У периоду смо за који није карактеристично да цене континуирано расту, осим ако вегетативна кондиција усева и пренете залихе најављују мање приносе, односно мању понуду за наредну економску годину. С обзиром на добар изглед усева и на евидентно велике прелазне залихе, помало чуди тај изражени ценовни раст. Подаци о свега 200 тона прометоване робе, чија је финансијска вредност 3.839.000 динара, вишеструко су мањи у поређењу с оним подацима из претходне недеље.
Кукуруз је највећи тржишни добитник у текућој економској години. То је сада већ сасвим евидентно. Цена жутог зрна је у недељи за нама дошла до нивоа од 19,25 дин/кг (17,50 без ПДВ-а). У односу на цену те робе у претходној недељи то је раст од 3,54 одсто. Уједно, то је нов овосезонски ценовни рекорд и истовремено ниво цене који је за више од 12 одсто већи у односу на исти период лане. За разлику од пшенице, светски биланси кукуруза нису толико напрегнути па се то види и на тржишту. Значајан извоз у априлу и све тање залихе подстичу на раст цене. Где је горња граница раста цене, сазнаћемо врло брзо, можда већ следеће недеље.
Пшеницом се у протеклој недељи трговало у распону од 17,30 дин/кг, без ПДВ-а, па до 17,50 дин/кг. Просечна цена трговања је износила 19,18 дин/кг (17,43 без ПДВ-а), што је раст од 0,89 одсто у односу на просечну цену из претходног недељног периода. Нема значајнијих поремећаја на светском тржишту који би у дужем периоду држали цену хлебног зрна на високом нивоу па је питање одрживости даљег раста цене и на нашем тржишту.
