Odgovornost i zakoni o privatizaciji

Svako neodgovorno ponašanje vlasnika preduzeća bi moglo da ošteti nekog privrednog ili državnog subjekta čija se vrednost pojavljuje kao pasiva jednog preduzeća. Kad god neko namerno umanjuje vrednost svoje imovine, a dužan je drugom licu, on stvara štetu za drugo lice.

Ovaj princip odgovornosti vlasnika društvenih preduzeća eksplicitno je unet u verzije zakona o privatizaciji i stečaju koje je ministarstvo predložilo u decembru 2013. godine. Da su ti zakoni usvojeni, zemljište (ili bilo koja druga imovina) preduzeća ne bi moglo da se procenjuje na 0 dinara i poklanja uz preduzeće.

Zakonom o planiranju i izgradnji već je bilo predviđeno da pravo korišćenja zemljišta za sva društvena preduzeća pređe u njihovo vlasništvo pre privatizacije. To znači da bi sva društvena preduzeća mogla slobodno da raspolažu zemljištem i menjaju njegovu namenu (ili pak sama na njemu grade ako žele). Drugim rečima, ako društveno preduzeće misli da bi se zemljište na kome leži moglo dobro prodati kao građevinsko zemljište, ono bi samo moglo da izvrši prenamenu zemljišta pre privatizacije i proda ga kao građevinsko zemljište u procesu privatizacije.

Kako sam pisao u odeljku 38, zakon o privatizaciji je zahtevao popis sve imovine, a zakon o stečaju potpunu transparentnost postupka, uključujući identifikaciju poverilaca i ispitivanje poslovanja preduzeća poslednjih pet godina uoči stečaja (odeljak 44). Predložene promene zakona o privatizaciji su predviđale i promene procedura za identifikaciju kupaca preduzeća. Nakon toga više ne bi bila moguća prodaja sumnjivim preduzećima sa offshore računima iza kojih se često kriju naši građani.

„Avala film“ bi pod ovim zakonima mogao da se podeli na tri celine: prazno građevinsko zemljište od 30 hektara koje bi na tržištu ostvarilo veliku cenu; zemljište od 7 hektara na kome leže objekti od 20.000 kvadrata prostora; i filmsko blago. Filmsko blago bi odlukom Ministarstva kulture, odnosno Vlade Srbije moglo da se izdvoji iz stečajne mase i poveri na upravljanje, recimo, Kinoteci. Zamislite da se ostatak „Avala filma“ prodavao po tržišnoj ceni: koliko bi novih filmova moglo da se snimi za taj novac?

Evropska komisija i Evropski parlament zatražili su 2011, odnosno 2012. godine od Vlade Srbije preispitivanje 24 sporne privatizacije iz perioda 2004-2011. Radi se o sledećim slučajevima: „Jugoredmedija“, Večernje novosti, „Keramika“, „Veterinarski zavod“, „Sartid“, „Tehnohemija“, „ATP Vojvodina“, „Šinvoz“, „Telekom“, „Mobtel“, „C Market“, „Luka Beograd“, „Zastava Elektro“, „Azotara Pančevo“, „Trudbenik Gradnja“, „Del Real“, „Srbolek“, „Prosveta“, „Zavod za obračun i plaćanje“, „Nacionalna štedionica“ i „Nuba Invest“. Pored ovoga, MUP je obrađivao izvoz šećera u EU, dodelu koncesije za izgradnju autoputa Hrgoš-Požega, kao i vlasništvo u vodećim medijima.

Zahtevi su se temeljili na dokumentu pod nazivom „Pitanja koja su ostala bez odgovora“, koji je 1. juna 2011. godine objavio Savet za borbu protiv korupcije.

Obećanje da će rešiti ove sporne privatizacije Srpska napredna stranka dala je u kampanji 2012. godine, kao i vlada Ivice Dačića kasnije. Oformljena je i specijalna radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je početkom 2014. godine rasformisana „zbog ušteda“, nakon što je 28. decembra 2013. godine Aleksandar Vučić saopštio da je istraga završena.

U ovom procesu su protiv 76 osoba podignute krivične prijave. Uhapšeno je 56 ljudi. Ipak, do završetka ove knjige (februar 2016. godine) niko nije osuđen. Na celu stvar je stavljena tačka kada je 16. jula 2015. godine Skupština Srbije usvojila Zakon o konverziji građevinskog zemljišta. Pun naziv glasi Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu Društvena preduzeća su dobila pravo da pre privatizacije izvrše konverziju zemljišta i potom ga prodaju po tržišnoj ceni. Međutim, cena koja je za ovo plaćena bila je paprena. Član 6 (stav 2) tog zakona omogućio je svim novim vlasnicima koji su u prethodnih 15 godina kupovali društvena preduzeća zbog zemljišta da ga konvertuju u vlasništvo – besplatno. Dakle, iako se u samom nazivu zakona kaže da će konverzija biti izvršena uz naknadu, za sve slučajeve privatizacije pre donošenja ovog zakona to će biti moguće bez naknade. Milan Beko, sa kojim se grad Beograd sudi od 2009. godine, zbog konvertovanja zemljišta na kojem se nalazi preduzeće „Luka Beograd“ dobiće ovim zakonom zemljište besplatno.

Nastavlja se