Kako se navodi u saopštenju, od 1,081 milijarde dinara, samo 133 miliona je opredeljeno za opštine na teritoriji Vojvodine.

"To je očigledan primer namernog kažnjavanja građana Vojvodine i dokaz maćehinskog odnosa Vlade Srbije i resornog ministra prema Autonomnoj pokrajini Vojvodini", istakao je Bugarski.

On je dodao da Pokrajinska vlada stoga ponovo pita Vladu Srbije "zbog čega građane Vojvodine tretira kao građane drugog reda i zbog čega su građani Vojvodine manje vredni u odnosu na građane drugih delova Srbije".

U saopštenju se navodi i da je Republička vlada za transfer novca lokalnim samoupravama iskoristila isti pravni osnov za koji su pokrajinskoj administraciji rekli da je - neosnovan, uz objašnjenje da prema odredbama Zakona o budžetskom sistemu ne postoji mogućnost da Republika Srbija nadomesti budžetu Vojvodine pad prihoda od poreza na dobit.

"Zbog toga su izostale investicije u oblasti infrastrukture, poljoprivrede, privrede, kulture i zdravstva na teritoriji Vojvodine", ukazuje Bugarski.

On je podsetio da je Pokrajinska vlada ocenu ustavnosti tog zakona tražila još pre tri godine, ali da odgovor do danas nije dobijen.

Poručio je da Pokrajinska vlada upozorava sve institucije da građani Vojvodine ne smeju da se diskriminišu i da ne smeju da postoje netransparentni uslovi prilikom odlučivanja kome i koliko će se opredeliti sredstava iz tekuće budžetske rezerve.

"Kako to da za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu važe jedna, a za, na primer, gradonačelnika Kragujevca, druga pravila?", navodi se u saopštenju pokrajinskog sekretara Branislava Bugarskog.

O platama u upravi treba da odlučuju opštine i gradovi

Odgovornost za visinu plata službenika u lokalnim administracijama ne bi trebalo da ima republika, kao što je to sada slučaj, već bi je trebalo prebaciti na lokalni nivo, kaže pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Branislav Bugarski.

On je, povodom najave usvajanja novog zakona o platama u javnoj upravi, ukazao da je Međunarodni monetarni fond tražio da se odredi i ograniči koliko će se ukupno novca trošiti na zarade zaposlenih u javnoj administraciji.

"Međutim, način na koji će taj novac biti raspoređen trebalo bi da bude stvar lokalnih političkih elita. Ne treba Beograd da zanima kolika će biti plata načelnika uprave u nekoj opštini", kazao je Bugarski gostujući u Jutarnjem programu Radio televizije Vojvodine.

On ukazuje da bi, na primer, predsednik opštine Kanjiža trebalo da odredi kolika je plata načelnika tamošnje opštinske uprave.

"Zapravo se desilo u jednom momentu da načelnik opštinske uprave iz Kanjiže prešao da radi u Gradsku upravu u Subotici jer je tamo bolje plaćen. S druge strane, ne možete jednog načelnika uprave u Inđiji da izjednačite kroz platne razrede – a to će se upravo desiti zbog novog zakona – sa načelnikom neke nerazvijene opštinske uprave u Srbiji. Jednostavno, inđijski načelnik će, na primer, potpisati mnogo više građevinskih dozvola, njegov rad je mnogo kompleksniji i zahtevniji, iako obavlja isti posao i ima isto radno vreme kao i njegov kolega u nekoj drugoj opštini", objašnjava Bugarski.

Na pitanje neće li onda svi hrliti da žive u Beograd, ako će tamo biti najveće plate, on odgovara da je to pitanje za lokalne elite, ali da nikako ne bi trebalo dozvoliti uravnilovku. Trebalo bi razvijati tu vrstu tržišne motivacije, dodao je.

"Plate na lokalu treba da budu stvar lokalne debate. Tako ćete razvijati i demokratiju", objasnio je Bugarski.

Dodao je da se nada da će zakonom o platama u javnom sektoru biti "ispravljena nepravda" koja je smanjenjem plata naneta zaposlenim u javnom sektoru, pre svih prosvetarima, zdravstvenim radnicima i policiji.

"Nisu svi koji rade za državu vesele budžetlije, tu ima mnogo važnih i posvećenih profesionalaca koji rade veliki posao za državu", ocenio je.

Ipak, dodao je, smatra da je pre ovog zakona trebalo utvrditi status zaposlenih u lokalnim i pokrajinskoj administraciji, zatim usvojiti zakon o maksimalnom broju zaposlenih u držaavnoj upravi. "Sada idemo u kontra smeru", naveo je.