Brnabić kritikovala delove izveštaja EK o Srbiji
Srpska premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Beogradu da je godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji u osnovi pozitivan i da prepoznaje napredak u nekim oblastima, ali je kritikiovala njegove delove u kojima su, kako je navela, "iznete političke ocene".
"Izveštaj je u nekim oblastima zanimljiviji nego obično. U nekim važnim oblastima iznete su političke ocene. Ukupno je izveštaj pozitivan, ali ima stvari koje su nejasne i nemaju nikakvu logiku", kazala je Brnabić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i minstarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović.
Ona je izrazila čuđenje ocenom u izveštaju da u oblasti medija i slobode izražavanja Srbija nije postigla napredak, rekavši da ne razume takvu ocenu, s obzirom na osuđujuću presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, rad na medijskoj strategiji i procesuiranje lica koja su pretila novinarima.
"Nije mi jasno da EU kaže da osuda za ubistvo Ćuruvije nije dovoljna da se kaže da ima nekog napretka. Konstatovan je rad na medijskoj strategiji, težak i kompleksan, ali ni to nije dovoljno za napredak. Ni privođenje ljudi koji su pretili novinarima nije bilo dovoljno", kazala je premijerka Srbije.
I da Srbija ništa od toga nije uradila, ocena u toj oblasti bila bi ista - da nema napretka, rekla je Brnabić.
Ona je kazala da nije zabrinuta za evropske integracije Srbije, ali da jeste zabrinuta zbog situacije na Kosovu i zbog "nedostatka konkretne reakcije EU na sve što se dešava".
Dodala je da je zabrinuta što EU ne reaguje na to što Priština od 6. novembra, kada je uvela takse na uvoz robe iz Srbije i BiH, krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU.
"Brisel ima mehanizme da pokrene postupak protiv Prištine zbog kršenja SSP-a, ali ih nisu pokrenuli. To nije EU kojoj ja verujem", kazala je Brnabić.
Povodom kritika u izveštaju na rad Skupštine Srbije, Brnabić je kazala da joj je žao što se EU "ne seća ko je počeo opstrukciju parlamenta".
"Tokom ovog zasedanja Skupštine, imali smo opstrukciju od dela opozicije koja sada bojkotuje rad parlamenta. Ta opstrukcija je bila na dva načina - konstantnim dopunama dnevnog reda i ogromnim brojem besmislenih amandmana. Tada niko nije mislio da parlamentu nedostaje značajna debata", navela je.
Ona je kazala i da je "neverovatna stvar" da se u izveštaju EK konstatuje da opozicione stranke koje su deo Saveza za Srbiju (SzS) bojkotuju parlament, jer SzS nije ni učestvovao na poslednjim izborima, i dodala da ju je to "zabavilo".
"Zabavilo me je što je navedeno da neparlamentarni Savez za Srbiju bojkotuje rad parlamenta i naučilo me nekim stvarima", rekla je.
Brnabić je iznela neslaganje i s ocenom u izveštaju da nema napretka u oblasti saradnje s civilnim društvom, rekavši da je Vlada "ozbiljno pomagala organizaciju" Međunarodne nedelje civilnog društva.
Navela je da "uopšte više nije ni bitno" da li će Srbija da otvori neko poglavlje, jer na to više utiče situacija u EU nego da li je Beograd nešto ispunio ili nije.
"Nama nije toliko stalo da li (u izveštaju) ima nekog napretka, mi ćemo nastaviti da sprovodimo reforme bez obzira na ocenu. Ne sprovodimo reforme da bi nam EK rekla da ima ili nema napretka, nego zato što želimo evropsku Srbiju", kazala je Brnabić.
Dodala je da se "nada da će EU sa pažnjom saslušati" primedbe koje je iznela, navodeći da su one logične.
Brnabić je rekla da su u izveštaju, između ostalog, iznete pozitivne ocene o ekonomiji Sbije, o regionalnoj saradnji, o poglavlju 24 koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost.
Pre njenog obraćanja, ministarka Joksimović je rekla da u izveštaju po prvi put postoje "izrazito političke ocene u dve ili tri oblasti" i ocenila da im tu "nije mesto" jer "zamagljuju činjenice".
"Činjenica je da je Srbija uradila više od onog što je konstatovano u izveštaju", kazala je Joksimović.
Ona je navela da je izveštaj "mogao da bude objektivniji", da ukupno konstatuje napredak Srbije i da ni u jednoj oblasti nije konstatovano nazadovanje.
Navela je da je napredak konstatovan u svim oblastima, osim u oblasti medija i slobode izražavanja, i da je napredak u borbi protiv korupcije definisan kao ograničen.
Dobar napredak Srbija je ostvarila u oblasti manjinskih prava, regionalne saradnje, suočavanja s migrantskom krizom, rekla je Joksimović.
Kazala je i da se u izveštaju navodi da je Srbija ostala posvećena dijalogu s Prištinom i da su kosovske takse na uvoz robe iz Srbije i BiH označene kao prepreka za nastavak dijaloga.
Posle obraćanja Brnabić i Joksimović, Fabrici je rekao da je izveštaj za EU "objektivan, izbalansiran i nepristrasan" i da predstavlja ono "kako Brisel vidi reforme na koje se Srbija obavezala".
"Treba da primimo k znanju ono što su premijerka i ministarka rekle", kazao je šef Delegacije EU u Srbiji.
Rekao je da je u izveštaju navedeno da je Srbija postigla napredak u nekim oblastima, ali da "mora da bude odlučnija i pojača napore" u jačanju demokratskih institucija i vladavine prava i da treba da postigne "dodatni napredak" u pravosuđu i borbi protiv korupcije.
"Fiskalni rezultati su impresivni, rast srpske privrede iznosi četiri odsto, i to na zdravim osnovama. U budžetu je suficit, dug je pao na 50 odsto bruto domaćeg proizvoda", kazao je Fabrici.
Upitan kada će Srbija otvoriti nova poglavlja u pregovorima s EU, Fabrici je rekao da o tome "odlučuju zemlje članice Unije" i ocenio da izveštaj EK "nije prepreka" za otvaranje novih poglavlja.
O tome što se u izveštaju ne pominje upad demonstranata u RTS 16. marta, što je Brnabić danas takođe kritikovala, Fabrici je rekao da izveštaj "ne može da se bavi konkretnim slučajevima".
"Mislim da je u izveštaju rečeno da su demonstracije (Jedan od pet miliona) generalno bile mirne, što implicira da je bilo i nekih incidenata", kazao je Fabrici.
Pre konferencije za medije, Fabrici je Brnabić uručio izveštaj EK o Srbiji, a potom je usledio njihov jednočasovni sastanak kojem je prisustvovala i ministarka Joksimović.
Evropska komisija je danas objavila godišnji paket izveštaja o proširenju, koji utvrđuje napredak koji su učinile zemlje u procesu evropskih integracija. Radi se o najvažnijem dokumentu za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, u kojem se utvrđuje činjenično stanje u svakoj zemlji i ocenjuje napredak, ali i nedostaci u ispunjavanju kriterijuma u integracijskom procesu.
(Beta, 05.29.2019)
