BBC vesti na srpskom

Фудбалер, саудијски принц и непристојна понуда

Када је саудијски принц рекао фудбалеру из Манчестера како се осећа, овај је одлучио да побегне из земље.

BBC News 01.02.2020  |  Овен Ејмос - ББЦ Њуз, Манчест
Eamonn O'Keefe, Prince Abdullah bin Nasser and his wife in a London restaurant in 1976
Еамонн О'Кеефе
Ејмон О'Киф, принц Абдулах Бин Насер и једна од принцових жена у ресторану „Баракуда&qуот; у Лондону 1976. године

Хотел Гранд, Кан, 1976. година. Једне вреле летње ноћи, један богати и један сиромашни човек возе се у лифту.

Богати човек је принц Абдулах Бин Насер, унук оснивача Саудијске Арабије; син бившег гувернера Ријада; незамисливо богат.

Сиромашни човек је Ејмон О'Киф: фудбалер из Манчестера; син штампара; власник куће у низу у Олдаму.

Мушкарци се враћају из казина. Абдулах је изгубио - он увек губи - али то није битно. Кад сте саудијски принц, неколико хиљада долара за вас представља џепарац.

Ејмон се не коцка, али он је на добитку. Две године раније био је резерва у Плимут Аргајлу у трећој лиги енглеског фудбала, кубурећи да нађе ситниш за бројило за струју.

Сада лети са џет сетом: прва класа по авионима, хотели са пет звездица, на великом пропутовању по Европи са једном од најбогатијих породица на свету.

А онда, у лифту, Абдулах се окреће Ејмону.

„Све се спремам нешто да ти кажем&qуот;, каже Абдулах. Он спушта руку на Ејмоново раме. „Схватио сам да те волим.&qуот;

Ејмон може да намирише принцов дах; цигарете и џони вокер. Нервозно, он одговара: „Мислиш - као брата?&qуот;

„Не&qуот;, каже Абудалах. „Не као брата.&qуот;

И ту су, те летње ноћи у Кану, почеле невоље.

Eamonn (front left) pictured with the Manchester Boys team
Еамонн О'Кеефе
Ејмон (први ред слева) са тимом Манчестер Бојса. „Сломио сам ногу 15 минута након што је снимљена ова фотографија&qуот;

Ејмон, који данас има 65 година, одрастао је у послератној Великој Британији, у четворособној спојеној породичној кући у Блеклију, у северном Манчестеру. Имао је три брата, две сестре и пса. Са њима је живела и бака. Где су сви они спавали?

„И даље ми није јасно&qуот;, каже он у једном манчестерском хотелу, док му та успомена мами смешак.

Његов отац, Ирац, водио је мушки фудбалски тим Католички клуб Свете Кларе. Његова мама прала је и пеглала дресове; Ејмон је хватао лопте, а потом их воскирао пред следећу утакмицу.

Ејмонова кућа налазила се 30 метара од парка и он би се играо тамо, на мокрој манчестерској трави, све док не падне мрак. Био је добар фудбалер: изабран је за тимове Манчестерских школа и омладину Манчестер Јунајтеда све док, на утакмици против Алтринчама, није сломио ногу.

Његов сан - да једног дана игра под светлима Олд Трафорда - био је срушен. Уместо тога, напустио је школу и радио као потрчко за Манчестер ивнинг њуз.

Кад му се нога опоравила, потписао је за Сталибриџ Селтик, оближњи полупрофесионални клуб. Његов први тренер био је Џорџ Смит, бивши играч који је градио међународну тренерску каријеру.

Џорџ - који је раније већ радио на Исланду - напустио је Сталибриџ да би постао тренер Ал-Хилала, једног од највећих клубова у Саудијској Арабији. Убрзо потом, отишао је и Ејмон, преселивши се 500 километара на југ како би као професионалац потписао за Плимут.

Али био је несрећан тамо - плата му је једва покривала станарину - и издржао је мање од једне сезоне. Потом је, кад је дошао кући, примио писмо.

