Radić je, gostujući u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine, rekao da namera Hrvatske da nabavi balističke rakete od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) ne predstavlja novost, te da je odluka o naoružavanju doneta još pre dve godine kao deo dugoročnog plana promene oružanih snaga za 2015 - 2024. godinu.

Politika neobjavljenog ratnog stanja Švarm ocenjuje da trenutno imamo autoritarnu vlast koja gleda da monopolizuje politički prostor i koja, kada želi da ima kredibilitet prema stranim centrima moći, priča o ujedinjenju regiona, a kada juri rejting u zemlji, onda priča drugu priču. "U stvarnosti, nema saradnje u regionu, od koje običan čovek svakako nema ništa, niti to znači nešto u politici Evropske unije. U suštini, svi se određuju prema određenom centru moći", kaže Švarm i dodaje da je priča o naoružavanju neka vrsta pokazivanja mišića za domaću politiku. "U Srbiji se godinama se vodi politika neobjavljenog ratnog stanja, politika visokog pritiska, otvaranja afera bez epiloga. Pitanja naoružavanja su populistička, koja se ovde vode na nivou vlade, a javnost će se njima baviti još neko vreme", zaključuje Švarm.

Novinar nedeljnika Vreme Filip Švarm slaže se sa konstatacijom Radića i objašnjava da su odnosi u regionu ušli u fazu u kojoj obe strane žele da prikupe političke poene kod kuće, ali da je došlo i do određenih promena u regionu.

"Ako Hrvatska dobije naoružanje od SAD, a Crna Gora samo što nije ušla u NATO, dobija se utisak da je Srbija ostala na repu događaja, što Vladi u Beogradu ne odgovara, pa hoće da pokaže da smo regionalni igrač i da ne gubimo tempo", navodi Švarm.

Radić ističe da je novac pravi pokretač cele priče, jer je biznis povezan sa naoružanjem i vojnom opremom jedan od najprofitabilnijih, te da je možda našim vlastima potrebno opravdanje za neki biznis.

"U državnom preduzeću Jugoimport SDPR partijski aktivisti iz Srpske napredne stranke (SNS) drže sve konce, doslovce su preuzeli formu u novembru 2013. godine i imaju monopol u izvozu. Nijedno od složenih sredstava koja se proizvode u okviru Jugoimport SDPR nije ušlo u naoružanje Vojske Srbije, niti je bilo ozbiljnih govora o tome", napominje Radić.

On dodaje da se sada odjednom govori o tome kako je potrebno da kupimo baš to naoružanje - Nora, Lazar, Galeb, pa da treba da kupimo naoružanje iz Rusije, ali da nije jasno šta.

"Od oktobra 2015. spinuje se tema nabavke naoružanja iz Rusije, a Vučić na današnjoj konferenciji za medije sa Rogozinom priča kako ćemo to naoružanje da pravimo u srpskim fabrikama. Stalna manipulacija podacima, koje je lako proveriti, traje od 2012. godine, a jedino što je izvesno jeste nabavka dva helikoptera MI-17 , za šta je potpisan ugovor i koji se već rade u fabrici u Kazanju", ističe on.

"Bio bih srećan kada bismo došli bar do polovnih vojnih sredstava iz Rusije", dodaje Radić.

 

Mit o tome da je S-300 svemoguć Radić ističe da ne postoji svemoguće oružje, te da ovde postoji jak mit o tome da su ruski raketni sistemi svemogući i da je S-300 snažan. " S-300 ne rešava problem jer je to defanzivno oružje. Ovde postoji opsednutost defanzivnim naoružanjem i misli se da je protivvazdušna odbrana odgovor svih odgovora, ali rat se pobeđuje ofanzivom", kaže on.

Švarm smatra da neki ozbiljan sukob sa Hrvatskom, kao članicom NATO, ne bi bio ni nalik na onaj iz 90-ih godina prošlog veka, te da je hrvatska politika vezana za region mora biti usklađena sa centrima svetske moći.

"Uvek kada se priča o naoružavanju, uvek su tu plusevi u javnosti, skače vam rejting. Sa druge strane, niko ne zna kakvo je naoružanje Rumunije, Mađarske... mi se takmičimo sa Hrvatskom jer to dobro odjekne u javnosti", kaže on.

Radić navodi da još od 80-ih godina 20. veka ništa nije urađeno kada je teško naoružanje u pitanju, te da imamo samo niz praznih obećanja.

"Mi sada imamo vakuum, tehnika nam je istrošena, i zato imamo vojnu neutralnosti. Ali ta neutralnost mora da bude garantovana vojnom silom, mora da ima snage da se odbrani", navodi on.

Radić kaže da kako voleo da Vučić pokaže kako deo stručne javnosti koji ga kritikuje nije u pravu, ali da je do sada video samo obmane, ukazujući da je haubica Nora projekat iz 80-ih godina, koji je oživljen za strano tržište, Mjanmar, Bangladeš i Keniju, ali ne i za nas.

"Ova vlada stvara sliku da sve počinje od nje, a presedan je postignut na vojnoj paradi u Beogradu, kada je pred gostima iz Rusije prodefilovala baterija Nora iz Bangladeša, a ne Vojske Srbije", kaže on

Radić kaže da postoji raskorak između obećavanog i onog što je urađeno, te da i dalje čekamo avion Lasta, koja je Iračanima prodata još pre izrade prototipa.

"Krenula je izrada za Irak, kome je isporučeno 20 komada, a 15 aviona za Vojsku Srbije još uvek nije uvedeno u naše naoružanje... u Iraku oni lete u grupama, ali kod nas, zbog vrlo komplikovane procedure ispitivanja, nisu u naoružanju", objašnjava on.