СПОС: Тровање пчела у Србији треба прогласити кривичним делом

Бета 20.05.2020

Највећи проблем пчелара у Србији, где је регистровано више од 1,3 милиона кошница, је тровање пчела, изјавио је данас председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић.

Он  је поновио да пчелари траже да држава тровање пчела прогласи кривичним делом, јер пчеле годишње приносе српске пољопривреде подигну за 226 милиона евра.

"Много је учињено на том плану, измењен је закон, од наредне године више нема слободне продаје пестицида, инспекција све боље ради на терену, али тровања се настављају тек нешто мањим интензитетом, јер неки пољопривредници очигледно и даље не знају скоро ништа о томе колико им пчеле повећавају приносе", казао је Живадиновић агенцији Бета поводом Светског дана пчела, 20. маја.

Он је нагласио да тровања пчела обесхрабрују пчеларе, па се дешава да и најбољи међу њима напусте пчеларење. "Од државе тражимо да се уведу драстичније казне са једне стране, а да се тровање пчела прогласи кривичним делом, те да се гони по службеној дужности. То је једини спас који тренутно видимо", казао је Живадиновић.

Он је подсетио да је пчела индикатор здраве животне средине и да све чешћа масовна тровања пчела указују на неадекватну употребу средстава за заштиту биља, самим тим и на загађење животне средине.

"Пчела је једини инсект који производи храну за људе. Опрашивањем, пчеле сваке године подигну приносе у пољопривреди Србије за 226 милиона евра. Само једно пчелиње друштво годишње подигне приносе околних пољопривредника за 566 евра", прецизирао је Живадиновић.

Додао је да "више од 75 одсто главних гајених биљака директно зависи од пчеле као опрашивача".

"Више од 100 врста гајених биљака, које чине највећи део у производњи хране за људе, опрашује пчела. Без опрашивања пчела, принос јабуке пада за 38 одсто, јагоде за 55 одсто, вишње за 67 одсто, шљиве за 72 одсто, малине за 81 одсто, крушке 36 одсто, уљане репице 50 одсто", рекао је Живадиновић.  

Према његовим речима, у Управи за ветерину Министарства пољопривреде Србије регистровано је више од 1,3 милиона кошница, а више од 16.000 пчелара сваке године конкурише за субвенције, те они чине, како је навео, главни корпус пчелара са озбиљнијим бројем кошница. Додао је да има, међутим, и нерегистрованих пчелињака, што је супротно закону.

Пчелари СПОС-а су прошле године, како је казао Живадиновић, произвели нешто више од 5.000 тона меда, јер је сезона била слабија него иначе . Највише меда се извози у Норвешку, Италију, Немачку и земље окружења.

"Потенцијал за производњу меда у Србији нисмо ни близу достигли. Сигурно приносе можемо дуплирати, али за то је потребно направити јефтин и функционалан катастар пчелињих паша, субвенционисати набавку погонских возила за превоз пчела, као и коначно решити регистрацију пчеларских возила, што је обећање државе које још није испуњено", указао је Живадиновић.

Он је оценио да је Погон за прикупљање и пласман меда пчелара СПОС-а "Наш мед" у Рачи, "једини спас за будућност наших пчелара".

"У априлу ове године кренуо је озбиљан увоз меда из иностранства и једини начин да се изборимо са таквом конкуренцијом јесте презентација домаћег меда, како нашем тржишту, тако и иностраном. До сада смо у погон уложили више од 1,4 милиона евра, те је у потпуности спреман за пласман меда на велико, у бурадима, а недостаје нам за наредну фазу још око 470.000 евра како бисмо га у потпуности опремили за пласман меда у теглама", рекао је Живадиновић.

Капацитет овог погона је до 3.000 тона годишње, али га је, како је додао, лако повећати уколико буде било потребе, уношењем још једног хомогенизатора за мед.

"Извоз меда се планира у све државе света, где год има интересовања, наравно највише таргетирамо тржиште ЕУ, арапских земаља и Јапана", казао је председник СПОС-а.

Навео је да је пандемија корона вируса пореметила планове и направила несагледиву штету, што кроз директне трошкове одржавања погона током периода застоја, што због тога што је отварање које је већ било заказано морало да се одложи. Екипа фирме из Словеније која је испоручила кључну опрему, није могла да дође због забране кретања да обави пробни рад опреме, нити се зна кад ће моћи да дође, а то је предуслов за увођење стандарда.

"Свакако је штета огромна и тек крајем године моћи ћемо да је изразимо новчано. О штети због кашњења почетка рада да не причамо, њу трпе сви пчелари који коначно очекују реалну цену за свој производ", казао је Живадиновић.

Подсетио је и да је за време ванредног стања највећи проблем била немогућност одласка на пчелињаке пчелара старијих од 65 односно 70 година, па су претрпели велике штете.

"СПОС је тражио да им се помогне, држава је изашла у сусрет за пчеларе старије од 70 година, на жалост не и преко 65, те су они добили 800 динара по кошници, до максималних 20.000 динара по особи", рекао је Живадиновић.

Светски дан пчела обележава се на иницијативу Словеније од 2018. године, са циљем да се укаже на значај пчела у опрашивању биљака, односно производњи хране, али и заштити животне средине, односно опсатнак људи на планети.

Тај датум је одређен за обележавање, јер се 20. маја 1734. родио Антон Јанша, словеначки пчелар, који је био познат као пионир савременог пчеларства, а Марија Терезија га је именовала за главног учитеља пчеларства. Истовремено је мај на северној полулопти месец бујног развоја пчела и природе, а на јужној полулопти је јесен, када се прикупљају пчелињи производи и почиње сезона употребе меда.

Отправник послова Амбасаде Словеније у Београду Роман Веикслер казао је да је пчеларство у Србији , слично као у Словенији, "на јако високом нивоу и представља важну пољопривредну грану".

"Зато радује чињеница, да је Србија међу првима препознала значај међународне заштите пчела и подржала иницијативу за проглашење Светског дана пчела", казао је он.

Подсетио је да се се сваке године у мају приређују догађаји посвећени обележавању Светског дана пчела, али ће због  пандемије корона вируса  овогодишње, треће обележавање, бити пре свега у знаку виртуелних догађаја.

Пчеле опрашују, подсетили су из Амбасаде Словеније, скоро три четвртине свих биљака и од њих зависи трећина произведене хране на планети, а ефикасно опрашивање повећава количину пољопривредних култура, побољшава њихов квалитет и отпорност на штеточине.

Културе које зависе од опрашивања су значајан извор прихода пољопривредника, пре свега мањих и породичних газдинстава.

Према последњем извештају Светског савеза за очување природе (ИУЦН), готово 10 одсто пчела је под претњом изумирања, а пет процената је највероватније угрожено.

(Бета, 05.20.2020)

Повезане вести »

Коментари

Политика, најновије вести »