Поштанска маркица била је на арапском.

Eamonn, who still lives in north-west England, revisiting one of his former streets in Manchester
ББЦ / Јон Паркер Лее
Ејмон, који још увек живи на северозападу Енглеске, поново је посетио једну од својих бивших улица у Манчестеру

Писмо је било од Џорџа Смита. Желео је да Ејмон долети у Саудијску Арабију на пробни период од месец дана. Ако би задивио домаћине - и истрпео врућину - постао би прва европска аквизиција Ал-Хилала.

„Био је новембар, мислим да је падао снег у Манчестеру&qуот;, каже Ејмон. „Помислио сам - 'То уопште није лоша идеја.'&qуот;

Али нису га привлачиле само временске прилике. Ејмон је био ожењен и имао је двоје деце: рад у Саудијској Арабији, помислио је, омогућио би му да отплати хипотеку на кућу брже него што је мислио.

Отпутовао је у Лондон и одлетео за главни град Саудијске Арабије Ријад, преко Каира и Џеде. Стигавши у Џеду, одмах је знао да се налази у другом свету. Саудијски цариник узео му је примерак Сандеј експреса, дохватио се маказа, исекао из новина све слике жена, оставивши им само главе.

Могло је да буде и горе, каже Ејмон: човек до њега имао је Њуз ов д ворлд.

Културолошки шокови ређали су се један за другим. У Ријаду, Џорџ је чекао Ејмона на писти, седећи на хауби огромног бјуика. Код куће, Ејмон је возио мини морис.

У Манчестеру, риба и помфрит били су главна посластица. У хотелу са пет звезда, Ејмон је добијао бесплатну храну и пиће.

Ејмон - 22-годишњак из социјалних блокова - нашао се у алтернативном универзуму. Није се радило само о врућини, палмама или треперавој пустињи која се протезала у недоглед. Радило се о богатству.

Оснивање Опека 1960. године и нафтна криза 1973. године омогућили су процват саудијске економије. Између 1970. и 1980. године, привредни раст земље скочио је за више од 3.000 посто. Купали су се у нафти, а озбиљни људи поседовали су озбиљан новац. Ејмон ће управо упознати једног од њих.

Eamonn O'Keefe (second from right) playing for Al-Hilal in Saudi Arabia in the 1970s
Еамонн О'Кеефе
Ејмон О'Киф (други здесна) игра за Ал-Хилал у Саудијској Арабији седамдесетих

Ејмон је први пут угледао принца Абдулаха Бин Насера на Ал-Хилаловом терену за тренинге у Ријаду.

Још на пробном периоду, играо је тренинг утакмицу кад је Абдулах, председник клуба, пристигао у плавом бјуику. Са терена, Ејмон је видео само пар очију како зуре преко ивице спуштеног прозора.

„Џорџ је рекао: 'Видиш она кола тамо? То је мој човек - председник. Он је тај који одобрава или одбија уговор. Зато се брзо доведи у ред!'&qуот;

Лопта му је одмах стигла с десног крила. Ејмонове очи су засјале. Винуо се у ваздух, плаве локне су му поскочиле на пустињском ваздуху, и одиграо је главом ка голу.

„Улетела је као метак у горњи угао&qуот;, каже он, више од 40 година касније. „Кажем, као метак.&qуот;

Пет минута касније, лопта је стигла с левог крила. Поново је скочио. Поново је лопта улетела у горњи угао. Док су чекали да се настави утакмица, Џорџ је шапнуо Ејмону на уво.

„Шта год да си мислио&qуот;, рекао је, говорећи о Ејмоновим захтевима за плату, „само на то додај још једну нулу.&qуот;

После утакмице, Ејмон је, још у мокром дресу, отишао да упозна принца. Абдулах га је питао да ли је хотел у реду; Ејмон је рекао да јесте. Абдулах је питао да ли је Џорџ задовољан; Џорџ је рекао да је задовољан.

