али и да не би требало да повећава плате и пензије.
"Избори су расписани колико разумемо с намером да се добије нови мандат да се спроведу реформе и фискална консолидација. И сада је добијен нови мандат за то. Оно што ми очекујемо јесте да ће реформе снажно кренути, а то се пре свега односи на реформе јавних предузећа", рекао је Петровић у изјави новинарима након радног ручка са представницима Српске асоцијације менаџера.
Петровић је приметио да су направљени неки кораци кад је реч о реформама унутар ЕПС-а, Железница Србије, Србијагаса, али су, како је рекао, изостале оне болне мере које би показале да се ушло у те реформе, што се очекује да крене већ у 2016.
Други велики блок би, према његовим речима, била предузећа у реструктурирању и приватизацији.
"За те фирме, решење значи или приватизација или стечај, а не видимо баш да постоје неке велике понуде да се та предузећа откупе. Остала су та велика предузећа као што је РТБ Бор, Азотара, Петрохемија, али и Симпо, Ласта... Реч је о великом проблему, али са друге стране, решавање тог проблема значило би повећање ефикасности српске привреде, склањање притиска с буџета, али и са остатка привреде", рекао је Петровић.
Он је подсетио да та предузећа, осим што су добијала дотације, нису плаћала допринесе, дугове за гас, изазивала су неликвидност јер нису плаћала ни приватним добављачима и то се ширило кроз целу привреду.
"Ако су избори расписани да би се добио мандат за реформе, велике и тешке, политичке и економске реформе су пред нама", рекао је Петровић.
Говорећи о фискалном дефициту, Петровић признаје да је он значајно смањен, али се ипак није ушло у зону кад ће раст јавног дуга да се заустави.
"Према томе, остају нам још две године смањивања дефицита, а главне мере, плате и пензије су исцрпљене и ту не би требало да буде опуштања", рекао је он.
Други блок који је везан за дефицит, како је рекао, јесте и отпуштање и рационализација, и ту би требало смањити број запослених у општој држави којих има око 500.000.
"Наша је процена да неће моћи да се отпусти онолико људи колико се мислило на почетку и да није реално да их оде 75.000 за три године, већ око 30-35.000", рекао је Петровић и додао да је потребна даља контрола плата и пензија, јер је то следећа мера која држи дефицит под контролом, и онда видети да ли је могуће наћи додатне уштеде.
Постоји опасност, додаје, да се дефицит заустави на нивоу који није довољан за оздрављење јавних финансија, што је око 3-3,5 одсто БДП-а, а то би даље значило да би дуг наставио да расте.
Он је такође навео да постоји могућност да се дефицит смањи и повећањем наплате прихода, која је забележена и у 2015, а сада се ослања на смањење сиве економије, односно пре свега на модернизацију Пореске управе.
"Пре би требалио да идемо на ту страну, него да се дижу пореске стопе. Још се налазимо испод нивоа у 2012. код нас који није било велики, а знатно испод нивоа 2008. само достизање прихода из 2012. године у наплати би дало додатне уштеде и приходе, и то би водило смањењу дефицита", рекао је он.
Петровић је истакао и да очекује да ће програм са ММФ-ом погурати реформе, да влада жели да настави друге две ревизије са ММФ, а и ту су на реду јавна предузећа и приватизација.
(Танјуг)
