austriji, jer se Slobodarska partija par puta približila, ali nikada nije bila na prvom mestu, barem ne na nivou opštih izbora", rekao je on za BBC.

Pod vođstvom Jerga Hajdera 1999. godine, Slobodarska partija je iznenadila evropske političare zauzevši drugo mesto na izborima i pridruživši se vladi koju su predvodili konzervativci.

Kada je 2018. ušla u vladajuću koaliciju, Herbert Kikl je bio ministar unutrašnjih poslova, sve do korupcionaške afere.

Sada kao lider, vatreni Kikl vodi stranku ka vrlo verovatno njenom najboljem izbornom rezultatu do sada.

Druge stranke u Austriji ne vole Kikla i Slobodarsku partiju.

Konzervativna Narodna partija više puta je isključivala mogućnost pravljenja vlade sa Slobodarskom strankom.

Druge stranke, među kojima socijaldemokrate i Zeleni, takođe su rekli da neće u vladu sa Slobodarskom partijom.

„Nema koalicije sa krajnjom desnicom", rekla je za BBC ministarka za klimatske akcije Zelenih Leonora Gevesler.

„Nećemo u koaliciju sa strankom koja negira klimatske promene, koja radi samo na podeli našeg društva i širenju straha i teorija zavere".

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.29.2024)