„Онда идите у хотел и ставите на папир све ваше захтеве&qуот;, рекао је принц.

Ејмон и Џорџ су саставили списак: новац, ауто, стан, летови за Енглеску и приватно школовање за двоје Ејмонове деце кад буду порасли. На следећем тренингу, пристигао је плави бјуик. Џорџ је предао Абдулаху списак.

„Никакав проблем&qуот;, рекао је принц.

Код куће, Ејмон је зарађивао 40 фунти недељно, плус 15 фунти за играње фудбала. Његова нова недељна плата била је око 140 фунти - што је еквивалентно 1.100 фунти данас, према подацима о инфлацији Банке Енглеске. Није било пореза, није било рачуна и није било никаквих брига.

Short presentational grey line
ББЦ

Кад је постигнут договор око његовог уговора, Ејмон је одлетео назад за Манчестер, спаковао кофере и вратио се у Ријад са породицом. Испочетка су живели у хотелу и - као и пре - ништа нису плаћали.

„Рачуни су били запањујући, али никад нису довођени у питање&qуот;, каже Ејмон.

Његова жена добила је добро плаћени посао у Првој националној градској банци а, будући да је Ал-Хилал држао тренинге само двапут недељно, Ејмон је време проводио крај базена, чувајући децу и причајући о фудбалу са Џорџом. Били су то дани блаженства у пустињи. „И даље могу јасно да видим децу са шлауфима&qуот;, каже он.

Од самог почетка, Ејмон се допадао Абдулаху. Купио му је кола - „сребрни понтијак вентуру, хауба као писта&qуот; - и често га позивао на чај. Гледали су фудбал на великом екрану (велики луксуз 1976. године) или разговарали са Абдулаховом браћом.

Био је то необичан аранжман - плавокоси младић из Енглеске примљен на саудијски краљевски двор - али Ејмон је уживао. Био је млад и самоуверен, а био је пријатно изненађен што су Саудијци толико чврсто на земљи и љубазни. У неким погледима, било је то као у Манчестеру - сем што су овде његови пријатељи водили државу.

На терену, све је такође ишло како треба. Ејмон је волео саиграче, а тим је стигао до полуфинала Краљевског купа (пре него што је изгубио на пенале од ривала Ал-Насра). Саудијска Арабија није била савршена - Ејмон је једном залутао колима на трг на ком се одвијало јавно бичевање, док су му на задњем седишту седела деца - али живот је био добар.

Кад се сезона завршила, О'Кифови су се вратили у Енглеску на одмор. Пре него што су пошли, Абдулах је тражио Ејмонов кућни број.

„И ја планирам пут за Енглеску&qуот;, рекао је принц. „Треба да се нађемо.&qуот;

Eamonn pictured with Al Hilal
Еамонн О'Кеефе
Ејмон је први европски професионалац који је играо у саудијској лиги

После три недеље у Енглеској, Абдулах је звао на кућу Ејмонове мајке, где су О'Кифови одсели. Ејмон није био код куће, па се јавила његова мајка.

„Јавио ти се како-се-оно-зваше&qуот;, рекла је она сину. „Онај твој принц.&qуот;

Ејмон је назвао Абдулаха назад - на његов рачун - у Карлтон Тауеру, хотелу близу Херодса у Лондону. Два дана касније, обрео се у возу за Јустон. На станци га је дочекао шофер.

У главном граду, Ејмон се поново возио на вртешци саудијског новца. Гледао је како принц купује шест одела Сесил Џи и питао се, у хотелу Гросвенор, зашто је човек у белим рукавицама стајао крај писоара. („Искрено сам помислио - не држи ли ти га ваљда?&qуот;).

Кад су једном од Абдулахових асистената требале нове ципеле, Ејмон је добио 200 фунти и послат је да му купи пар. Вратио је 150 фунти и отишао у Маркс енд спенсер.

„Био је то други свет&qуот;, каже Ејмон.

