Ozakonjavanje nezakonitog

„Pročitao sam vašu izjavu da se u julu očekuje novi zakon o legalizaciji nelegalno izgrađenih objekata, da će on ovaj put biti jednokratan, da će legalizacija biti jeftinija i sa manje dokumenata, ali i da će to ovaj put biti samo još jedna, poslednja prilika za legalizaciju. Ali, to liči na dosadašnje neuspešne pokušaje, a ovo je ako dobro brojimo, već šesti sličan zakonski pokušaj. A mediji saopštavaju da je samo u Beogradu od 2009. do 2013. godine niklo 13.000 novih nelegalnih objekata i da više nemamo pravo na grešku.

Da novi zakon ne bi bio ponavljanje već viđenog, neophodno je prvo izabrati koncept, koji može doneti uspeh. Ne bi smeli dalje nastaviti sa neuspesima legalizacija i krajnje je vreme da se već jednom pređe na legalnu gradnju. Za početak, bilo bi poučno rušenje objekata na klizištima, infrastrukturnim vodovima, parkovima prirode, na tuđem zemljištu i slično. Tako bi se pripremio istinski zaokret od svih dosadašnjih grešaka i poslala poruka vlasnicima 1,5 miliona nelegalnih objekata, a nadasve i onima koji tek smeraju graditi.

Zanemaruje se razlog zašto se gradi nelegalno. A razlog je vrlo jednostavan. Odavno je mnogo povoljnije graditi nelegalno nego legalno. Dosadašnji zakoni su pojeftinjenjima i pojednostavljenjima uvećavali privlačnost nelegalne, u odnosu na legalnu gradnju. A onda se Ustavni sud oglasio ôda u pravnom poretku ne mogu opstati odredbeô koje äsadrže ili ustanovljavaju osnov za propisivanje posebnih tehničkih i materijalnih, odnosno finansijskih uslova za ostvarivanje prava u pitanju, koji su povoljniji od onih koje zakon inače predviđa za izgradnju objekataô. Novo pojeftinjenje i pojednostavljivanje legalizacije, bilo bi novo produženje, ako ne i podsticanje, nelegalnog građenja. To smo već mogli naučiti, a valjda neće ni Ustavni sud promeniti svoje mišljenje.

Prvi neophodan korak je uredno upisati u katastar sve objekte, a treba propisati nešto novo, što će poručiti jasno da više nema legalizacija i da legalna gradnja konačno postaje povoljnija od ilegalne. A povoljnost ilegalnih nad legalnim gradnjama, za iznos doprinosa za uređenje zemljišta i druga koštanja, je bar 10 odsto vrednosti izgrađenog objekta. Poštujući stanovište Ustavnog suda treba propisati da svi ilegalni objekti imaju toliki neizmiren dug državi. U skladu sa tim i propisati da se u katastru registruje svojina vlasnika samo nekih 90 odsto, a susvojina države 10 odsto legalizovanog objekta.

Porez na imovinu treba da plaća nelegalni graditelj na ukupnu tržišnu vrednost objekta, ako ne i više radi korišćenog dela državne svojine. Ali bi se propisalo i pravo otplate državnog udela, bilo jednokratno ili u ratama, da bi nakom potpune otplate legalizovani objekat prešao i u potpunu svojinu privatnog vlasnika. Ovakvo rešenje je višestruko pogodno i dobro. Ali ômanaö ove ideje je što brojnim nelegalnim graditeljima ne odgovara. No, bez preokreta da ilegalna gradnja bude manje privlačna od legalne, nema leka rezistentnoj nelegalnoj gradnji u Srbiji. Naravno, to treba da prati i bolja inspekcija građenja i primene zakona.

Ako i ovako ostvarimo jednokratni efekat novog zakona, moramo nastaviti reforme propisa o građenju. Napravili ste veliki napredak sa kraćim rokom dobivanja građevinske dozvole, ali ostaje potreba daljeg pojednostavljivanja i pojeftinjenja i ostalih postupaka, pre i posle te dozvole. Krupan problem je pomenuti doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. Potrebno je reformama osposobiti preduzeća za vodovod i kanalizaciju, putnu mrežu, elektrodistribuciju i druge, da sami investiraju i omoguće lake priključke za one koji grade i postaju njihove nove mušterije. To bi doprinelo i obnavljanju građenja koje je važan deo povratka na privredni rast.

Ovo nije prvi pokušaj podsticanja preokreta u nelegalnom građenju. Ceneći vašu preduzimljivost i energiju, verujem da ovaj put predlog ide nekome ko ima snažnu volju da nađe i tvrđe a bolje rešenjeö.

