Rudnik bi pokrenuo Zabrđe

DIMITROVGRADSKO Zabrđe, prelepa visoravan na visini od oko 800 metara, na kojoj su gotovo jedno kraj drugog prelepa Radejna, Smilovci, Brebevnica, Odorovci, Mazgoš, Prtopopinci i Mojinci, leži na ogromnim rezervama mrkog uglja. Ipak, ovde važi slogan: bogatstvo u zemlji, sirotinja na suncu!

Tako i meštani ovog kraja jadikuju o sebi i potencijalima svog kraja. Za razliku od države Srbije, susedna Bugarska na ovom području, na istoj žili, već decenijama iz dubine zemlje vadi mrko zlato, a uhlebljenje je našlo preko 400 “minjora” (rudara). Ovde su gotovo svi sigurni da se hodnici bugarskog rudnika Stanjanci pružaju ispod granične crte i da su duboko na teritoriji Srbije - ali se ne vide.

- Bugarski rudnik Stanjanci radi decenijama. Kod nas je bio jedan privatnik u Mazgošu, koji je pre petnaestak godina na svom imanju otpočeo da kopa ugalj, ali je to radio dosta primitivno. Posle nekoliko godina je zbog raznih papiroloških zavrzlama i birokratskih prepreka odustao i digao ruke od svega, a životna želja mu je bila da rudnik sa separacijom i ispiranjem proradi i kod nas - kaže Viktor Iliev iz Brebevnice.

Ovaj penzioner, koji se pre 17 godina sa suprugom Ankicom vratio na očevinu, gde obrađuje zemlju i čuva nešto stoke, kaže da bi se aktiviranjem rudnika sa naše strane mnogo toga promenilo.

- Sa mojom i penzijom supruge, ali i sa onim što ovde zaradimo, živimo sasvim solidno. Ali za ovaj kraj bi sve bilo drugačije da radi rudnik. Verovatno bi se puno sveta zaposlilo, mladi bi se ženili i udavali i ne bi ovaj kraj opusteo. Ovako pogledajte: svaka druga kuća je zakatančena i može se kupiti za nekoliko stotina evra. U Mazošu je situacija još gora - privodu svoju priču kraju Iliev..

UZGOJ STOKE

Sa idealnim uslovima ovaj kraj je poznat i po nekoliko mladih ljudi koji su pre desetak godina počeli da se bave stočarstvom. Među njima su Sergej Ivanov, Saša Vasov, kao i farma Cvetkov, na kojoj se čuva oko 400 krava muzara, a tu je i farma porodice Krstev.

PAMTE SARADNjU

U Brebevnici, selu sa tridesetak duša, još uvek stoji jedna graničarska kula, na kojoj su do 2007. bdeli golobradi vojnici graničari. Staze kojima su se kretali poodavno su zarasle u korov i šipražje, a gorštaci pamte lepu saradnju sa vojskom.