Elektronika muči "senik" druge generacije

Druga generacija „reno senika“ proizvodila se od 2003. do 2009. godine. Redizajn je obavljen 2006, a tada je predstavljena i produžena varijanta „grand senik“

Štaviše, gradskoj vožnji prija i više nego solidno odstojanje od tla od 130 milimetara koje olakšava parkiranje i penjanje po ivičnjacima. Dakle, odličan spoj gradskog i vozila za duga putovanja, reklo bi se idealan automobil za porodicu.

Sa druge strane postoje i dobri razlozi niske cene polovnih „senika“. Ovaj automobil je na Zapadu često korišćen kao službeno vozilo, a takvi su mahom i modeli koji su uvezeni kod nas pa zato prilikom kupovine treba biti veoma oprezan. Kilometraža je redovno značajno smanjena pa savetujemo da pre kupovine, na osnovu broja šasije, u zvaničnom servisu proverite servisnu istoriju modela koji vas zanima i budite spremni na neprijatna iznenađenja.

Zamena sijalica prednjih farova je prava noćna mora, a ni kod zadnjih nije ništa jednostabnija jer moraju kompletno da se demontiraju

Tradicionalno, polovni „renoi“ nisu u milosti nemačkog TÜV-a. Takva je manje-više situacija i sa „senikom“ druge generacije. Nakon obrade statističkih podataka o kvarovima kod „senika“ na nemačkom tržištu u ovom institutu došli su do zaključka da je najveći problem elektronika. Problemi nastali usled korozije na naponskim kablovima elektronike su prilično česti, a najviše problema pravi ključ-kartica koja često odbija saradnju. Silne probleme pravi i elektronska brava paljenja koja se bez povoda aktivira i „senik“ ostavlja nepokretnim na parkingu. Na kraju, prijavljen je i problem sa pucanjem kaiša kod benzinskih motora.
Što se tiče motora, od benzinaca preporuka je svakako agregat od 1.6 litara, a jedino ga muče problemi sa bobinama. Uprkos 100, odnosno 110 konjskih snaga (zavisno od godišta) performanse su mu pomalo letargične, dok je potrošnja od oko 8,5 litara podnošljiva.

Digitalni instrumenti nisu čitljivi po jakom svetlu. Plastika je skromnog kvaliteta

Ipak, najviše je vozila u ponudi polovnjaka sa dizel-agregatima, a naša preporuka ide snažnijoj varijanti od 1.9 litara jer se pokazala manje problematičnom. Postoji više varijanti ovog motora koje se razlikuju po snazi, a najčešća je ona sa 130 KS kojoj i ide naša preporuka. Naravno, tu treba obratiti pažnju da su novije verzije „senika“ sa ovim agregatom standardno opremljene kod nas veoma nepopularnim filterom čestica.

Godine, bez ikakve dileme, ostavljaju traga na „seniku“ druge generacije pa se na ovom modelu mogu uočiti neki tipični problemi nastali usled velike pređene kilometraže. Jedan od njih su i nosači motora koji usled vibracija dizel-agregata stradaju pa se tada vibracije prenose i na upravljač. Od ostalih elemenata ogibljenja stradaju kugle i spone, ali i takozvani silent, odnosno prigušujući blokovi. Takođe, jedan od prilično čestih problema kod polovnog „senika“ je i korozija na kablovima elektronike.

Ukratko, problem nastaje usled zapušenja odlivnih cevi pa se kišnica sakuplja u motorskom prostoru i na kraju preliva u sam automobil. Pod se poplavi pa se stvara korozija na spoju kablova elektronike. Vremenom prestaju sa radom elektropodizači zadnjih stakala, stop svetla, zadnji brisač, centralna brava pa i elektronska parkirna kočnica. Kada su u pitanju motori, tu nema mnogo izbora.

Kugle bi trebalo redovno proveravati, na tesiranom modelu su bile za zamenu

Dizeli su prvi i jedini izbor na placevima polovnjaka i u oglasima. Manji dizelaš od 1.5 litara imao je dosta problema u prošlosti, a najviše ih je bilo u osnovnoj verziji sa 82 KS koja je imala Delfi elektroniku i ubrizgavanje. Kod ovog motora dolazilo je do otkaza pumpe goriva, a ona je sa sobom povlačila i zapušenje pa i zamenu brizgaljki kao i čišćenje rezervoara od opiljaka pumpe. One su, inače, kod 1.5 dizela prilično kompaktne pa samim tim i podložne prljanju usled lošeg goriva.

Ipak, ti problemi su prisutni samo kod verzija 1.5 dizela sa početka proizvodnje „senika“, a modeli proizvedeni posle 2004. godine ne bi trebalo da imaju ovih problema. Sa druge strane, prednost malog dizela je niža potrošnja u odnosu na 1.9 dCi, a treba reći i da osnovna verzija sa 82 KS nema kod nas prilično ozloglašen plivajući zamajac pa je samim tim nešto jeftinija za održavanje.

Prigušujući takozvani silent blokovi su još jedan deo koji se nije pokazao

Od benzinaca za preporuku je onaj od 1.6 litara koji se pokazao kao pouzdan i relativno štedljiv a jedino ga muče problemi sa bobinama i EGR ventilom koji je sklon zapušenju. Kao i kod drugih Renoovih modela, i kod „senika“ je remenica alternatora problematična a vlasnici su se žalili i na povremene otkaze elektronske ručne kočnice.