Više od 120 lokalnih skupština u Srbiji je tokom proteklih godina sebe jednoglasno proglasilo GMO slobodnim zonama. Uzgoj i promet takve robe je, prema statistikama, neprihvatljiv i za više od 85 odsto građana, ali i brojne stručnjake, koji tvrde da bi, pored toga što nijedna nagla izmena genetskog materijala ne može da ostane bez posledica, ukidanjem zabrane GMO-a bila ugrožena i proizvodnja hrane u Srbiji.

"Neko u Srbiji mora da sedne i da napravi računicu – da li nam je skuplja dara ili mera, da li Srbija time dobija ili gubi. Ako bismo gledali samo po kriterijumima GMO proizvoda, mi tu ne možemo da budemo pobednici, jer mi nemamo tehnologiju za takvu proizvodnju", objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta Mioddrag Dimitrijević i dodaje:

"Što kažu nešto južnije, što da se kačimo na voz bez kartu? Je l' imamo našu hranu – imamo. Je l' konvencionalno proizvodimo – konvencionalno. Jesmo li drugi izvoznici soje i proizvođači soje posle Italije – jesmo. Pa malo li je?", pita Dimitrijević.

Izgleda da jeste, jer istraživanja koja bi pouzdano utvrdila da li je GMO štetan po zdravlje, i dalje ne postoje.

"Ne možete da nađete liniju u tim istraživanjima", priča profesor Dimitrijević.

"Imate istraživanja sa slikama ko ovi što prodaju usisivače, pa kad dođe sa slikom grinja koje spavaju s vama u krevetu, presečete se i odmah kupujete usisivač. S druge strane, pošteno je da se kaže da ima i istraživanja koja pokazuju da su životinje hranjene time, ali da nisu imale nikakve posledice. Dakle, postoje i različita istraživanja i različite interpretacije, sve zavisi iz koga centra dolaze i šta hoće njima da se postigne", objašnjava Dimitrijević.

Samim tim, prema pravilima Svetske trgovinske organizacije, bez utvrđenog štetnog dejstva po zdravlje, ne može se ni eksplicitno zabraniti promet takvih proizvoda. A upravo takva zabrana trenutno je na snazi u Srbiji i predstavlja prepreku za prijem naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju.

"To je opšti zahtev prema svim zemljama", kaže pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović.

"Članice nemaju eksplicitne zabrane uvoza i izvoza bilo kog proizvoda, ali za proizvode koje smatraju da treba da budu kontrolisani oni su na kontrolisanim režimima, koji su vrlo restriktivni i koji na kraju ne moraju nikada da dovedu do faktičkog ulaza, samo moraju da bude ispoštovane odgovarajuće procedure", priča Todorović.

Međutim, ono što bi Srbija mogla da učini, jeste da obeleži proizvode koji ne sadrže GMO, ali i jaja, meso i mleko životinja koje nisu hranjene genetski modifikovanom sojom, kako bi potrošači sami mogli da izaberu. Prva takva oznaka u Srbiji je oznaka "Dunav soja".

"Dunav soja kao oznaka kvaliteta može da se nađe na krajnjem proizvodu samo ako je ceo proizvodni lanac sertifikovan", objašnjava Marija Kalentić iz Nemačke organizacije za tehničku saradnju.

"Često se tu nalazi i do sedam firmi – od proizvođača, kolektora, silosa, firmi koje otkupljuju tu soju, prerađivača soje, proizvođača stočne hrane, pa do proizvođača krajnjih proizvoda. Svi oni su uključeni u proces sertifikacije, gde se apsolutno prati kvalitet soje i samo u tom slučaju krajnji proizvod može da bude sertifikovan i da sadrži oznaku Dunav soja ili hranjeno sojom kontrolisanog kvaliteta", priča Kalentić.

Prvi proizvodi s novom oznakom "Dunav soja" na rafovima, u Srbiji bi se mogli naći već na proleće.