Убрзо после тога, исти асистент се вратио у Ријад, тако да је Абдулах питао Ејмона да ли жели да заузме његово место на пропутовању. Париз је био следећи, па Кан, Рим, Каиро, и назад у Саудијску Арабију. Абдулахова жена желела је да купи намештај; принц је планирао да баца коцкице у европским казинима.

Његова жена и деца ишли су у Велс са његовом таштом, тако да је Ејмон пристао. Недељу дана касније, налазио се у лимузини за Хитроу, спреман за велико пропутовање са „Принцом како-се-оно-зваше&qуот;.

Short presentational grey line
ББЦ

Сада су већ саудијски принц и младић из Блеклија били пријатељи. Ејмон и Абдулах: Необичан пар.

„Добро смо се слагали, све време смо се смејали&qуот;, каже Ејмон. „Мислим да су му досадили сви они други ликови који су му се нон-стоп улизивали.&qуот;

На аеродрому Шарл Де Гол, принца и његову свиту дочекао је саудијски амбасадор. „Заставице на ауту и све то&qуот;, каже Ејмон.

Док је Абдулах држао састанке, Ејмону је поверио да му причува актовку. Ејмон је наручио кафу и чоколадицу, сачекао у ВИП соби и на крају био пребачен у Париз сам, заједно са актовком.

Сат времена касније, док је био у хотелској соби, зазвонио му је телефон. Био је то Абдулах, који је тражио актовку, тако да се Ејмон спустио до принцовог апартмана. Принц је отворио актовку и показао му шта је овај носио све време: хиљаде и хиљаде француских франака.

„Помало онако као што виђате на телевизији, није било места ни за шта друго&qуот;, каже Ејмон. „Оставио сам је на столици док сам пио кафу на аеродрому - можете ли да замислите шта би се десило да сам је изгубио?&qуот;

Те ноћи, Ејмон је јео вечеру на броду са стакленим дном на Сени, а потом се дивио граду са балкона хотелске собе. Заспао је као срећан човек. Али његови слатки снови нису дуго потрајали.

Два дана касније, одлетели су у Кан, где су се спустили у казино и повезли се истим лифтом.

Eamonn with his car in the Saudi desert
Еамонн О'Кеефе
Ејмон са колима у саудијској пустињи

Након што му се Абдулах поверио, лифт је одједном деловао тешње, каже Ејмон.

Принц је недвосмислено обзнанио своја осећања, па је онда то учинио и Ејмон. Он није геј. Не занима га веза. Желео је само да буде фудбалер и ништа друго.

„Прошло је вероватно 15 секунди пре него што су се отворила врата лифта&qуот;, каже Ејмон. „Али мени је то деловало као месец дана. Осећала се страшна хладноћа у ваздуху.&qуот;

У том тренутку, велико пропутовање било је окончано. Атмосфера се променила, баш као и план пута. Уместо три ноћи у Риму, остали су само једну; уместо да сврате до Каира, отишли су право у Ријад.

„Било је као лед&qуот;, присећа се Ејмон.

Ејмону је било непријатно, али није био забринут. У лифту му је Абдулах рекао да ће се њихов однос вратити на старо, на „председника и играча&qуот;, а Ејмон му је поверовао.

„Ни на секунд нисам помислио да се налазим у опасности&qуот;, каже он. „Помислио сам - имам уговор, вратићемо се у нормалу.&qуот;

Након што су се вратили у Ријад, то се променило. Хомосексуалност је била - и још увек је - незаконита у Саудијској Арабији, а краљевска породица била је - и још увек је - свемогућа. Ејмон није намеравао да открије Абдулахову тајну - али шта ако је Абдулах ипак желео да изврши притисак на њега.

Ејмон је почео да се брине. Да се осећа клаустрофобично. Можда чак параноично. Обратио се Џорџу да би му испричао шта се догодило, како би га овај умирио. То се није десило.

„Они неће оставити то само на томе, идиоте један&qуот;, рекао је Џорџ.

