Stav: EU, ljudska prava i čišćenje snega

Mogućnost da korisnici socijalne pomoći budu primorani na fizički rad, nadležni ministar Aleksandar Vulin najavio je još pre nekoliko meseci, ali je ta ideja u punoj snazi zaživela tek ovih dana, kada je Beograd ostao blokiran pod desetak centimetara snega.

Pošto su se nadležne gradske službe pokazale nemoćne, ministar se dosetio svojih "štićenika".

Ostalo je nejasno da li su korisnici socijalne pomoći bili pozvani, ili su se (prisetivši se valjda Vulinove najave) prijavili sami: "Ja sam se sam prijavio, a i dobio sam poziv. Znači, na dobrovoljnoj osnovi, a i od socijalnog radnika Marine sam dobio poziv, da dođem da radim, da pomognem da se očisti sneg. Što sam ja prihvatio, normalno, šta...", rekao je jedan "čistač po službenoj dužnosti" za televiziju N1.

I ostali sagovornici bili su podjednako neodređeni, ali je i pored toga jasno da su oni za svoj rad dobili jedan topli obrok, osiguranje i obećanje da će imati prednost ako žele da se zaposle u komunalnim preduzećima. Ipak, najvažnije od svega jeste da će onima koji se dva puta ne odazovu na sledeće radne zadatke - socijalna pomoć biti uskraćena.

Vest o prinudnom čišćenju snega u Beogradu jedna je od onih koja pokazuje da će proces priključivanja Srbije Evropskoj uniji biti kompleksan, dugotrajan i sa vrlo neizvesnim tokom i završetkom. Ona, naime, jasno ilustruje da - uprkos zakonima, evropskim i domaćim regulativama - u Srbiji postoji suštinsko nerazumevanje koncepta ljudskih prava.

Pošto smo ovde na terenu evropskih integracija, trebalo bi naglasiti da prinudni rad (jer o tome je reč) nije kršenje evropske prakse samo u okviru Poglavlja 19 koje se bavi socijalnom politikom, već pre svega prakse obuhvaćene Poglavljem 23 koje će verovatno uskoro biti otvoreno, a odnosi se na ljudska prava.

Jedan od najzačajnih dokumenata u okviru Poglavlja 23 jeste Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine. Ova konvencija u članu 14 eksplicitno zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, jezik, političko i drugo mišljenje, ali i imovno stanje (što je slučaj u priči o čišćenju snega). Takođe, u stavu 4, isto tako eksplicitno zabranjuje se ropstvo i prinudni rad: "Ni od koga se ne može zahtevati da obavlja prinudni ili obavezni rad", kaže se u dokumentu koji je potpisala Srbija, a koji će morati da bude prihvaćen kao deo regulative u okviru ovog poglavlja.

Konvencija, istina, navodi da izraz "prinudni i obavezni rad" ne obuhvata rad u sklopu zatvorske kazne, službe vojne prirode, rad u okviru "uobičajenih građanskih dužnosti", ili rad koji se traži u orkvu neke krize "ili nesreće koja preti opstanku ili dobrobiti zajednice". Međutim, jasno je da čišćenje desetak centimetara snega na platou prometne saobraćajnice u centru glavnog grada svakako ne spada ni u jednu od tih olakšavajućih okolnosti.

Osim Konvencije, za ovaj slučaj značajna je Revidirana socijalna povelja koja je deo pregovora u okviru Poglavlja 19.

Već u uvodnom delu tog dokumenta navodi se da "svako bez odgovarajućih sredstava ima pravo na socijalnu i medicinsku pomoć", ali i da "svako ima pravo da koristi usluge službi socijalne zaštite". Nema tu ništa ni nalik ministrove tvrdnje da je čišćenje snega način da se pokaže kako "socijalna pomoć nije zanimanje, već stanje, nesrećno životno stanje, koje se može i mora promeniti učešćem čitavog društva, ali i učešćem pojednica, prvenstveno radom".

Tu, kao i u svim drugim međunarodnim dokumentima koji su deo pravnih tekovina EU obuhvaćenih poglavljima 19 i 23, ističe se da pravo na socijalnu pomoć ne sme da bude uslovljeno bilo čime, osim imovnim stanjem građana i građanki.

Ucene, obećanja i moralne pridike onima koje je život već dovoljno izmrcvario, u potpunoj su suprotnosti sa konceptom ljudskih prava, sa svim tradicijama Evrope, pa i civilizovanog sveta uopšte.

To tako jednostavno ne može. Ma šta o životu, radu, siromaštvu i sopstvenoj moći, mislio ovaj ili onaj ministar.