Napadači na Frimena kažnjeni sa 30 godina robije

ČLANOVI obezbeđenja splava "Saund" Denis Pavlov, Dušan Davidović i Negomir Urošević osuđeni su danas u Višem sudu u Beogradu zbog smrti Fedora Frimermana na ukupno 30 godina zatvora. Sud je izmenio optužnicu i umesto teškog ubistva osudio ih je za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom.

Pavlov je osuđen na jedinstvenu zatvorsku kaznu od deset godina i šest meseci zatvora, Davidović na devet godina i dva meseca zatvora, a Urošević na osam godina i četiri meseca zatvora.

Njihov šef obezbeđenja Dejan Mihailović zvani Džin osuđen je na jedinstvenu kaznu od dve godine i tri meseca zatvora, zbog nanošenja teških i lakih telesnih povrede Fedorovim prijateljima Nemanji Gligorinu i Milanu Modriniću. Zbog prebijanja njih dvojice osuđeni su i Pavlov i Davidović, a te zatvorske kazne uračunate su im u jedinstvenu.

Kad su čuli odluku, Denis Pavlov i Negomir Urošević su se pogledali i ne verujući vrteli glavom. Sestri jednog od osuđenih je i pozlilo, pa je napustila sudnicu.

Sud je odlučio i da pusti iz pritvora Denisa Pavlova, Dušana Davidovića i Negomira Uroševića, ali će se oni do pravosudne presude nalaziti u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor.

Sudsko veće je jednoglasno donelo presudu i zaključilo da su osuđeni u stanju uračunljivosti, svesni svog dela, fizički nasrnuli na Fedora Frimermana i udarali ga po glavi i telu, čak i kad je pao na zemlju, nanoseći mu teške povrede od kojih je preminuo na licu mesta.

Predsedavajući veća sudija Bojan Mišić kazao je da su optuženi znali da njihovi udarci mogu dovesti do smrti tučenog, ali su se nadali da se to neće desiti.

- Nesporno je da Fedor Frimerman nije pokazivao agresivnost i da ničim nije doprineo svojoj pogibiji - kazao je Mišić. - Bio je pun života i iza sebe je ostavio prazninu i vrlo upečatljivo sećanje i za sve nas koji ga nismo poznavali. Ovaj događaj sadrži mnogo sitnih detalja i mnoštvo spornih pitanja, a sud je merio sve argumente, pokušavajući da izmeri pravdu i da svakome da onoliko koliko mu pripada, a ovde to nije bilo lako učiniti. Na kraju smo sastavili jednu sigurnu i neprotivurečnu sliku dešavanja.

Sudija Mišić rasvetlio je i učešće Fedorovih prijatelja Milana Modrinića u celoj priči, kojeg su optuženi okrivljavali da je zapravo inicirao čitav sukob.

- Kad vas neko pozove da izađete napolje, to ne obećava ništa dobro. On je imao pravo da zauzme stav kojim štiti svoje dostojanstvo, da ne kažem muško dostojanstvo i to ga ne izjednačava sa onim ko ga je pozvao. Ne mora da se rasplače i kleči i moli da ga poštede - objasnio je Mišić. - Dakle, kod Modrinića nije bilo nikakve greške.

Sudija Mišić je ukazao da je osim četvorice osuđenih još ljudi učestvovalo u tuči i da su zaslužili da se i protiv njih vodi krivični postupak, ali nema podataka ko su oni.

- Važan momenat su i izjave Denisa Pavlova date policiji i kod istražnog sudije, koje su teško teretile Uroševića i Davidovića, a koje je on kasnije poricao tvrdeći da su date pod pritiskom. S obzirom na to da je Pavlov završio Višu školu unutrašnjih poslova, situacija u kojoj se našao nije nešto što bi ga zbunilo da u njoj ne bi mogao da se snađe, pa da podlegne nekoj uceni ili pritisku policije - naveo je Mišić.

- Teško je zamisliti da je tad lažno optužio druge kad u završnoj reči javno izazove tužioca da ga pogleda u oči.

Mišić je objasnio da nije bilo dokaza da su Pavlov, Davidović i Urošević imali umišljaj da ubiju Fedora i zato su osuđeni za teške telesne povrede opasne po život. Postupali su sa nehatom očekujući da do smrti neće doći.

FEDOROV BRAT FILIP: PRESUDA JE PORAZ SVIH

BRAT pokojnog Fedora Filip Čolović kaže da je porodica nezadovoljna presudom.

- Ovakvu presudu moram da doživim kao poraz, jer je njome podržano nasilništvo i od nje ostaje gorak ukus - kazao je Čolović, koji je sa majkom i nekoliko prijatelja odluku čekao ispred Palate pravde.

- Nismo želeli da se svetimo, niti da likujemo, ali u ovoj zemlji možete da ubijete čoveka i dobijete blage kazne. Postoji mogućnost da ubice mog brata brzo izađu na slobodu i da ih ja sretnem na ulici. Mi nismo dolazili na suđenja, niti ulazili na izricanje presude, jer nam je teško da gledamo te ljude i nismo želeli nikakve incidente. Trudili smo se da budemo dostojanstveni i možda je to bio naš loš izbor.