Na portalu Centra za razvoj sindikalizma u 2015. godini, preneto je iz medija i raznih sajtova 1.719 informacija i komentara na radničke i sindikalne teme. Preneli smo sve što smo smatrali značajnim i korisnim za ljude koji prate naš portal. Izbegavali smo one sadržaje koji potpiruju međusindikalne svađe i šire neistine o sindikatima i radnicima. U proseku smo mesečno prenosili 143 informacije. Verovatno sindikati ne treba da budu nezadovoljni dnevnim prosekom od gotovo pet informacija. No, razloga za nezadovoljstvo ima kada je u pitanju kvalitet informacija.
– Ako bi se bavili izborom „utiska“ godine, kada je reč o sindikatima i njihovoj ne/aktivnosti, onda izdvajamo tri kandidata…
Prvi kandidat za „utisak“ godine – Sve šira i sve dublja prekarizacija rada i života
Onesiguravanje rada i radničkog života je sve šire i sve dublje i to je nepobitna činjenica i kod nas i u svetu (od četiri radna mesta u svetskim razmerama tri su nesigurna a samo jedno je sigurno). Istraživanje prekarnosti koje je prošle godine obavio Centar za razvoj sindikalizma uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, pokazuje da je zabrinjavajuće prekaran 61 procenat zaposlenih i 63 odsto nezaposlenih novinara. Mnogo je gore stanje fizičkih radnika bez kvalifikacija – zabrinjavajuće je prekarno 77 odsto zaposlenih i čak 91 odsto nezaposlenih fizikalaca. Ovome treba dodati da prekarizaciju rada prati procesi slabljenja i onemoćavanja sindikata.
Drugi kandidat za „utisak“ godine – Lice i naličje sindikalne kritike i samokritike
U Informatoru Nezavisnog sindikata metalaca Železare Smederevo, od 31.12. 2015. godine, nalazi se jedna zanimljiva podela sindikalnih aktivista i lidera u datoj kompaniji, a uvereni smo i u njenu širu rasprostranjenost. Evo kako se opisuju profili dva glavna tipa sindikalaca – „palamudi“ i „trtomudi“. Citiram: ĹPalamudĺ je svaki čovek – sindikalac koji nema šta da kaže, a ima potrebu da govori. Priča Ĺpalamudaĺ se u srpskom narodu naziva Ĺpalamuđenjeĺ. Ko prepozna Ĺpalamudaĺ treba da se spašava od njega /ů/ Daleko opasniji za svakog čoveka je, da od Ĺpalamudaĺ sindikalca, naleti na Ĺtrtomudaĺ sindikalca! Između sindikalnih Ĺpalamudaĺ i Ĺtrtomudaĺ postoji razlika! Sindikalni Ĺtrtomudĺ, dok trtomuda gleda vas u oči, ako primeti da ga ne slušate, on vam se unosi u lice, skreće vam pažnju na to da ga ne slušate, vuče vas za rukav, koluta očima, nudi vam cenu od 3.000 dinara da vas kupi i da na taj način prisvoji pravo lične svojine nad vama.
Sticajem okolnosti i drugi primer sindikalne samo/kritike potiče iz Železare Smederevo. Tragove ove priče nalazimo još u 2012. godini. Tada je, sredinom leta te godine a prema pisanju Politike, Željko Veselinović prvi čovek sindikata „Slogaö u međusindikalnoj raspravi ustvrdio da profesionalni sindikalci u Železari koštaju više od 100 miliona dinara i to samo za plate – „Pored plata lidera sindikata, tu su i plate 24 profesionalca koji su za svoj nerad plaćeni tri puta više nego što bi primali radeći svoj posao kojeg su oslobođeni.áTu je i 75 poverenika sindikata po pogonima, a svaki od njih državu košta oko 30 hiljada dinara mesečno, preko redovne plate, za samo jedan dan sindikalnih aktivnosti u nedelji.ö
Jesenas je Nezavisni sindikat metalaca Železare Smederevo predložio uštede u sindikatima fabrike, reč je o ideji da se ukidanjem pojedinih radnih mesta u sindikatima, godišnje fabrici uštedi 18,5 miliona dinara. Ovaj sindikat je predložio Sporazuma o uslovima za rad reprezentativnih sindikata u kojem se predlaže ukidanje radnog mesta „šef stručne službe“ u sva tri reprezentativna sindikata i smanjenje broja poverenika sa sadašnjih 25 na pet. Mileta Gujaničić, predsednik pomenutog sindikata navodi da se godišnje zbog korišćenja sindikalnih dana poverenika, ostvaruje 46.800 sati plaćenog odsustva i prekovremenog rada za poverenike i zaposlene koji ih menjaju.
