Sela se gase, mladi odlaze

Mladi ne ostaju na selu gde nema čak ni proste reporodukcije, sve to će nas kao narod skupo koštati, kaže Momčilo Budimirović uzgajivač koza i penzionisani profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu. Po njegovom mišljenju, ključni problemi nisu ipak egzistencijalne prirode.

"Deca su se najviše rađala posle Velikog rata i Drugog svetskog rata, a tada su ljudi bili siromašni ali su bili entuzijasti jer je narod imao očekivanja. Moj subjektivni osećaj da će to biti nenadoknadiv problem", smatra Budimirović.

I stanovnici sela Pivnice su saglasni da mladi odlaze jer ne vide perspektivu u seoskim područjima.

Ipak ima i slučajeva da se u u poslednje vreme mladi vraćaju na selo jer vide šansu u sopstvenom biznisu i proizvodnji.

Momčilo Budimirović kaže da je dobro da se neki mladi vraćaju i počinju sa proizvodnjom sira ili malina i znaju da će imati prihode tokom cele godine. Profesor sociologije sela na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Dejan Janković smatra da se na širem planu mora potencirati ruralni razvoj koji treba da ukjluči ne samo agrarnu politiku već i sve ostale aspekte koji bi doveli do unarpeđenja kvaliteta života u seoskim područjima.

Ekononomija u ruralnim područjima u najvećoj meri je zavisna od primarne poljoprivrede i ona angažuje samo 40 odsto polulacije koja nema ekonomsku snagu. A šta je potrebno da seoska područja budu razvijenija?

"Da bi se ruralna područja razvila moraju da korsite soptvene resurse da bi postala korisnija za društvo i da budu atraktivnija. Kod nas je selo nešto što je primitivno i nešto što treba prevazići. Ja ne mislim da je poljoprivreda naša šansa, ali zajedno poljoprivreda i agrobiznis jesu šansa koja mogu da dovedu do novih radnih mesta u prerađivačkoj industriji", ocenjuje Janković.

Statistika govori da Srbija svake godine u poslednjoj deceniji, u proseku, ostaje bez 20.000 stanovnika, , a od d 4.512 sela čak sedam stotina je na izdisaju.