Odgovorila je odmah, umesto nje, Aleksandra Damnjanović, državni sekretar, ovako:

äZahvaljujem na interesovanju i sugestijama iznetim za buduća rešenja u zakonu kojim se uređuje pitanje legalizacije bespravno izgrađenih objekata. Izrečeni sudovi i date sugestije se u najvećoj meri poklapaju sa stavovima ovog ministarstva o načinu rešavanja ovog pitanja. Buduća rešenja u zakonu uslovljena su do sad donetim odlukama Ustavnog suda RS, kojima se insistira na ravnopravnom tretmanu bespravnih i legalnih graditelja, sa jedne strane i potrebi države da u okvire zakona vrati skoro milion objekata koji su građeni suprotno zakonu, sa druge strane. U rešavanju pitanja legalizacije postoje elementi javnog interesa za odstupanjem od načela ravnopravnosti, ali je taj interes potrebno izraziti, u svim odstupanjima, kroz objektivne i dokazane kriterijume. Ministarstvo će u narednom periodu formirati Radnu grupu i započeti sa radom na izradi Nacrta zakona, a vaš podnesak će biti ustupljen Radnoj grupi, kao jedna od polaznih osnova za utvrđivanje načela novog zakona. Ministarstvo će takođe organizovati i javnu raspravu po izradi Nacrta, a tekst Nacrta će biti dostupan i na zvaničnom sajtu Ministarstva.ô

Usvojen je sa lakoćom Zakon o ozakonjenju, kojim je neravnopravnost između legalnih i ilegalnih graditelja povećana u odnosu na ranija zakonska rešenja, daljim pojeftinjenjem älegalizacijeô prezvane samo u äozakonjenjeô. A Zorana Mihajlović se pravda da je zakon navodno imao samo dve mogućnosti: ili srušiti milione objekata, ili ih ozakoniti.

Pre donošenja Zakona, poslato je i predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, pismo koje glasi:

äMinistarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođa Zorana Mihajlović spremila je olako i po šesti put loše propise i pred skupštinom je Zakon o ozakonjenju. Vi ste napravili istorijski potez kad ste uskratili stupanje na snagu štetnog zakona koji je pod posebnim uslovima predviđao na loš način prodaju samo zakupcima državne nepokretnosti i hvala vam na tome. Ovaj put radi se o još jednom vrlo lošem zakonu, pa vas, u ime grupe građana, najlepše molim da i ovaj put onemogućite stupanje na snagu i ovog već dokazano i neustavnog i vrlo štetnog zakona. Biće loše ako bude morao ponovo da odlučuje i Ustavni sud.

Građani su bili ohrabreni kad je Ustavni sud ocenio prethodnu legalizaciju nelegalne gradnje čvrstim i kristalno jasnim stavom. A ministarka i dalje hvali što će ozakonjenje biti još jeftinije, obuhvatnije i jednostavnije, što je dijametralno suprotno pravnom poretku koji mora da obeshrabruje nelegalno i učvršćuje propisano. U prilogu je tekst kojim smo joj predlagali rešenje koje bi efikasno rešilo sadašnje stanje i podstaklo buduće poštovanje zakona kod izgradnje objekata.

Dobili smo i odgovor od njenog Ministarstva da će to biti predmet rasprave, ali naravno obećanje nije ispunjeno. Zato ostaje nada da Vi i ovaj put usmerite rešavanje ovog krupnog problema na pravi put, tako što ćete zaustaviti i ovaj loš i neustavan zakon. Između ostalog, i zbog sadašnjeg stanja države nije opravdano propustiti i oprosti ogromno potraživanje države zbog nelegalne gradnje 1,5 miliona objekata, čija otplata ne bi ometala nikome korišćenje većinski njegovog objekata, ubrzala bi naplatu od onih objekata koji će se prodavati i povećala prihode budžeta, a nadasve, našim predlogom se stvara dobro rešenje i za one koji se i ubuduće odluče za nelegalnu gradnju, a Zakon o ozakonjenju neće preko noći stvoriti uverenje da neće biti i novih ozakonjenjaô.

Predsednik je ipak potpisao ukaz i propustio taj zakon, a da čudnije bude, saopštio da on nije usklađen sa Ustavom, iako je to bio osnov da ne omogući njegovo stupanje na snagu. Ovakvo ukupno postupanje i donošenje velikog broja značajnih zakona bez analiza i po hitnom postupku, štetno je. A šta li će tek sad uraditi Ustavni sud sa Zakonom o ozakonjenju? Verovatno će i to biti nastavak sleda događanja istog kvaliteta.