Možete samo zamislite kako bi se promenila finansijska situacija svih sindikata kada bi se pomenuti predlozi usvojili na nivou republike i koliko bi para ostalo za mnoge važne aktivnosti sindikata, uključiv i pare za štrajkačke fondove.
Treći kandidat za „utisak“ godine – Sindikalno objedinjavanje na stranama jedne novine
Kragujevačke (www.kragujevačke.rs) od prvog januara ove godine obavile su nemoguću misiju – gotovo objedinile sve sindikate Srbije, fale im dva-tri, ali većina je tu. Ne znam, niti Kragujevačke o tome pišu, da li su intervjuisani sindikalisti tražili odobrenje od svojih centrala da se pojave u istim novinama, pa čak i na istoj strani. Ako nisu, to je već korak napred. Sindikati Srbije, zajedno! Pa makar u novinama! A šta ako je istino ono što se priča, da je istinito ono samo što novine objave, onda su sindikati Srbije blizu zajedništva – ne mora organizacionog, ali je neophodno akciono!
Evo šta u tim novinama kažu regionalni sindikalni lideri, a i jedan republički.
„Nikada zaposleni nisu osećali veću nesigurnost nego danas“, kaže Dejan Đokanović, regionalni poverenik UGS Nezavisnost za Kragujevac.
„Današnji status radnika je, blago govoreći, nikada gori, jer ovaj novi liberalni zakon o radu ništa dobro nije doneo radnicima. Osim straha i strepnje za budućnost“, kaže Slavoljub Đoković, predsednik regionalnog odbora ASNS za Kragujevac
„Status radnika, slobodno mogu reći, danas je na najnižem mogućem nivou, jer radna mesta su sve nesigurnija a mehanizmi za zaštitu radničkih prva su sve manji“, kaže Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata Fijat automobila Srbija.
„Čak i oskudna radnička prava se krše na svakom koraku, najpre zbog ogromne nezaposlenosti, ali i neefikasnog sistema inspekcije, čija osnovna funkcija jeste da budu instrument države, ali ne u poštovanju zakona i prava radnika, već u disciplinovanju neposlušnih“, kaže Milan Jevtić iz Unije saveza sindikata prosvetnih radnika Srbije.
„Sindikati po definiciji jesu slabija strana u sukobu radnika i poslodavaca. Posebno danas, kada kod nas ali i u svetu, pada poverenje u mogućnosti sindikata. Homogenizacija radnika jeste jedan od osnovnih zadataka sindikata u narednom periodu, bez obzira na članstvo u sindikatu. Homogenizovano članstvo na osnovu pripadnosti jednoj društvenoj grupi, predstavlja politički uticajni faktor za promenu uspostavljenih odnosa“, kaže Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.
„Država apsolutno ništa ne radi kako bi se ovaj težak položaj (zaposlenih) popravio već naprotiv, pod plaštom dovođenja stranih investicija i ulaganja, dodatno urušava stečena prava radnika“, kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća saveza samostalnih sindikata Srbije.
Kamo sreće da se ove tačne konstatacije nađu u dokumentima i sindikalnim akcijama i kamo sreće da se ovo „papirnato“ sindikalno objedinjavanje nađe u sindikalnoj praksi!
Autor je sociolog i saradnik Centra za razvoj sindikalizma
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