Short presentational grey line
ББЦ

Џорџ Смит данас има 84 године; и даље прати фудбал и пун је прича из дуге тренерске каријере. Да ли се сећа Ејмона? „Ох, да&qуот;, каже он преко телефона из Рочдејла. „Ја сам га претворио у професионалца.&qуот;

Џорџове приче скачу од Саудијске Арабије до Исланда, преко Омана и Бахрејна. Али Ејмон одскаче у њима. Волео га је, али чак и пре великог пропутовања био је забринут за њега. Ејмон је проводио сувише времена са Абдулахом, сматрао је - а Абдулах је трошио исувише новца на Ејмона.

„Сматрао сам да су сувише блиски и председник Абдулах је то знао&qуот;, каже он. „Знао је да ме то брине.&qуот;

Кад је Џорџ чуо за Кан, рекао је Ејмону да сместа напусти Саудијску Арабију, ради властите безбедности. „Био је у опасности&qуот;, каже он. „Могло је било шта да се деси.&qуот;

Као на пример?

„Сам бог зна. Нека врста несреће. Петљао се с краљевском лозом - то се не ради.&qуот;

Ејмон се смрзао. Знао је тајну о једном од најмоћнијих људи у земљи и то га је - мислио је - довело у опасност. Провео је ноћ на Џорџовој софи, али је већи део времена зурио у таваницу. Имао је 22 године, био је далеко од куће и уплашен. Његова породица била је у Енглеској и није смео да дозволи да се врати у Ријад.

Али постојао је један проблем.

Да би напустио земљу, његову излазну визу морао је да потпише његов шеф - а његов шеф био је принц. За Ејмона, Саудијска Арабија одувек је деловала као позлаћено место. Сада му је деловала као позлаћени кавез.

Jimmy Hill, pictured on the Parkinson show in 1976, was involved in releasing Eamonn from his Saudi contract
ББЦ
Џими Хил, на слици у Паркинсоновој емисији 1976. године, учествовао је у ослобађању Ејмона од саудијског уговора

Наредног јутра, Ејмон је одлучио да слаже.

Рећи ће Абдулау да му је отац болестан и да мора хитно да отпутује у Енглеску. Отишао је до Абдулахове виле, испричао му своју причу и сачекао реакцију. Принц га је саслушао, али није донео никакву одлуку. Уместо тога, натерао га је да се добро презноји. Причаће о томе сутра, рекао је Абдулах.

Прошла је још једна дуга ноћ. Хотел са пет звездица у Паризу, где је спавао без икаквих брига на овом свету, деловало је као пре читаву вечност.

Наредног дана, Ејмон је отишао до фудбалског клуба да се сретне са Абдулахом. Принц је затворио врата и наложио особљу да их не узнемирава. Ејмон се добро сећа да је принц седео на прочељу дугог стола.

„Је ли ово због Француске?&qуот; питао је принц. „Не верујем да ћеш се вратити.&qуот;

И док је Ејмон покушавао да разувери Абдулаха, принц је посегао за пенкалом и папиром. Полако је, каже Ејмон, почео да пише нешто на арапском. Био је то споразум. Ејмон може да иде кући, али само на недељу дана.

Све што је требало је да потпише.

Ејмон није умео да чита на арапском. Уговор је могао је да значи да се одриче читавог живота а да то и не зна. И зато није смео да потпише тај папир.

Али није смео ни да га поцепа. Кад би то урадио, принц га никад не би пустио да оде. Размислио је на брзину и одлучио се за нешто што данас зове Блефом године.

„Желиш ли да потпишем ово?&qуот;, питао је Ејмон. „Ја морам да верујем овом уговором на арапском - а ти не можеш заузврат да верујеш мени? У реду, није никакав проблем.&qуот;

Ејмон је узео оловку и кренуо да потпише. У последњој секунди, каже Ејмон, Абдулах му је преотео папир, поцепао га и бацио у канту.

„Средићу ти тај лет&qуот;, рекао је невољно.

