Nedim kaže da je "Bosnia Storm Chasers" osnovan nakon najtoplijeg januara i februara 2014. godine, najgorih majskih poplava u poslednjih 120 godina koje su zadesile severoistočni, centralni i severni deo Bosne i potom lokalnih augustovskih poplava koje su zadesile centralni i severni deo Bosne.
"To je bio povod za osnivanje jer smo videli da vreme izmiče kontroli i da će biti biti sve veći broj žrtava ako ne reagujemo i ne obavestimo javnost", kazao je Sladić.
On je nedavno pogodio da će severoistok Bosne biti pod snegom, čak i visinu od 36 do 42 centimetra. Sladić otkriva kako dolazi do tih prognoza.
On sada upozorava da će trenutna visina snega koja je na severu Bosne dosegla gotovo 50 cm rapidno da se topii za očekivati je porast vodostaja u narednom periodu na svim mernim stanicama, ali, to će biti daleko od bilo kakve bojazni za moguće poplave.
Sladić za naredne dane u BiH prognozira da će sa zapada Evrope pristizati vlažnija vazdušna masa koja će donositi nešto veće količine padavina južnom i jugozapadnom delu Hercegovine, dok bi u Bosni bilo uglavnom suvo.
"Padavine u obliku kiše očekuju se na području Bosne, a vrednosti padavina će se kretati od 1 do 9 litara kiše po kvadratnom metru, dok bi u Hercegovini te vrednosti u dane vikenda bile između 9 i 27 litara po metru kvadratnom.Kako budemo odmicali prema ponedeljku, doći će do pada atmosferskog pritiska tako da očekujemo veću razliku u atmosferskim pritiscima između severa i juga zemlje, što će uzrokovati umereno do jako jugo i jugoistočnjak, u Hercegovini ne isključite i olujne udare", upozorava Sladić.
On kaže da se prognoza sa verovatnoćom ostvarenja od 55 do 60% može dati sve do petog dana.
"Najsigurnije prognoze se daju do tri dana, kada je verovatnoća ostvarenja oko 80%. Zato se striktno koncentrišemo na prognoze do pet dana. U slučaju da vidimo da nešto dolazi što bi moglo biti jačih razmera, tada dajemo nezvaničnu prognozu koju konstantno pratimo i blagovremeno na mom ‘Nedimovom Fejsbuk“ profilu objavimo sva moguća scenarija koji u tom trenutku upućuju na određene vremenske pojave koji su potencijalni u nadolazećem periodu", kaže Nedim.
On naglašava da su u poslednjih nekoliko godina oluje sve jače i jače, i taj trend će se nastaviti.
"Od 2008. godine pa sve do danas, na području Bosne i Hercegovine bilježili smo pojave koje prije nismo mogli vidjeti kod nas. To je pojava tornada. Takav jedan se javio po dva puta u Lijevče polju i u Popovom polju, jedan u blizini banjalučkog aerodroma Mahovljani, jedan u blizini Prijedora i jedan na jezeru Modrac. Primećujemo da je vreme sve dinamičnije i dinamičnije, ekstremi sve veći i veći", naglašava Sladić.
Prema njegovim rečima, imamo sve duža, toplija i sušnija leta, kao i sve kraće i kraće zime, koje su često bez većeg snežnog pokrivača, kao i bez oštrih minusa koji su znali da padaju i do -23°C, izuzmemo li 2012. godinu.
"Primećujemo i nagle smene toplih i hladnih perioda. Gotovo da nemamo više leta u kojem se bar na jedan dan temperatura približi ili premaši 37°C (izuzeci su bili jedino 2005. i 2014. godina koje su bile vrlo blage u vreme leta). Evidentne su i nagle promene u količinama oborina. To se može prikazati na najbolji način kroz primer da smo 2014. godinu ispratili kao najkišovitiju godinu ikada, dok sa druge strane, 2015. godinu smo ispratili kao vrlo sušnu godinu, koja je donela deficit padavina ponegde i do 200 litara od srednje godišnje ukupne količine padavina.
“Bosnia Storm Chasers” prate radare Državnog hidrometeorološkog zavoda Republike Hrvatske, kao i Republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije, koji poseduju detekciju padavina kroz decibelažu.
Sladić upozorava da je srednja temperatura u mnogim delovima Bosne i Hercegovine u poslednjih pedeset godina ponegde prešla i 1°C, što se smatra zabirnjavajućim.
"Deduktivnim zaključkom, kako idemo prema jugozapadu i jugu grada, padavine opadaju. Bosna i Hercegovina, kao i ostale zemlje u susedstvu, nisu u velikoj meri ugrožene, ali trebaju da budu spremne na sve ekstreme koji će nas pogađati sve više u narednim godinama", zaključuje Sladić i upozorava:
"Ako ne poštujemo prirodu, neće ni ona poštovati nas. Deduktivnim zaključkom izvedeno, mi smo joj najveći neprijatelji. Mi moramo voditi računa šta radimo našoj klimi. Meteorologija i klimatologija u Bosni i Hercegovini su kao nauke dovedene u limit, u kritičnu tačku – nešto slično kao kod neke odgovarajuće kvadratne funkcije koju skicirate na grafikonu pa joj utvrdite lokalne ekstreme. E, upravo to radimo u Bosni i Hercegovini. Moramo konačno da se probudimo i shvatimo, ako ne reagujemo na vreme, posledice mogu biti katastrofalne. Vrlo je bitan angažman svih nas i svih organa koji su zaduženi za informisanje javnosti. Od krucijalnog je značaja da javnost bude blagovremeno obaveštavana o svim trenutnim ili nadolazećim vremenskim prilikama i neprilikama u bilo koje doba dana. Meteorologija je nauka sa kojom nema šale. Bosna i Hercegovina ima umerenu klimu, ali pitanje je do kada će izdržati taj silni teret stalnih šokantnih promjna. Ponavljam: Saradnja sa prirodom je najvažnija – poštujmo prirodu i ona će poštovati nas", kaže Sladić.
(Patria)
