неколико хиљада радника остане без година неопходних за пензионисање. Наиме, претходни рок за повезивање стажа истекао је крајем прошле године, а по досадашњих подацима, само 923 радника успело је да до предвиђеног датума повеже стаж и оствари један од услова за пензију. Пошто је држава обезбедила новац за повезивање стажа за 13.000 радника – јер је процењено да их толико има у предузећима у реструктурирању и онима којима су руководиле несавесне гразде које нису плаћале пензионе доприносе, јасно је да ће многи запослени остатити с рупама у стажу.
По подацима Министарства рада, у законском року још 220 предузећа поднело је захтеве за повезивање стажа за 7.755 радника, али одлука о њиховом прихватању или одбијању још није донета, што значи да ће стажможда бити повезан за све, али и да постоји могућност да неки од послодаваца нису испунили тражене услове. Могуће је да их нису испунили ни сами радници јер је услов за повезивање стажа било повлачење тужбе против послодаваца за неуплаћене пензијске доприносе. Председница АСНС-а Ранка Савић тврди да су радници у многим предузећима збуњени и да је то узрок малог одзива на позив за повезивање стажа. Она истиче да радници нису знали шта да раде, односно да ли да повлаче тужбе или не, додајући да, уколико их повуку, имају обавезу плаћања адвоката и већ насталих судских трошкова, што није мали износ.
Такође, синдикати сматрају и да је држава направила грешку што је право на повезивање стажа дала искључиво послодавцима, а не и самим радницима, који би били савеснији јер су свеснији проблема који им рупа у стажу прави. Осим тога, нека предузећа која се нису вратила у окриље државе или чак нису ни била под њим, већ неколико година не постоје и тешко је очекивати да газда сада подноси захтеве за раднике које је ојадио и оставио и без плаћених доприноса и без плата и који га, на крају крајева, и туже због непоштовања радничких права. Синдикати траже да држава продужи рок за повезивање стажа, тим пре што је новац обезбеђен за 13.000 радника.
Иначе, запосленима се повезује стаж на основу минималне основице за обрачун доприноса, што значи да су радници којима држава сада повеже стаж у губитку који се ће одразити на висину пензије. Јер, држава им повезује стаж на минималну основицу без обзира на то колику су плату имали. С друге стране, за раднике који годинама нису добијали плату, и уплата на минималну основицу је спас. Заостали неуплаћени доприноси послодавцима неће бити опроштени јер ће их држава регулисати приликом коначног решавања статуса предузећа, односно из стечајне масе биће узето оно што се сада исплаћује из републичке касе.
Повезивање стажа запосленима – а то је ништа друго него допуштање послодавцима да буду несавесни и избегавају обавезе према држави – почело је још 2005. године Законом о уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Од 1. јануара 1991. године до 31. децембра 2003. држава је повезала стаж за 66.163 предузећа, односно 274.000 радника. За то је из државне касе издвојено 20,65 милијарди динара, а повезано је око пола милиона година стажа осигураницима којима несавесни послодавци нису редовно уплаћивали доприносе за ПИО. Ти доприноси, колико је познато, никада накнадно нису наплаћени од послодаваца.
Љ. Малешевић
Вулин: Разматра се продужење рока
Министар за рад,запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да се пријавило 5.500 од 13.000 планираних радника истичући да је бројка могла бити и већа.
Додао је да ће се размотрити могућост да се продужи рок за пријављивање, али је истакао да је то питање за неко друго министарство.