Short presentational grey line
ББЦ

Наредног дана, Ејмон је отишао на аеродром. Узео је само одећу за недељу дана, да Абдулах не би помислио да одлази заувек. Је ли и даље био уплашен?

„Апсолутно&qуот;, каже Ејмон. „Јер да је Абдулах рекао да не могу да уђем у тај авион, не бих могао да уђем. Чак и кад је авион узлетео, био сам забринут.&qуот;

Након што је слетео у Лондон, од среће је песницом ударао седиште испред себе. Али његови проблеми се ту нису завршили. Да би наставио каријеру у Енглеској, морао је да се региструје у Фудбалском савезу. А да би се регистровао у Фудбалском савезу, морао је да добио одобрење Саудијске Арабије.

Након што је разговарао са Фудбалским савезом, Ејмон је примио факс из Ријада. Захтевано је:

  • 9.000 саудијских ријала за раскид уговора (око 1.200 фунти тада, данас еквивалентно 8.000 фунти)
  • 1.500 ријала за поправку клима уређаја у његовом стану
  • 300 фунти за враћање дуга Абдулаху
  • Минус једномесечна плата коју и даље дугују Ејмону

Ејмон је могао да прихвати прву и четврту тачку. Остале су, сматрао је, Абдулахова освета. Клима уређај није био покварен, каже он, а никад није позајмио ни пени од принца.

Ејмон је разговарао са Фудбалским савезом и, 22. новембра 1976. године, добио телеграм из Лондона. „Молим позовите - о нашем трошку - хитно&qуот;, писало је. Телеграм је потписао нови шеф саудијског фудбала Џими Хил..

Jimmy Hill's telegram to Eamonn
Еамонн О'Кеефе
Телеграм Џимија Хила Ејмону

Године 1976. Џими Хил био је један од најславнијих људи енглеског фудбала. Он је 1961. године, као шеф синдиката играча, укинуо максималну плату; седамдесетих је био водитељ ББЦ-јеве ударне фудбалске емисије Утакмица дана.

Уговор у Саудијској Арабији вредео је 25 милиона фунти. Колико је од тога ишло њему и његовом сину Данкану (ког су такође плаћали Саудијци) није познато, али било је сигурно превише да би то упропастио неки младић из Блеклија.

Као што је од њега тражено, Ејмон је назвао Хила. Ејмонов отац - синдикални активиста - рекао је да ће радо испричати Фифи и читавом свету шта се десило у Кану. Две недеље касније, уговорен је састанак у Алтринкаму између заједничког пријатеља Џорџа и Ејмона, представника Ал-Хилала и Ејмона.

„Шта сте мислили да би се десило да сте остали?&qуот;, питао је човек из Ал-Хилала саркастично.

„Кад је у питању ваша породица, не смете да се коцкате&qуот;, одговорио је Ејмон, смртно озбиљан.

После узавреле расправе, људи су се руковали. Недељу дана касније, Саудијци су послали раскид уговора са Ејмоном и он је био слободан да игра у Енглеској. Саудијска авантура била је окончана. Коначно је успео да сиђе са вртешке.

Teamsheet from England-Ireland game in 1985
ББЦ
Ејмон је поново изградио каријеру до те мере да је изабран да игра за Републику Ирску против Енглеске на Вемблију (број девет на ирској страни)

Кад се вратио у Енглеску, Ејмон је био без пребијене паре.

Није могао да дође до својих плата - оне су се налазиле заробљене на саудијском рачуну - тако да је морао да прода кућу у Олдаму. Вратио се да ради за Манчестер ивнинг њуз и, на крају, кренуо да игра за полупрофесионални клуб Мосли.

Након саудијског сунца и базена, ветрови и кише Северне Премијер лиге деловали су као степеница ниже. Али Ејмон је то обожавао.

Мосли је 1979. године освојио дуплу круну, лигу и куп, а Ејмон је прешао у Евертон, у сам врх енглеског фудбала, за 25.000 фунти.

