Grade se "kineska vrata" ka tržištu EU

Jedna komponenta 1B1R je tzv. äPomorski put svile 21. vekaö- razvoj luka u Jugoistočnoj Aziji, širom Indijskog okeana i u istočnom Mediteranu. Druga inicijativa je ekonomski pojas „puta svile“ – saradnja u oblasti infrastrukture od severozapadne kineske pokrajine Siđijang do severne, centralne, istočne i Južne Evrope.

Upućeni smatraju da je iz evropske perspektive, posebno značajan äPomorski put svile 21. vekaö. Naime, vlada u Pekingu smatra luku u Pireju u Grčkoj za glavnu tačku ulaska kineskog izvoza u delove Evropske unije, kao i ključno čvorište za pomorski transport širom i oko Mediteranskog mora.

Državna Kineska okeanska špediterska kompanija (KOSKO) je 2009. dobila koncesiju vlade Grčke da 35 godina rukovodi delom kontejnerske sekcije pirejske luke. KOSKO razvija luku u Pireju u veliko čvorište na evropskom kraju „Pomorskog puta svile“. Sledstveno, kontejnerski terminal u Pireju ostvaruje brz rast u poslednjih šest godina.

Premijer Kine Li Ksijenlijen je junu 2014, nazvao uključivanje KOSKO u Pirej, äbiseromô saradnje dve države. Premijer Li je obelodanio ambiciju Pekinga da Pirej bude pretvoren u äKineska vrata prema Evropiö. Luka bi postala jedna od najkonkurentnijih na svetu, a njene kopnene železničke veze bi bile ojačane.

Činjenica da je premijer izabrao Grčku za mesto na kome će održati takvu vrstu govora, simbolizuje ključnu ulogu te zemlje u pomorskoj politici Kine. U julu 2014. predsednik Kine Ši Đinping takođe je posetio Grčku kako bi dogovorio bližu saradnju. Retkost da u roku od nekoliko nedelja dva najuticajnija kineska državnika posete jednu zemlju naglašava važnost Grčke u planovima spoljne politike najmnogoljudnije zemlje na svetu i druge sile u međunarodnoj privredi. Iz perspektive vlade Kine, Grčka je atraktivna kao evropski ämostobranô za pomorski i kopneni „put svile“.

KOSKO se ugovorom obavezao na značajna ulaganja kako bi bio povećan kontejnerski promet, što se već dogodilo. Prema časopisu Containerization International, Pireus je 2012. bila kontejnerska luka sa najbržim rastom u svetu. Pirej se 2013. svrstao među 10 najvećih kontejnerskih luka u Evropi. Između 2009. i 2014. je kontejnerski promet upetostručen, sa 0,7 miliona jedinica kontejnera standardnih zapremina (TEU, 6,1 metar) na 3,6 miliona. U septembru 2013. su KOSKO i grčka vlada sklopili sporazum prema kome kineska kompanija treba da uloži još 230 miliona evra kako bi za sedam godina kapacitet dela terminala pod njenom upravom bio povećan na 6,2 miliona TEU godišnje.

Pirej, s obzirom na delovanje KOSKO, postaje važna kapija u EU, ali jedno od glavnih transportnih čvorišta na Mediteranu. Tako značaj Pireja nadmašuje odnose najvećih trgovinskih partnera, Kine i EU i utiče na regionalne brodske prakse na Mediteranskom i Crnom moru.

Naime, KOSKO, šesti po veličini kontejnerski prevoznik na svetu, a posle sadašnjeg restrukturiranja bi trebalo da bude četvrti, glavna je špediterska firma na pravcu Kina – Evropa, pa tako i najveći korisnik terminala u Pireju. KOSKO je, takođe, deo ôZelene alijanseökoja uključuje još špeditere, japanski K-Lajn, južnokorejski Hanđin i Jang Ming sa Tajvana. Budući da sve te kompanije objedinjuju svoje brodove na pravcu Azija – Evropa, to znači da će ovi partneri KOSKO-a pristajati i u Pirej. Takođe, većina glavnih brodskih kompanija, uključujući danski poslovni konglomerat Merk Lajn, Mediteransku brodsku kompaniju (MSC) iz Švajcarske, francusku transportnu kompaniju CGM (kojoj je Kina glavno odredište), Kineske linije za prevoz kontejnera iz Šangaja i Evergrin lajn sa Tajvana, takođe koriste Pirej.

Vei Điafu, predsedavajući KOSKO je izjavio da 29 brodskih kompanija ima dugoročnu saradnju sa terminalom te Grupe u Pireju. Upućeni ukazuju kako su neki od razloga brzog rasta luke i to što su troškovi manipulisanja po kontejneru niži nego u drugim mediteranskim lukama, a povećana je produktivnost. Otkako je KOSKO preuzeo rukovođenje delom terminala, naime, produktivnost je povećana sa 10 do 12 kontejnera po satu, na 44.

Stručnjaci ukazuju kako je jedan od pokazatelja mogućnosti pirejske luke za dalji rast, odluka poznate multinacionalne kompanije Hjulit Pakard (HP) da prebaci glavni deo svojih distributivnih aktivnosti iz holandskog Roterdama u Pirej. HP obavlja završno sklapanje ličnih računara (PC) u velikoj meri u Kini. Prema sporazumu iz marta 2013. između HP, KOSKO i grčkih železnica, HP je počeo da koristi Pirej kao glavnu kapiju za svoj okeanski teret namenjen Južnoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i Centralnoj Aziji, Severnoj Africi i nekim delovima Bliskog istoka. Tako, robe namenjene Centralnoj Evropi idu vozom iz Pireja u Češku, iz koje se distribuiraju dalje.

HP koristi Pirej kao distributivno čvorište kako bi smanjio troškove. Pirej je, za brodove koji dolaze iz Azije u Evropu kroz Suecki kanal, bliži od bilo koje luke u zemlji – članici EU.

Druge svetske kompanije imaju sličnu računicu. Posle HP, pirejsku luku su kao distributivni centar počeli da koriste i veliki kineski proizvođači elektronike Huavej i ZTE, te japanski Soni. Za to su zainteresovane još neke međunarodne kompanije.

Dalje, prema medijskim izveštajima postoje planovi za osnivanje bescarinske zone za sklapanje uvoznih proizvoda koja bi bila povezana sa delovima pirejske luke pod upravom KOSKO. Vladfa Grčke nudi izuzeće od plaćanja poreza na dodatu vrednost (VAT) za uvezenu robu velikim firmama koje koriste Pirej kao distributivno čvorište ka drugim zemljama u regionu.

I turske luke na ceni

KOSKO će se, verovatno i u budućnosti truditi da razvija pirejsku luku kao glavno čvorište, budući da ona ima veliki strateški značaj za Kinu. No, Peking nije isključivo usredsređen na Pirej kao na suštinski deo inicijative 1B1R. U traganju za drugim mediteranskim lukama koje su poželele dobrodošlicu kineskim ulaganjima, KOSKO je jesenas kupio 65 odsto terminala Kumport u turskoj luci Ambarli za 940 miliona dolara. U pitanju je treći po veličini kontejnerski terminal u Turskoj smešten na severozapadu Mramornog mora, u blizini evropskog dela Istanbula, koji ima važnu stratešku poziciju u Evroazijskom regionu. Kineski mediji pišu i da je KOSKO, takođe zainteresovan za učešće u predstojećoj privatizaciji kiparske luke Limasol.