Oni su analizirali podatke prikupljene u škotskom psihološkom istraživanju iz 1932, kada je istog dana gotovo svaki jedanaestogodišnjak u zemlji rešavao test inteligencije, a potom su pratili životni vek učesnika ispitivanja.
Pokazalo se da su inteligentnija deca živela duže, iako su bili isključene činjenice poput ekonomskog statusa i vrste zaposlenja. Rezultati su u skladu s ranijim studijama koja su pokazala povezanost između koeficijenta inteligencije i mortaliteta.
"Ustanovili smo da je IQ ispitanika koji su umrli pre 1. januara 1997. bio znatno niži u vreme kada su imali 11 godina, u odnosu na one koji su tada bili živi", piše u izveštaju objavljenom u Britiš medikal žurnal.
Podaci koje su prikupili i analizirali Lorens Vajli i Jan Deri pokazali su da su izgledi dečaka sa koeficijentom inteligencije 115, da će doživeti 76. rođendan bili za 20 odsto viši od izgleda osobe koja je u istoj dobi imala IQ 100, što je prosek.
Naučnici još nisu sigurni koji je razlog tomu, međutim više od 20 studija koje obuhvataju dugo vremensko razdoblje imalo je slične rezultate.Nekoliko je hipoteza.*Po prvoj će inteligentnije osobe pre vezati pojas u automobilu, izabrati zdraviju hranu, izbegavati pušenje i baviti se vežbom. Drugim rečima, pametniji su bolji u izbegavanju stvari koje bi ih mogle ubiti.
*Po drugoj je hipotezi viši IQ znak snažnije telesne konstitucije, odnosno organizma i tela koje će trajati. Reč je o znaku, a ne o uzroku, napominju naučnici.
*Treća je hipoteza da postoji genetska veza između više inteligencije i dugovečnosti. Međutim, reč je o zamršenom polju nauke, pogotovo jer bolji rezultat na testu inteligencije ne mora nužno biti odraz inteligencije i može zavisiti i od društvene klase, obrazovnim standardima i drugim kulturološkim razlikama. I pored toga, veza između IQ i dužime života postoji, a na naučnicima je da utvrde zašto.
Jutarnji
