има неколико хиљада правника, економиста, социолога, филозофа и других младих образованих лица чије су шансе да дођу до посла у наредних неколико година веома мале.
Страни послодавци, а и домаћи, већ неколико година жале се на то да у Србији не могу да нађу кадрове које су им потребни и поред толико незапослене и квалификоване радне снаге на Бироу рада управо зато што недостају стручњаци у области информационих технологија и других техничких факултета. Пошто се управо припремају квоте за предстојећи упис на факултете, а с обзиром на већ исказану потребу послодаваца која ће бити све већа и већа, морало би се водити рачуна о потреби привреде па самим тим и омогућавање већем броју свршених средњошколаца да се упишу на неки од техничких факултета уз знање да ће тако брзо наћи радно место.
Продекан Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду за инвестиције и сарадњу с привредом професор Срђан Колаковић објашњава за „Дневник” да они већ неколико година воде уписну политику усклађену с потребама привреде.
– Факултет техничких наука води рачуна о томе која су то занимања атрактивна у овом тренутку за запослење и сходно томе смо и постали једини факултет на нашем универзитету који повећава квоте за упис на дефицитарна занимања, а посебно на информационе технологије – каже професор Колаковић. – У последње две године смо дуплирали капацитете за упис на дефицитарна занимања као што су информационе технологије. Ми фактички у првом уписном року већ попунимо квоту, односно упишемо више од 2.200 студената у прву годину, од чега 900 на информационе технологије. Но, и за остала производна занимања, ако што су машинство, електротехника, грађевинарство у принципу немамо проблема с уписом. Млади схватају да то јесу занимања која им дају „занат” који им ствара будућност. Важно је истаћи и да им дипломе нашег факултета – машинство, грађевинарство, електротехника – отварају врата да се запосле где год хоће, без посебне ностификације јер се оне свуда признају. Инжењерске коморе Европе су признале наше дипломе и, нажалост или на срећу, много наших свршених студената, и то управо из ових инжењерских струка, ради по целом свету.
По његовим речима, чим крену планови за изградњу неког погона у нашој држави, инвеститори се обраћају њима и распитују се о томе колико тих кадрова школују да би могли да планирају.
– Они хоће да запосле већином младе људе, због амбициозности, познавања језика. У последњу годину-две појавили су се за захтевом за машинским инжењерима, а иначе, у протекле две деценије имали смо проблем да се неко упише на тај смер – рекао је Колаковић..
Љ. Малешевић
Производна занимања се враћају
Професор Срђан Колаковић каже да млади раније производна занимања нису препознавали као нешто што је будућност па је интересовање за такве смерове било опало, додајући да се оно сада враћа на велика врата.
– Инвеститори траже такве инжењере, велики системи их чак траже и на праксу, а од нас траже препоруку за свршене студенте. Једноставно, из уписних квота јасно је да се производна занимања враћају на велика врата јер је и лествица запошљавања за њих нижа него за кадрове који уписују друге смерове који нису занатски. Због тога, уосталом, долази и до опадања занимања за смерове који нису занатски јер су млади постали свесни тога да им она не доносе сигуран посао – каже Колаковић.
