Seksualno vaspitanje u Hrvatskoj: Roditelji podržavaju, crkva negoduje

„Mama, šta dečak i devojčica rade osim ljubljenja?"

Pitanje devetogodišnje devojčice zateklo je njenu majku Mirelu Jonić.

„Trebalo mi je nekoliko minuta da joj odgovorim.

„U trenutku sam se zbunila i shvatila da brže sazreva i da je vreme za određene teme", govori ova Zagrepčanka za BBC na srpskom.

Najava gradskih vlasti u Zagrebu da bi seksualno obrazovanje moglo da bude predmet u školi ju je obradovala.

„Deca već o tome pričaju međusobno, jer je toliko sadržaja na Internetu i koliko god da ih kontrolišete ne možete u potpunosti da sprečite da i ovaj sadržaj dođe do njih.

„Važno je da deca znaju i treba o tome da pričaju u školi", dodaje Mirela.

Uvođenje seksualnog vaspitanja u školama u Hrvatskoj decenijama je predmet rasprava.

Posle najava zagrebačkih vlasti o nameri da se zdravstveno i seksualno obrazovanje uvrsti u školski program kao izborni predmet, negodovala je tamošnja nadbiskupija rekavši da je sadržaj „neprihvatljiv za katolike".

Crkva ima važnu ulogu u Hrvatskoj, gde se prema poslednjem popisu iz 2022. godine više od 78 odsto stanovnika izjasnilo kao katolici.

Upravo je zbog pritiska Katoličke crkve abortus u Hrvatskoj iz godine u godinu manje dostupan, iako je legalan.

„Gde god da je crkva jaka, tu nema bilo kakvih sloboda, a pogotovo ne seksualnih", ukazuje Tanja Tabački.

• Da li je mladima u Srbiji potrebno seksualno obrazovanje: „Neke devojke ne znaju šta je menstruacija“
• Zašto mladi sve ranije stupaju u seksualne odnose
• Seksualno vaspitanje možda i ne mora da bude tako osetljivo pitanje

Časovi o seksu u praksi

Glavni grad Hrvatske želi da nastavi putem koji su započele vlasti u primorskoj Rijeci.

Seksualno vaspitanje uvedeno je kao pilot projekat u šest tamošnjih škola, a moglo bi da se proširi i na ostale.

„Lokalna politika je preuzela kormilo i odlučila da informiše decu o seksualnosti i novim društvenim fenomenima u skladu sa 21. vekom", poručile su gradske vlasti.

Zdravi stil života, prevencije zavisnosti od preteranog korišćenja mobilnih telefona i kockanja, mentalno zdravlje, polno i reproduktivno zdravlje - neke su od tema koje bi se obrađivale na časovima novog predmeta u zagrebačkim školama.

Zamišljen kao izborni predmet, predviđen je za učenike od petog do osmog razreda osnovne škole, kada ulaskom u pubertet raste interesovanje za reproduktivno zdravlje.

U nižim razredima bi se više učilo o higijeni, bezbednosti i zdravim navikama, dok bi se o pubertetu, međusobnim odnosima, seksualnom zdravlju, prevenciji i mentalnom zdravlju govorilo kasnije.

Sa đacima bi razgovarali psiholozi, pedagozi ili socijalni pedagozi.

„Devojčice i dečaci već sa deset godina dolaze do eksplicitnog seksualnog sadržaja, zato sa njima treba da se razgovara o temi seksualnosti, a ne da se ćuti.

„I o tome treba da se priča u školi i porodici, izjavila je Tanja Jurin, psihološkinja koja se više od decenije bavi seksualnošću.

Ona učestvuje u izradi pisanja nastavnog programa zdravstvenog vaspitanja.

„Izloženi smo vrlo snažnim javnim i političkim napadima.

„Zbog toga smo zajednički odlučili da u ovoj fazi ne širimo priču niti dajemo pojedinačne izjave u medijima", kratko je poručila u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

'Seks je i dalje tabu tema'

Mirela je dugo razmišljala kako da razgovara sa ćerkom o seksualnosti.

„Deca sve ranije ulaze u pubertet i treba ići u korak sa tim.

„Zato sam odlučila da pričam otvoreno, ali da bude prilagođeno njenom uzrastu", kaže ona.

Njen stav dele i mnogi sugrađani, bar prema poslednjem istraživanju Centra za edukaciju, savetovanje i istraživanje (CESI) iz 2021.

Više od tri četvrtine ispitanika smatra da je potrebno uvesti u školama sveobuhvatno seksualno obrazovanje, a više od 72 odsto njih je za to da bude obavezan predmet.

Devet od deset ispitanika tvrdi da je država dužna da obezbedi deci i mladima pristup informacijama, obrazovanju i uslugama koje se tiču zaštite njihovog reproduktivnog i seksualnog zdravlja.

Međutim, mnoge Mireline prijateljice i dalje zaziru od ove teme i izbegavaju da razgovaraju sa decom.

„Nažalost, hteli mi to da priznamo ili ne, ali seks je i dalje tabu tema kod nas, što je poražavajuće, jer živimo u 21. veku", dodaje ona razočarano.

Nadbiskupija: 'Neprimereno'

Zdravstveno vaspitanje za razvoj svakog deteta je važno, kažu iz Zagrebačke nadbiskupije, ali tvrde da predložena ideja ima nekoliko spornih tačaka.

Pozivaju vernike da ne prihvate unošenje ideoloških odrednica, posebno 'rodne ideologije', koja je, kako navode, neprimerena zdravstvenom razvoju i u suprotnosti je, ne sa samo sa hrišćanskim, već ljudskim vrednostima.

