Saloonsko Lapasionarenje
Danas 21.10.2019 | Piše: Svetislav Basara
Miloš Crnjanski se, između dva famozna rata, žestoko sprdao sa „salonskim revolucionarima“, i umalo nije time sebi iskopao grob, jer su, čim je kucnuo čas revolucije, revolucionari stisnuli muda i iz salona otišli u šumu.
Da bi – nakon pobedonosnog povratka iz šume – da ne bi sebi iskopali grob, revoluciju sproveli do kraja masovnim streljanjima „narodnih neprijatelja“, među kojima bi se, zacelo, našao i Crnjanski, što, na sreću i po Crnjanskog i po srpsku književnost, nije bio slučaj. Bar ne u stvarnom životu. Ali Crnjanskog je jedan od „salonaca“, Marko Ristić, inače bivši prijatelj, ipak (simbolično) poslao u grob, takoreći in effigie, u sramnoj knjizi „Tri mrtva pesnika“. Sada