Играо је четрдесет утакмица у Првој дивизији пре него што је прешао у Виган Атлетик. Играо је и пет пута за Ирску републику - укључујући 1985. године против Енглеске на Вемблију.

Последњи пут кад је био тамо, 1968. године, био је разрогачени навијач који је гледао како Манчестер Јунајтед добија Бенфику у финалу Европског купа. Сада су људи плаћали карту да гледају њега.

То је био један од многих разлога зашто није био огорчен због Саудијске Арабије, Абдулаха или те вреле летње ноћу у Кану.

„Да се није десио инцидент у лифту, остао бих у Саудијској Арабији&qуот;, каже он. „Вероватно никад не бих играо за Евертон, вероватно никад не бих играо за Ирску.&qуот;

Eamonn is now retired near Manchester, but still works part-time for Everton FC
ББЦ / Јон Паркер Лее
Ејмон сада као пензионер живи близу Манчестера, али и даље ради хонорарно за фудбалски клуб Евертон

Абдулах је остао на месту председника Ал-Хилала до 1981. године и наставио много да троши. После Ејмона, његова следећа аквизиција био је Ривелињо, освајач Светског првенства са бразилском репрезентацијом.

Клуб је освојио нову лигу коју је организовао Џими Хил 1977. и 1979. године, а данас је један од највећих клубова у Азији.

Осим његове љубави према фудбалу, не зна се много шта друго о принцу.

Центар за међународну комуникацију саудијске владе и фудбалски клуб Ал-Хилал одбили су да коментаришу Ејмонову причу, а постоји врло мало тога у писаној форми о принцу. Био је, на крају крајева, један од њих стотину.

Абдулахов деда - Ибн Сауд, оснивач земље - имао је 45 синова. Од њих, 36 је имало своју децу, од којих је један био Абдулах.

Као што је један стручњак за Саудијску Арабију рекао за ББЦ: „Ти људи воде веома заштићене животе, у друштво које има сушту супротност од љубопитљиве штампе.&qуот;

Саудијска влада одбија да потврди да ли је Абдулах жив, али према сајту Ал-Хилала, он је мртав. Блискоисточни новинар рекао је за ББЦ да је умро 2007. године, док један други мисли да је то било 2006. године.

Према арапској Википедији - ставка садржи мање од 400 речи - Абдулах је имао три жене и седморо деце. Последњи пут га је Ејмон видео за време Блефа године у Ријаду.


Након што је тренирао Корк Сити у Ирској, Ејмон је радио за локалну власт у Чеширу. Преселио се у Португал, али сада живи као пензионер близу Манчестера. Лечен је од рака 2017. године радиотерапијом и хемотерапијом и константно му је боље.

„Да куцнем о дрво и брзо се помолим, све изгледа добро сада&qуот;, каже он.

У данима кад се играју утакмице и даље ради у луксузним ложама за Евертон, причајући приче из своје каријере.

Годинама није говорио о Саудијској Арабији: није желео поново да проживљава ту трауму или да се излаже хомофобичним подругивањима. Након што се вратио кући, чак је одбио позамашан чек од једног новинара таблоида.

Али сада, више од 40 година касније, радо жели да исприча све. Више од свега, жели да његови саудијски саиграчи знају зашто је отишао.

„Допало ми се време које сам провео у Саудијској Арабији - како да не волите тај начин живота?&qуот;, каже он. „Волео сам саиграче, објекти су били сјајни, читав аранжман био је фантастичан. Били смо срећни тамо.&qуот;

Пре осам година, Ејмон је написао аутобиографију. Њен наслов савршено дочарава његов живот, од зелене траве Католичког клуба Свете Кларе до његове узбудљиве саудијске авантуре.

„Само сам желео да играм фудбал&qуот;.

Eamonn O'Keefe
ББЦ / Јон Паркер Лее

Фотограф: Џон Паркер Ли


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.01.2020)

BBC News

Кључне речи

Коментари

Повезане вести »

Најновије вести »