Crkva sumnja da se iza plemenitih pojmova zdravlja i dobrobiti dece kriju neke druge namere ili su deo procesa manipulacije.

„Umesto služenja dobru, najčešće se perfidno, sasvim neprimereno i neodgovorno, ulazi u intimu dece u dobi kada nije teško posejati seme nejasnoća koje ne pridonose odgajanju nego su pokušaji preodgajanja dece, dovodeći do narušavanja identiteta i do ozbiljnog ugrožavanja zdravlja dece i mladih.

„To se ne odnosi samo na prepoznavanje i prihvatanje vlastitog polnog identiteta i života u skladu s njime, nego i na odgovorno seksualno ponašanje kod mladih", navode u saopštenju.

Učenju o reproduktivnom obrazovanju protive se i neki političari.

„Deca ne smeju da budu pokusni kunići za ideološke eksperimente u školama", izavio je Tomislav Sokol, hrvatski predstavnik u Evropskom parlamentu, iz redova vladajuće stranke Hrvatske demokratske zajednice.

Upozorio je na potencijalno „političko i svetonazorsko oblikovanje sadržaja".

„Ako je veronauka izborni predmet, ne vidim zašto bi bio problem da deca uče o seksu u školama", ukazuje Mirela.

• Hiljade protivnika abortusa protestovalo u Zagrebu
• Trudnici u Hrvatskoj odobren pobačaj obolelog ploda posle višenedeljnog odbijanja

'Nema ko da im kaže'

Ni đaci u školama u Srbiji nemaju u rasporedu seksualno vaspitanje, iako je bilo takvih inicijativa.

Učenici osnovnih škola od petog do osmog razreda u Vojvodini, na severu Srbije, jedno vreme su imali radionice o seksualnom obrazovanju, ali je projekat ukinut pre desetak godina.

Pored individualnih časova sa đacima i nastavnicima, u radionicima su učestvovali i roditelji, kaže Tanja Tabački, osnivačica udruženja Skaska i jedna od organizatorki inicijative.

Razgovarali su o prvom poljupcu, bubuljicama, a teme bi otvarali ilustracijama Dobrosava Boba Živkovića u knjizi Jasminke Petrović „Seks za početnike".

U početku su bili skeptični, ali je interesovanje zapravo bilo veće od očekivanog.

I dalje pamti dečaka koji ih je više od 45 minuta čekao sa gomilom pitanja ispisanih na papiru sveske A4.

„Prosto njima nema ko da kaže. Roditelji dece koja žive na selu prezauzeti su fizičkim radom, a imaju i želju i volju, u šta smo se uverili tokom radionica.

„Pamtim jednu majku, farmaceutkinju, koja se uključila i objašnjavala deci šta je antibebi pilula, a šta je kondom", prepričava Tabački.

Seća se i nastavnika muzičkog pred penziju koji je bio strah i trepet, a iznenadio je i kolege kada je na radionici pričao o njegovoj prvoj ljubavi.

„Nastavnici koji predaju veronauku recimo nisu dolazili, ali nismo imali većih problema", dodaje Tabački.

Kako je u drugim balkanskim državama?

Učenje o seksu je tabu tema i kada se pređu granice Hrvatske i Srbije.

U Crnoj Gori je bilo nekoliko incijativa, ali bezuspešnih, iako istraživanja pokazuju da i učenici i roditelji smatraju da o ovakvim temama treba da se razgovara u školi.

Nadležni se pravdaju da je fond časova popunjen i da nema dovoljno nastavnog osoblja, a da se ove teme svakako pokrivaju kroz druge redovne i izborne predmete.

Stav dosadašnjih donosioca odluka ostao je nepromenjen - za seksualno obrazovanje nema mesta u nastavnom program, poručili su iz nevladine organizacije Juventas, koja je više puta pokretala inicijativu da se ovaj predmet uvede kao obavezan.

Severna Makedonija možda jeste na začelju po pitanju životnog standarda, ali bi mogla da bude prva kada je reč o obrazovanju o reproduktivnom zdravlju.

Najkasnije do 2026. godine, seksualno vaspitanje bi trebalo da bude među 12 izbornih predmeta, koje đaci mogu da uče ukoliko žele, a imaju saglasnost roditelja, najavili su tamošnji najviši zvaničnici.

Pilot projekat je započet 2020. godine, sa ciljem da se o polu, seksualnom i reproduktivnom zdravlju, vezama, odnosima i telu uči u svim osnovnim školama u ovoj maloj balkanskoj državi, poručio je tada predsednik Stevo Pendarovski.

O seksu žele da uče i mladi u Bosni i Hercegovini (BiH), što pokazuje istraživanje udruženja ProEduca iz 2024. godine.

Više od 76 odsto srednjoškolaca je za uvođenje seksualnog obrazovanja u nastavni program.

U osnovnim školama je ta cifra manja - oko trećine đaka, uglavnom devojčica bi želela da o tome uči.

Želeli smo da ovim istraživanjem podstaknemo vlasti u BiH da počnu da razmišljaju o seksualnom obrazovanju za mlade ljude, poručili su autori.

A pitanje s početka teksta nije ostalo bez odgovora.

„Posle ljubljenja, drže se za ruke i grle, jer su još mali", glasio je Mirelin odgovor.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kampanja za HPV vakcinaciju u Srbiji i borba mladih na internetu
• Zašto mlade žene ne koriste kontracepciju u Bosni i Hercegovini
• Sifilis: Povratak zaboravljene polne bolesti u Srbiju
• Zdravstveni rizici preranog seksualnog sazrevanja
• Pilula „za jutro posle": „Osećala sam se kao da me osuđuju"
• Šta je polno prenosiva infekcija i kako se zaštititi

(BBC News, 11.02.2025)