Umesto na zidovima izložbenog prostora, brojne fotografije i slike koje svedoče o Vojvodini kao kolevci pozorišta slovenskog juga, vise po zidovima kancelarija Pozorišnog muzeja Vojvodine. A i kartonske kutije kriju pisane dokumente, kostime, makete, scenografske skice.

"Najstariji jesu negde iz 19 veka. To su fotografije, portreti glumaca, imamo kutiju za šminku dimitrija ružića, 14 venaca, srebrni lovorovi venci. Jedan od njih je, između ostalog i Laze Kostića ", kaže Zoran Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine.

Osim što nema izložbeni prostor niti adekvatne prostorije za čuvanje muzejske građe, muzej je lišen i odgovarajućeg radnog prostora. Ali i pored toga, oni su aktivni, pa trenutno imaju dve izložbe. Jedna je u Srpskom narodnom pozorištu, a druga u pozorištu „Pinokio" u Beogradu.

"Dešavalo se da imamo po pet izložbi u jednom trenutku. Gde god da nas pozovu mi se odazovemo. Da li je to izložba, da li je promocija naših izdanja ili neki program koji mi nudimoi našim saradnicima i institucijama. Izlažemo mi i u galerijama, bibliotekama, gradskim kućama, na ulicama", veli Maksimović.

I tako je od 1982. kada je Muzej osnovan i od kada im je nebrojeno puta rečeno da za nešto bolje novca nema. A ako ne negujemo svoju kulturu i ono što predstavlja našu naciju, u muzeju se pitaju šta mi to imamo i da ponudimo.